Trgovinski rat između SAD i Kine traje mesecima, a dogovora još nema: Kome sukob najviše šteti, a ko će izaći kao pobednik (FOTO) (VIDEO)

O trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji je glavna tema gotovo svih svetskih medija, razgovarali smo sa dr Draganom Mitrović, redovnom profesorkom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ona je vodeći domaći stručnjak i poznavalac ekonomije, politike, međunarodnih odnosa i bezbednosti savremene Kine i Istočne Azije

Odnosi između SAD i Kine su već neko vreme na klimavim nogama, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. O trgovinskom ratu koji se rasplamsava između ove dve države se govori gotovo svakodnevno, a svaki novi događaj poručuje svetu da nijedna strana nema nameru da ustukne i da napravi kompromis.

SAD i Kina su prošle godine krenule u trgovinski rat uzajmnim uvođenjem carina, ali su se predsednici dogovorili da od 1. januara suspenduju dodatna povećanja carina dok traju pregovori o rešavanju trgovinskog spora.

Američki predsednik Donald Tramp je početkom aprila izrazio optimizam da će uskoro biti postignut sporazum koji će okončati devet meseci trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga, dok je njegov kineski kolega Si Đinping pozvao na brzo okončavanje pregovora.

A onda se početkom maja sve promenilo i odnosi su još više zahladneli, pa su usledile nove carine.

Najnoviji potez američkog predsednika Donalda Trampa bio je taj da naloži pokretanje procesa povećanja carine na "sve preostale kineske robe" u vrednosti od 300 milijardi dolara.

SAD su povećale carinu na kinesku robu vrednu 300 milijardi dolara, sa 10 na 25 odsto dok su pregovori o trgovinskom sporazumu zastali nakon što je Peking vratio neke od uslova nacrta sporazuma.

Ovaj događaj je ostavio prostora i za druge poteze slične vrste, a mnoge države i njihovi građani strahuju kako bi ovo moglo da se okonča, ali i kakva šteta i po koga može da proizađe iz ovakve nezavidne situacije.

O trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji je glavna tema gotovo svih svetskih medija, razgovarali smo sa dr Draganom Mitrović, redovnom profesorkom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ona je vodeći domaći stručnjak i poznavalac ekonomije, politike, međunarodnih odnosa i bezbednosti savremene Kine i Istočne Azije.

• Da počnemo sa tim kako je došlo do ovako nategnute situacije između SAD i Kine? Da li je to počelo od Trampovog dolaska na vlast ili su trzavice u ekonomskom smislu postojale i pre?

Sadašnje mere ekonomskog nacionalizma američke administracije i naročito pokušaj da se Kina, ali i drugi trgovinski partneri (Kanada i Meksiko, EU, Japan, Republika Koreja), primoraju na drugačije ponašanje su deo izbornih obećanja predsednika Trampa, a ovaj proces „uravnoteženja međusobnih ekonomskih odnosa“ i zaustavljanje „iskorišćavanje SAD od strane Kine“ kroz „nefer trgovinsku praksu“ traje od samog početka mandata novog predsednika.

Naime, Tramp je aprila 2017. naložio Ministarstvu trgovine SAD istragu o tome da li uvoz stranog čelika predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, te je na osnovu rezultata te istrage i predloga Ministarstva potpisao ukaz o povećanju uvoznih carina na uvoz čelika i aluminijuma marta 2018. Kina koja daje oko 50 odsto svetske proizvodnje čelika se ovde našla na udaru. U nastojanju da vrati radna mesta u SAD, poveća rast realne ekonomije i uposlenosti, Tramp je posegao za različitim merama ekonomskog nacionalizma, poput povećanja uvoznih carina, u skladu sa zakonskim mogućnostima SAD, ali i pravilima STO.

