Toplotni talas stigao u Evropu, a svi strahuju da se ne ponovi 2003. kada je umrlo 70.000 ljudi

Samo u Francuskoj je te 2003. umrlo skoro 15.000 ljudi

Evropa je na udaru toplotog talasa koji će doneti ekstremno visoke temperature, prvo na zapadu kontinenta, a potom i na delove Balkana. Francuska je spremna za rekordne temperature za ovo doba godine, a upozorenje je izdato i u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Grčkoj. Francuzi strahuju od ponavljanja 2003. godine. Tada je od posledica pretoplog vremena preminulo oko 15.000 ljudi.

Te 2003. godine, u Francuskoj je umrlo tačno 14.802 osobe. Uzrok smrti povezan je sa visokim temperaturama, kada su pojedine prodavnice morale da se koriste kao mrtvačnice u hitnim situacijama.

Preporučujemo

Zemlja je tada bila potpuno nepripremljena za talas koji je doneo smrt najviše starijim osobama.

Veliki broj smrti doveo je do gustog rasporeda sahrana u Parizu, a samo jednog dana sahranjeno je 57 ljudi.

Kao rezultat toplotnog talasa koji je poharao Evropu te godine, Francuska je predstavila novi upozoravajući sistem koji upozorava ljude na očekivani rast temperature.

Te godine, nije samo Francuska bila na udaru. U Velikoj Britaniji umrlo je 2.000 ljudi, u Portugalu 2.100, U Italiji 3.100, Holandiji 1.500 i Nemačkoj 300.

REKORDI 2003. GODINE

Leto 2003. bilo je najtoplije u Evropi. Francuska je bila posebno teško pogođena, ali suša je pogodila i dobre delove južne Evrope.

Toplotni talas trajao je u julu i avgustu i u celoj Evropi odneo je između 50.000 i 70.000 života.

Pomenuta Francuska imala je skoro 15.000 žrtava. Iako nije poznata po ekstremno toplim letima, posebno u severnim delovima, čak osam dana uzastopno izmereno je preko 40 stepeni Celzijusovih.

Baš zbog činjenice da nisu naviknuti na takve temperature, mnogi ljudi nisu znali kako da se ponašaju, odnosno nisu mislili na mogućnost dehidracije.

Mnoge kuće izgrađene pre više od 50 godina nisu imale ugrađene klima uređaje, a avgust je bio period godišnjih odmora. Tela nesrećnih ljudi pronalazili su rođaci tek kada su se vraćali u grad.

U Portugalu je umrlo između 1.866 i 2.039 ljudi. 1. avgust 2003. bio je najtopliji dan u nekoliko vekova, a temperatura noću bila je 30 stepeni. U sumrak tog dana, katastrofalna oluja pogodila je jug zemlje, ali je jak vetar u narenih nekoliko dana uticao na to da se prošire šumski požari. Oko 10 odsto šuma u čitavom Portugalu je nestalo, a 18 ljudi je poginulo u požarima.

U najtoplijem gradu u Evropi, Amareleži, izmereno je 48 stepeni Celzijusovih. U Holandiji je takođe umrlo 1.500 ljudi. Najtopliji dan bio je 7. avgust kada je u Arkenu i Limburgu izmereno 37,8 stepeni, samo 0,8 stepeni niže od nacionalnog rekorda (od 1904. godine).

Rekordi su pogodili i Španiju: U Herezu je izmereno 45 stepeni, San Sebastijanu 38,6, Barseloni 36, Sevilji 45,2 stepena Celzijusovih.

Leto 2003. godine u Italiji bilo je najtoplije u nekoliko vekova, u Nemačkoj je plovidba bila zabranjena na Elbi i Dunavu zog rekordno niskog nivoa reka. Takođe topljenje glečera na Alpima prouzorkovalo je poplave u Švajcarskoj. Rokord je izmeren u gradu Grono i iznosio je 41 stepen.

Velika Britanije je, može se reći, dobro i prošla zbog ciklona sa Atlantika, međutim i pored toga umrlo je oko 2.000 ljudi.

Toplija nego inače bila je čak i Skandinavija.

UPOZORENJE ZA NADOLAZEĆI TALAS

Toplotni talas koji sada dolazi u Evropu i koji će doneti visoke temperature i topao vetar dolazi iz Sahare, kažu meteorolozi. U Parizu je proglašena "narandžasta" uzbuna, a humanitarne organizacije već patroliraju gradom i obezbeđuju svima svežu vodu. U Parizu je danas izmereno 40 stepeni, ali je subjektivni osećaj 47.

Do petka će i neki delovi Velike Britanije da budu na udaru, tamo se očekuju 33 stepena, a svima je preporučeno da piju dosta vode i da izbegavaju sunce od 11 do 16 sati.

- Čak i ako je oblačno, nivo UV zračenja je veoma visok, tako da se obavezno namažite, i nosite laganu odeću - navela je meteorološkinja Amanda Hjuston.

U prvih deset najtoplijih godina ikada nalaze se upravo 2003, zatim 2006, 2017 i 2018. godina, prema podacima Met Ofisa.

Pogledajte video: Ovako se gradska uprava Moskve bori protiv vrućina

(N. Z.)