U Amsterdamu i Veneciji ne može da se diše od gužve, a Mont Everest je još jedna žrtva mase turista

Na Mont Everestu od početka godine umrlo je 11 osoba, gužve na vrhu planine su neviđene i zvaničnici bi hitno trebalo nešto da preduzmu

Ako ste nekada bili u Pragu sigurno znate da Karlov most ne izgleda onako kakav je prikazan na zadivljujućim fotografijama do kojih samo jednim klikom možete da dođete na internetu. Slično je i sa Ajfelovom kulom u Parizu i Trgom Svetog Marka u Veneciji. Ključna razlika između onoga što stoji na fotografiji i onoga što ćete videti uživo su horde turista koje su zaposele sve dobro poznate (a i one malo manje poznate) destinacije.

Masovni turizam dobio je i svoju poslednju žrtvu u nizu, onu koja nikako ne bi trebalo da postane samo puka turistička atrakcija - Mont Everest.

Preporučujemo

Ne biste verovali, ali ova fotografija zabeležena je na krovu sveta, planini Mont Everest. Penjači u redu čekaju da dođu do samog vrha, a potom opet red da bi sišli.

Vlada Nepala izdala je rekordan broj dozvola penjačima, a vremenski uslovi pogodni za penjanje trajaće ove godine mnogo kraće, pa je zbog toga mnogo veći broj alpinista pušten u avanturu u isto vreme. Od početka godine umrlo je 11 osoba.

Broj žrtava alarmirao je nadležne koji hitno moraju da povrate konce i urade nešto kako bi sprečili porast broja žrtava. Jedan od prvih predloga za rešavanje problema je organičavanje broja dozvola.

Mont Everest ne bi bio prva atrakcija koja bi time stavila limit na broj ljudi koje može da primi u sezoni ili tokom cele godine. To je već učinjeno u nekim gradovima i atrakcijama u celom svetu. Razlozi su brojni i mnogi će reći i opravdani: od toga da su turisti postali bahati, da ostavljaju previše smeća, da uništavaju znamenitosti, do toga da lokalci uopšte ne mogu normalno da obavljaju svakodnevni život.

Svetski poznat Kineski zid ograničio je broj posetilaca na 65.000 dnevno. Osim tog limita, biće nametnut i sistem obavezne registracije imena za kupovinu karata, tako će ujedno karte moći da se rezervišu online.

Zid godišnje poseti 9,9 miliona posetilaca, a taj broj prouzorkovao je velike pritiske za lokalne zvaničnike koji sada brinu i o bezbednosti ljudi, ali i o stanju samog zida.

I dok ovaj kameni zid mami uzdahe ljudi širom sveta već više od tri veka, za neke destinacije bilo je dovoljno da se kratko pojave na filmu, seriji ili u spotu pa da prikupe neizdrživ broj posetilaca.

Takav je na primer slučaj sa plažom Maya na Tajlandu. Ako ste fan Leonarda di Kaprija verovatno se gledali film "Plaža" sniman upravo tamo. Od prošle godine je zatvorena za posetioce, a pre nego što je donesena ta odluka, mogli ste da kročite na taj pesak, ali teško da biste išta videli oko sebe jer je jednostavno bilo previše ljudi.

Zatvaranje plaže bio je svojevrstan udar takozvanom "Instagram turizmu", turizmu koji služi samo da biste napravili dobru fotografiju. Ono što se dogodilo plaži na Tajlandu nedavno se dogodilo i kanjonu na Islandu cije ime teško da možete da izgovorite - Fjadrargljufur. Prelep prizor kanjona pojavio se u spotu Džastina Bibera, a onda i u seriji "Igra prestola" - dovoljno da zapadne za oko milionima turista zbog kojih je destinacija sada zatvorena za posetioce.

"Igra prestola" uzela je svoj danak i u Hrvatskoj, odnosno "Kraljevoj luci", popularnom Dubrovniku. Samo u 2015. godini broj turista u ovom gradu porastao je za 10 odsto, a sa novim dolascima grad ne uspeva da se izbori. U avgustu 2017. gradonačelnik Dubrovnika objavio je da planira da redukuje maksimalan broj turista kojima je dozvoljen ulazak u grad sa 8.000 na 4.000 dnevno u naredne dve godine.

AMSTERDAM I VENECIJA

Nedavno je dosta pažnje u javnosti izazvao Amsterdam i odluka vlasti glavnog grada Holandije da turistima preporuči da idu na druga mesta.

Turizam Holandiji godišnje donese 82 milijarde evra, ali se njeni građani boje da će se Amsterdam pretvoriti u Veneciju, a frusrirani Holanđani se duže vreme bore sa prevelikim brojem turista.