SAD poseduju veoma složen sistem klasifikovanja država kojim se ekonomska saradnja, a pre svega trgovina i investicije ili ekonomska pomoć, čine jednostavnim i mogućim kada su u pitanju saveznici, ili pak otežanim nizom administrativnih procedura ili čak zabranjenim, ukoliko je u pitanju zemlja koja ugrožava američke interese ili ne poštuje propisane standarde.

Kina kao zemlja iz drugog ideološkog bloka je oduvek bila pod posebnom pažnjom, a od događaja na Tjenanmenu ostao je niz sankcija na izvoz tehnologija koje se mogu koristiti u vojne svrhe. Kina je posebno udaru i zbog ogromnog trgovinskog suficita – u 2017. je iznosio oko 375 milijardi američkih dolara, kome doprinose brojne američke kompanije koje posluju na njenom tlu, a koje pak američki predsednik želi da vrati kući.

• Kada je situacija eskalirala i koji je to bio trenutak kada su svi počeli da govore o trgovinskom ratu između ove dve države?

Prilikom posete kineskog predsednika Si Đipinga Sjedinjenim Državama aprila 2017, domaćin je postavio zahtev da Kina u sledećih sto dana pomeni ponašanje i „smanji suficit za 100 milijardi američkih dolara” kroz otvaranje svog tržišta, ali do Trampove azijske turneje u novembru 2017, ništa se nije promenilo u kineskom ponašanju.

U međuvremenu su završene pomenute istrage, i administracija SAD je pokrenula mehanizam koji je doveo do uvođenja uvoznih taksi na kinesku robu; najpre januara 2018. na aparate za domaćinstvo, poput mašina za pranje veša od 20 odsto, te na kineske solarne panele od 15 odsto, a zatim marta iste godine uvoz čelika u SAD je opterećen taksama od 25 odsto, a aluminijum od 10 odsto, što je alarmiralo čitav svet i ukazivalo na mogući trgovinski rat. Krajem marta Administracija SAD pokreće istragu o krađi intelektualne svojine od strane kineskih firmi.

Kina je početkom aprila iste godine uzvratila protivmerama usmerenim na američi izvoz na njeno tržište u kumulativnoj vrednosti od 3 milijarde američkih dolara, da bi odmah po njihovoj najavi Ministarstvo trgovine SAD najavilo mogućnost uvođena novih uvoznih carina od 25 odsto na 1.330 kineskih proizvoda visoke tehnologije iz oblasti medicinske industrije, kosmičke (aerospace) i mašinske industrije u ukupnom iznosu od oko 50 milijardi američkih dolara, a kao rezultat istrage o krađi intelektualne svojine SAD od strane kineskih firmi, pokrenute avgusta 2017.

Ova istraga je ciljala posebno Kinu i njenu „nefer trgovačku praksu”, posebno navodnu kinesku krađu američke intelektualne svojine (špijuniranjem, hakerskim upadima, praksom prinudnog prenošenja intelektualne svojine i drugim načinima), koja po američkih podacima košta SAD između 225 i 600 milijardi američkih dolara godišnje.

SAD protiv Kine vode i postupak pred STO zbog navodne krađe tehnologije lakih čelika. Veoma spremna za odgovor, već narednog dana Kina je najavila izuzetno precizno politički ciljane protivmere, usmerene na 106 američkih proizvoda, uključujući avione, soju, đumbir, duvan, svinjetinu i proizvode hemijske industrije u istom iznosu od 50 milijardi američkih dolara, budući da su najveći proizvođači ovih proizvoda države ili okruzi koji su izborna baza najbližih Trampovih saradnika i drugih republikanskih senatora koji su mu bliski ili je sam predsednik SAD u njima zabeležio presudno važnu pobedu, kao što su Ajova, Severna Karolina, Mičigen itd.

Potom predsednik SAD nalaže trgovinskom predstavniku SAD Lajtigeru da sastavi listu uvoznih proizvoda iz Kine, koji krše američke propise po istoj osnovi, ali sada u vrednosti od 100 milijardi američkih dolara, kako bi mogle, da posle perioda analize i priprema, budu uvedene jednako povećane tarife i na njih, a Kina zvanično traži konsultacije kod STO povodom američkih carina.

