Trampov problem nije Meksiko: Bolna tačka je "Severni trougao" i postaje sve gore

U prva četiri meseca ove godine iz Hondurasa, Gvatemale i El Salvadora došlo je više migranata nego cele prošle godine

Kada američki predsednik Donald Tramp zahteva od Meksika da "popravi" problem sa imigrantima, on bi zapravo trebalo da pogleda na ubrzani kolaps Centralne Amerike.

Beskonačna kolona ljudi koja hrli ka američko-meksičkoj granici počinje mučnim spuštanjem Hondurasa, Gvatemale i El Salvadora u provaliju. Severni trougao, kako su poznate ove zemlje, opterećen je sa bezbroj pitanja, a na vrhu je svakako trgovina drogom vredna više milijardi dolara. I upravo je za to mesto Trampova administracija najavila da će smanjiti pomoć, umesto da podstakne borbu protiv ovih problema, piše CNN.

Preporučujemo

U prva četiri meseca ove godine iz Severnog trougla došlo je toliko ljudi, odraslih, porodica, deca bez pratnje, više nego tokom cele 2018. godine.

Do aprila je iz Gvatemale i Hondurasa do američke granice stiglo duplo više ljudi nego tokom cele prošle godine. Broj onih koji dolaze iz Meksika je u padu.

Za mnoge u regionu, izlazak iz zemlje postao je pitanje opstanka. Zemlje Severnog trougla se guraju u redu za prvu poziciju kada su u pitanju ubistva, koja se događaju i zbog ratova bandi i zbog nedostatka čvrte vlade.

Takođe, ovaj region je i jedan od prvih žrtava klimatskih promena.

Studije ukazuju da bi u Hondurasu mogao da opadne značajno procenat padavina, međutim, u nekim mestima će povećati poplave za 60 odsto, prenosi "Gardijan". El Salvador bi do kraja veka mogao da izgubi i do 28 odsto svoje obale. Suša bi opustošila Gvatemalu, a to je već oštetilo useve kafe u prošlosti. Od 1950. godine temperatura je porasla za 0,5 stepeni Celzijusovih i do 2050. bi mogla da poraste do 2 stepena.

Klimatske promene su temeljna slabost, ali današnja kletva je trgodina drogom, navodi CNN.

Na udaljenoj obali Moskitia u Hondurasu možete naći seljane koji kako bi dopunili svoje prihode u zoru čiste beli pesak. Kada krijumčari drogom misle da bi mogli da budu uhvaćeni bacaju svoj plen u more. Svaki paket od 30 kilograma može da donese ribarima i 150.000 dolara, novčanu sumu koja menja živote i tera lokalno stanovništvo da satima čisti obalu.

Čini se kao da je svaki delić Centralne Amerike na ovaj ili onaj način nekako uključen u trgovinu drogom koja stiže do američkog tržišta. Novac koji lokalci zarade je i više nego zadovoljavajuć.

Američka uprava za suzbijanje narkotika (DEA) otvorila je istragu protiv predsednika Hondurasa Huana Orlanda Hernandeza 2013. godine. U dokumentu koji je objavljen tek prošlog meseca otkriva se da je predsednik među nekolicinom visokih figura Hondurasa uključenih u trgovinu drogom velikih razmera i prevozom kokaina u SAD.

Njegov brat Antonio Hernandez Alvarado uhapšen je u novembru 2018. u Majamiju. Optužbe za trgovinu narkotika je negirao, a predsedništvo Hondurasa je saopštilo da Amerikanci nemaju nikakve dokaze.

Kandidat na predsedničkim izborima u Gvatemali Mario Amilcar Estrada Oreljana nedavno je takođe bio pod istragom DEA zbog navodne saradnje sa meksičkim kartelom Sinaloa. Plan je bio taj da će Estrada članove kartela da postavi u kabinet i tako da omogući lakše putovanje droge u SAD, u zamenu za finansiranje kampanje. Estrada je uhapšen u aprilu, takođe u Majamiju. Njegova rivalka Telma Aldana, bivša tužiteljka proterana je iz zemlje zbog optužbi za korupciju koje ona negira.

U El Salvadoru, 37-godišnji predsednik Najib Bukele preuzeo je nedavno funkciju, suočavajući se sa stopom ubistava koja je oko 10 puta viša od one u SAD.

Svi ovi problemi proizilaze jedan iz drugog: krimatska kriza znači lošu berbu za farmere, što znači više migranata, a onda i više posla za krijumčare, što onda stvara kartele u društvu u kom je ekonomija korumpirana.

(Telegraf.rs/CNN)