Gradske vlasti predvidele su dalji rast broja posetilaca, sa 18 miliona u 2018. na 42 miliona u 2030. Zato su holandski zvaničnici prestali da reklamiraju svoju zemlju kao turističku destinaciju, najavili nove poreze na turistička noćenja, a turistima su ograničili i broj mesta za zabavu ili kapacitet smeštaja.

- Dosta mi je turista koji su mi upropastili trgovinu. Ako dođu ovde u grupi, više ni ne mogu da vidim svoje kupce - rekao je Mihael Sarlos, Holanđanin koji prodaje cveće na amsterdamskoj pijaci cveća.

Zbog turista koji stanu da se fotografišu ispred tezgi, prodavci imaju mnogo problema, a oni koji bi možda i kupili cveće njemu ni ne mogu da priđu. Slična je situacija i sa poznatom pijacom u Barseloni, pa je grad zabranio ulazak grupe turista brojnije od 15 ljudi.

A zašto Amsterdam ne želi da postane Venecija? Poznato je da prelep italijanski grad tone, a masa turista koja dolazi svake godine ne doprinosi poboljšavanju situacije. Ovaj grad će od jula početi da naplaćuje turističke takse, a od prošle godine pojedini delovi grada se zatvaraju ukoliko gužva postane prevelika. Veneciju godišnje poseti između 20 i 30 miliona ljudi.

Da pomenemo još samo neke destinacije koje tokom sezone "guše" turisti. Na Islandu živi jedva nešto preko 330.000 stanovnika, a 2015. godine posetilo ga je 1,26 miliona ljudi. Santorini u Grčkoj ima populaciju od svega 15.000 ljudi, 2015. na to mesto došlo je 790.000 turista.

Zahvaljujući Instagramu, sve popularnije mesto je i Ćinkve tere u Italiji. Šarene zgrade i more oko njih jesu oličenje dobre fotografije, ali da biste je tamo napravili verovatno ćete morati laktom malo da gurnete turistu pored vas.

Broj turista u nekim zemljama postao je ne samo neizdrživ za stanovnike tog mesta, već je jednostavno pretnja za tamošnju životnu sredinu.

Ostrva Komodo zatvorena su za posetioce na godinu dana zbog drastičnog smanjenja broja Komodo zmajeva, najvećih guštera. Ministarstvo životne sredine Indonezije objavilo je da je uhvatilo krijumčare koji su pokušali da prodaju 41 zmaja na crnom tržištu za po 35.000 dolara.

ZAŠTO NASTAJU HAOTIČNE GUŽVE?

Odgovor je prilično jednostavan. Putovanja su jeftinija nego ikad pre. Kako ljudi širom sveta imaju veći dohodak, tako lakše odlaze na mesta koja su nekada bila rezervisana samo za privilegovane.

To je dobra stvar, ali takođe znači i da destinacije koje su osetljive ili opasne moraju da imaju čuvare koje će čuvati i bezbednost ljudi i prirodna blaga Zemlje, piše Džil Filipovic u kolumni za CNN.

Broj dozvola koje Nepal izdaje penjačima na Everest ne čudi. Mont Everest nalazi se u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, a prirodna čuda koja je krase jesu najveći izvor prihoda. Broj turista u Nepalu je prošle godine prvi put premašio milion, donoseći time skoro 8% BDP-u zemlje. Više od 500 tih turista su oni koji su krenuli na Everest, drugi su se peli na još neke vrhove u toj zemlji. Svaki od njih zemlji donosi desetine hiljada dolara, a za zemlju koja se i dalje oporavlja od razornog zemljotresa iz 2015. to je i te kako važan izvor prihoda.

Problem nastaje u tome što Mont Everest postaje put do "instant" slave. Ljudi koji se penju često nisu dovoljno istrenirani, a kako piše kolumnista Keli Mekparland za "National post", majušno mesto na vrhu postaje prebukirano ljudima koji prave selfije.

- Ali to je ono što je masovni turizam postao. Najlepša mesta na svetu postala su mesta za okupljanje mase putnika koji prave selfije, udarajući laktovima jedni druge kako bi sebi obezbedili dovoljno prostora. Vidite ih kako još izlazeći iz autobusa stavljaju svoj telefon na selfi štap, spremni da naprave beskonačnu seriju slika. Nekada se putovalo kako bi se video svet. Sada se putuje kako bi se napravio savršeni selfi - napisao je on.

Pogledajte video: Venecija tone iz časa u čas

(n.zdravkovic@telegraf.rs)