U isto vreme kreću i pregovori, jer maja meseca kineski potpredsednik vlade i ekonomski savetnik predsednika Sija, Liju H, dolazi u SAD i susreće se i sa predsednikom Trampom. Tada se kineska strana saglašava da će aktivno doprineti smanjenju trgovinskog deficita SAD i „značajno povećati“ svoj uvoz iz SAD, a ministar finansija SAD Mnučin najavljuje „primirje u trgovinskom ratu“, dok direktor Nacionalnog saveta za trgovinu SAD tvrdi da nema trgovinskog rata, već samo „trgovinskih sporenja...dok smo (SAD) trgovinski rat davno izgubili“.

Ovim tempom nastavlja se najavljivanje, pa potom i stupanje na snagu novih carinskih mera i kontramera druge strane, novih tužbi pred STO od strane Kine, sve do primirja koje su dogovorila dva predsednika na samitu u Argentini decembra 2018.

Pred sam istek tog roka, prošle sedmice, činilo se da je dogovor blizu, no, pregovori su prekinuti bez dogovorenog teksta sporazuma, uz prateću zabrinutost ostatka sveta i američku najavu o uvođenju carina i na čitav preostali iznos izvoza na njeno tržište, uz podizanje postojećih carina na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi američkih dolara sa 10 na 25 odsto, čije uvođenje je privremeno zaustavljeno dogovorom dva predsednika kako bi se dala prilika pregovorima.

Još jednom je američki predsednik produžio rok ovom primirju, ali je očito frustriran težinom i sporošću pregovora, najavio stupanje na snagu ovih carina 10. maja. Američka strana je očigledno očekivala uspešan završetak pregovora i mogući samit dva predsednika na imanju porodice Tramp, Mar-a-Lago, gde su se i prvi put srela dvojica lidera.

• Zašto SAD i Kina ne uspevaju da naprave dogovor koji bi odgovarao obema stranama? Šta je to što ih koči, odnosno zbog čega nijedna strana ne želi da popusti? Ko je zapravu tu "glavni krivac"? Kako će ovo uticati na političku saradnju između ove dve države? Da li je ovaj rat posledica toga što Kina prvi put istoriji drži patente?

Dogovora nema jer je mnogo je ozbiljniji problem koji se krije iza trgovinskog rata. Najpre, namera Trampa da preokrene tokove trgovine robama između dve zemlje, a i ukupne ekonomske odnose u pravcu „uravnoteženja“ je nešto što nisu ni pomislili, a kamoli probali da učine njegovi prethodnici jer je strategija SAD predugo bila maksimalizacija profita korporacija i kroz iseljavanje brojnih industrija na kinesko tlo zbog niskih troškova proizvodnje, dok se Kina uzdigla kao trgovinska super-sila koristeći svoju ovako stečenu poziciju svetske industrijske radionice.

Sada kada predsednik Tramp želi da oživi industriju SAD i „učini Ameriku ponovo velikom“ susreće se izazovom strukturnih reform, ali i sa Kinom, na čijem čelu je lider koji želi da on Kinu predvodi u ostvarenju „kineskog sna“, a to podrazumeva neprekidni rast, napredak zemlje na tehnološkom, vojnom, političkom i geopolitičkom i svakom drugom polju, a time i nastavak ovakve trgovinske politike.

No, pregovori su ogolili suštinsku nemogućnost sporazuma jer da kada Kina ispoštovala zahteve američke strane koji se tiču subvencioniranja kompanija u državnom vlasništvu, prestanak prakse „prinudnog prenosa tehnologije“ kome su podvrgnute strane kompanije na njenom tržištu i slične mere, ona bi morala da promeni svoj ekonomski sistem i da odustane od strateški bitnih razvojnih planova, svakako u rokovima koje je postavila.

U nastojanju da se zaštite od kineske (nefer) konkurencije i njenog nastojanja da prestigne SAD u nekim oblastima tekuće tehnološke revolucije, SAD potežu optužbe za ugrožavanje nacionalne bezbednosti usled krađe intelektualne svojine i sličnih praksi kineskih kompanija, a koje predviđa američko zakonodavstvo.

Kina izuzetno brine SAD, ali i druge ekonomske i političke sile, zbog svoje strategije „Made in China 2025“. Osim što SAD ne žele da joj prepuste mesto prve globalne tehnološke supersile, niti da joj dozvole liderstvo ni u jednom sektoru visoke tehnologije, problem je u načinu na koji Kina navodno sprovodi ovu strategiju tehnološklog unapređenja svoje ekonomije sa ciljem da je transformišu u haj-tek ekonomiju, u kojoj će dominirati ICT, tj. G5, robotika, veštačka inteligencija, samovozeća vozila, telekomunikacije, pametni gradovi, pa i kvantni kompjuteri.

Ova kineska strategija, koja je namerno poluzvanična, kako ne bi mogla da bude na udaru STO, inače predviđa da Kina „zameni postojeće tehnologije svojom“ postajući „70 odsto samodovoljna“ u ovoj oblasti, čime remeti postojeći složeni globalni lanac proizvodnje, trgovine i pravilima STO određen način prenosa tehnologije.

Dodatno, Kina koja, uprkos velikom ulaganju u istraživanja i razvoj (R&D), značajno zaostaje u mnogim od ovih oblasti za SAD, Japanom, Korejom, Nemačkom, Irskom itd., realizuje ovu strategiju načinima koji su ili mogu biti na udaru pojedinačnih država ili STO: subvencioniranjem firmi koje su nosioci ovih delatnosti, ali i navodnom krađom intelektualne svojine drugih država, pomenutim „prinudnim prenosom tehnologije“ stranih firmi koje posluju na njenoj teritoriji, sajber špijunažom, preuzimanjem naprednih tehnoloških firmi najnaprednijih ekonomija sveta ili kroz saradnju sa njima.

U poslednje dve godine i države EU i SAD su pokrenule administrativne mere protiv kineskih firmi koje su pokušale da preuzu tehnološki napredne domaće firme smatrajući da one nastupaju strateški, realizujući interese kineske države i čine to uz njenu pomoć, te time ugrožavaju njihovu nacionalnu bezbednost i zloupotrebljavaju otvorenost i uređenost njihovih tržišta. Sve se ovo odvija u okviru geopolitičkog nadmetanja dve države koje nužno sarađuju i bitan su partner jedna drugoj, ali su i strateški takmaci kao zastupnici drugačijeg viđenja budućeg svetskog ekonomskog i političkog poretka.

• Kome ovakva situacija najviše pogoduje? Da li akteri ove priče žele da izvuku koji politički poen više? Da li bi ovo moglo Trampu ili Si Đinpingu da uzdrma pozicije?

Predsednik Tramp je iako veoma kontroverzan, izuzetno snažan lider koji želi da svoju zemlju kako kaže učini „ponovo velikom“. Kao konzervativan političar, rast Kine vidi kao pretnju tom cilju i kao izazivača postojećeg poretka na čijem čelu je njegova država, što jasno kažu i Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija nacionalne odbrane SAD.

Dok ga mnogi kritikuju i smatraju da pokušava nemoguće ugrožavajući slobodnu trgovinu i potrošače i prizvođače u SAD koji će kao posledica njegovih akcija biti suočeni sa smanjenim izvozom na kinesko tržište, skupljim uvozom robe iz Kine itd, široki su i krugovi koji ga podržavaju u ovome videći u Kini i njenom nastojanju da postane tehnološka sila prvog reda, pretnju i na čiju podršku on računa kod narednih izbora, a i do njih.

Kod predsednika Sija je naizgled manevarski prostor širi jer ga ne biraju građani na izborima, i on je izložen pritiscima onih koji smatraju da nije trebalo da izaziva SAD najavom grandioznih globalnih planova i vizija svoje države i politikom baziranom na njima. Njegova ideološka platforma se takođe oslanja na nacionalizam i mobilisanje javnog mnenja na toj osnovi, pa mu to ograničava prostor za kompromis. Dodatno, brojne neravnoteže i strukturni problemi u kineskoj privredi, čije rešavanje bi bilo znatno olakšano nesmetanim pristupom na američko tržište čine je zavisnom od izvoza u SAD.

• Da li se i kakve posledice ove situacije već osećaju? Da li bi tržište moglo da se poremeti i u kojoj meri? Na koga je pao najveći teret ove krize u odnosima SAD i Kine?

• I da li bi radnici i kompanije mogle da ispaštaju zbog ovog? Ko je najveći gubitnik, a ko dobitnik u celoj priči?

Na svaku od najava mogućih carinskih barijera od strane SAD reagovale su značajnim padom akcija sve svetske berze, počev od Vol Strita, jer berze najmanje vole iznenađenja i vanredne situacije. Pale su vrednosti akcija kompanija koje jesu ili mogu biti pogođene novim carinama, ali i drugih, dok je rast obe ekonomije relativno smanjen. U ovom protekcionističkom nadmudrivanju, ima i malobrojnih potencijalnih dobitnika i gubitnika, a na dugi rok, ako bi došlo do punog trgovinskog rata, bi gubili svi jer se ceh plaća kroz usporeni rast međunarodne trgovine i smanjenje investicija, koji su pak motori koji vuku globalnu ekonomiju ka oporavku i rastu.

Prvi gubitnički sektori su kompanije koje se bave brodskim prevozom, logistikom i drugim delatnostima koje servisiraju trgovinu, kao i luke. Delimično ili privremeno zatvaranje kineskog tržišta za američke poljoprivredne proizvode iskoristili bi Australija, Novi Zeland, kao Brazil i Australija, najveći proizvođači soje, kao i neke druge zemlje koje imaju spremnu proizvodnju, odnosno ponudu za ovo tržište, a i domaći kineski proizvođači zbog povećanja cena.

Budući da su izuzetno mnogo razgranate i isprepletane veze i interesi firmi koje proizvode robe i pružaju usluge, trgovaca koji ih uvoze, potrošača, nacionalnih država i međunarodnih sporazuma i drugih aktera, teško je da se bilo ko od njih izoluje od posledica trgovinskog rata. Veoma ilustrativan primer je slučaj firme Smitfild Fuds, koja je najveći američki i svetski proizvođač svinjetine a koja se našla na udaru uzvratnih kineskih povećanih carina - akcije su joj pale za više od 11 odsto čim su ove mere bile najavljene.

No, njen vlasnik je odnedavno kineska firma WH Group, pa su tako kineske sankcije snažno pogodile kinesku firmu. Sa druge strane, SAD iz Kine najviše uvoze televizore, daljinske upravljače, pametne telefone, laptop računare i drugu „električnu mašineriju i opremu” (u 2017. 146 milijardi američkih dolara vredne), no većina tih proizvoda se pravi od komponenti uvezenih iz SAD i drugih zemalja, naročito onih iz jugoistočne Azije, kroz međunarodne lance proizvodnje i trgovine, i kao gotovi proizvodi, sklopljeni u Kini, izvoze u SAD, EU i na druga tržišta. Svi učesnici u ovom lancu bivaju pogođeni: od proizvođača do potrošača.

Mnogi proizvođači zbog smanjene tražnje (usled povećanja cene robe zbog carine) na stranom tržištu moraju da smanje obim proizvodnje, broj radnika, a zbog uvoza delova koji su skuplji za iznos carina podignu cenu svoje robe ili usluge ili umanje iznos svog profita da bi cena ostala prihvatljiva za potrošače. Sve ove posledice utiču na usporavanje i smanjenje rasta ekonomije i pad životnog standarda u svim pogođenim ekonomijama. Ekonomije su više pogođene ukoliko su više uključene u međunarodne lance proizvodnje i trgovine.

• Tramp je nedavno najavio da će pokrenuti proces povećanja carine na "sve preostale kineske robe" u vrednosti od 300 milijardi dolara. Zašto se SAD odlučile na ovakav korak najnoviji korak? Kako bi Kina na ovo mogla da odgovori?

• Da li mislite da postoji šansa da se ovo reši u skorije vreme ili će problem prolongirati? Na koji način bi trgovinski rat mogao da se okonča, ko će izaći kao pobednik?

Obe strane su najavljivale postizanje dogovora tokom upravo završenih pregovora u Vašingtonu, ali do toga nije došlo, delimično i zbog kulturoloških razloga i različitih vrednosti i suštinskog nerazumevanja. Naime, dok Kina želi da sama objavi svoje ustupke i pokaže sebe kao stranu sklonu kompromisnom rešenju i saradnji zarad obostrane koristi, neke druge ustupke ne želi da budu javno vidljivi, a najmanje navedeni u završnom sporazumu. Sa druge strane, SAD žele upravo suprotno: taksativno navedeno uz jasne mehanizme provere.

Za Kinu je ovo podsećanje na imperijalnu praksu kojoj je bila brutalno podvrgnuta tokom „sto godina poniženja“ kada je morala da potpisuje takozvane „nejednake ugovore“ i pristaje na koncesije. Naravno, u osnovi Kina ne želi da se odrekne svog načina upravljanja privredom u kome su subvencije, relativna zatvorenost određenih delova domaćeg tržišta i povoljniji položaj državnih firmi od privatnih i stranih na njemu, kao i dolazak do tehnologije na svaki način neizostavni deo, a administracija SAD želi da carinama „pokrije“ ukupan kineski izvoz na njeno tržište kao deo nastojanja da se Kina uspori i zaustavi u svojoj nameri da postane tehnološka supersila i samodovoljna u većini naprednih tehnologija, između ostalog i kroz odvraćanje partnera od investicione saradnje sa njom.

Posle kraha 11. runde pregovora između dve strane, retorika je zaoštrena sa kineske strane, čiji su se mediji do sada uzdržavali od oštrijih kritika, a još uvek ne kritikuju direktno predsednika Trampa. Najnovije reakcije iz vrha političke vlasti Kine i nacionalistička retorika u medijima pokazuju da se ona sprema da po cenu većih ekonomskih potresa brani svoje pozicije, što znači nastavak i produbljivanje sukoba i njegovo prenošenje na politički teren, što svakako nije dobro.

Naravno, ovo može biti i deo pregovaračke taktike Pekinga, isto kao i pritisak kroz „podsećanje“ SAD da su Kini prepustili da dominira ekstrakcijom i globalnom ponudom tzv. retkih minerala bez kojih nije moguća proizvodnja pametnih telefona, ali ni raketa, i da je već primenila „kaznene mere“ protiv Japana 2012, prekinuvši privremeno njihov izvoz na japansko tržište.

Pobednika u ovom trgovinskom nema. Ipak, obe strane će morati da nastave da sarađuju kao ekonomski partneri i konkurenti, uz sve prepreke i nesuglasice kao dodatni balast. Sigurno je da će nastaviti i pregovore, najpre tiho i iza scene, a onda i zvanično. Zaustaviti uspon Kine najverovatnije nije ni moguće, ali ga je moguće usporiti, no velika neravnoteža unutar Kina bila bi veoma loša vest za čitav svet, zato je u interesu svih da se usposavi potreban nivo razumevanja i utvrde pravila koja bi bila prihvatljiva za obe strane.

VIDEO Pitanje koje postaje neizbežno: Da li je treći svetski rat na pomolu?

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)