Dok rastu tenzije između SAD i Irana, Izrael ćuti: Ne želi da bude na prvoj liniji borbe i uđe u sukob na 3 fronta

Izrael je verovatno jedna od zemalja sa najvećim rizikom od napada Irana i njegovih brojnih zastupnika, koji okružuju relativno malu zemlju i otvoreno su pozvali na njeno uništenje

Izveštaje da su izraelski projektili pogodili ciljeve u blizini Damaska u Siriji bukvalno su potisnuli ples i pevanje tokom finalne večeri Evrovizije u Tel Avivu. Kao i do sada, Izrael nije otvoreno priznao napade koji su izveli prošle subote, a o kojima su izvestili Sirijci.

Izrael je više puta u prošlosti rekao da su napadi usmereni protiv pokušaja Irana da izgradi vojnu infrastrukturu u Siriji. Međutim, sada kada je Evrovizija završena, a takmičari i fanovi su se vratili svojim kućama, ne ostaje ništa što bi odvratilo pažnju od pitanja Irana i spektra mogućeg oružanog sukoba između Teherana, najvećeg izraelskog neprijatelja i Vašingtona, njegovog najbližeg saveznika.

Preporučujemo

A za Izrael, koji je neuobičajeno tih u vezi sa eskalacijom sukoba, ovo je posebno teško, piše Independent.

Uprkos tome što je daleko najglasnija nacija koja upozorava na opasnost od Irana, do sada nije bilo izjava izraelskog bezbednosnog aparata, vlade ili premijera, otkako su SAD poslale dodatne ratne brodove i avione u Zaliv, a iranski zvaničnici signaliziraju da je zemlja spremna da prevaziđe međunarodno dogovorene granice svojih nuklearnih zaliha.

Ovo je okret od 180 stepeni za Benjamina Netanijahua, koji je organizovao niz bombastičnih konferencija za štampu na kojima je otkrio izraelske obaveštajne podatke o iranskim nuklearnim sklonostima (od kojih su mnoge, uz pomnije razmatranje, bile stare vesti).

Međutim, Izrael ne želi da iko uđe u rat sa Iranom i ne želi da ga okrivljuju ako dođe do sukoba, a pogotovo premijer Netanijahu, nakon što su ga neki optužili da je ohrabrio invaziju na Irak 2003. godine, pa ne želi ponovo da mu se dodeli ovo priznanje.

Izrael je verovatno jedna od zemalja sa najvećim rizikom od napada Irana i njegovih brojnih zastupnika, koji okružuju relativno malu zemlju i otvoreno su pozvali na njeno uništenje.

Na severu su militantna grupa Hezbolah u Libanu i iranske snage u Siriji, na jugu su militanti podržani od strane Irana u Gazi.

Iranski bezbednosni aparat navodno je preneo sofisticirano naoružanje svojim saveznicima Hezbolahu, koji prema izraelskoj vojsci ima arsenal od 130.000 raketa, od kojih je većina sposobna da dostigne južnije od Haife.

Izrael takođe optužuje iranske snage da pokušavaju da izgrade stalne strukture u Siriji i podrže, čak i usmere, militantne grupe u Gazi.

Dok je jug Izraela dobro pripremljen za relativno domaće rakete sličnih Hamasovim Kasemovim brigadama i palestinskim islamskim džihadom u pojasu, većina severnih izraelskih domova ne bi se mogla nositi s preciznim raketama.

Izraelski odbrambeni sistem Iron Dome je dokazao da nije u stanju da se nosi sa stotinama projektila ispaljenih na njega u koncentrisanim rafalima.

Izrael ima Davidov Sling, vojni sistem koji se može nositi sa srednjim napadima, i Arov 2 i 3 za pretnje balističkim raketama dugog dometa, ali su neverovatno skupe za upotrebu.

- Na svetu postoji svaki motiv da se Izrael drži podalje od toga, da Netanijahu održi mir. Izrael ne želi da bude na prvoj liniji - rekao je Amos Harel, vodeći analitičar odbrane i novinar dnevnika Haretz.

Jakov Amidror, koji je bio Netanijahuov savetnik za nacionalnu bezbednost između 2011. i 2013. godine, ponovio je istu stvar.

- Ne želimo da se suočimo sa ratom na tri fronta - rekao je penzionisani general-major za Independent i dodao da se zbog toga "bore iznova i iznova da spreče Irance da imaju te sposobnosti".

Umesto toga, konstantno propovedanje premijera Netanijahua o iranskoj pretnji je bilo usmereno na guranje SAD-a u odbacivanje Iranskog sporazuma iz 2015. Predsednik SAD Donald Tramp to je i uradio samo nedelju dana nakon premijerove dramske konferencije za novinare "Iran je lagao" iz prošlog aprila.

- Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da Iran "ne traži rat sa SAD-om", a Izrael je izrazio nadu da će dodatne sankcije protiv Irana biti pod pritiskom da uđe u novi i dobar sporazum - kaže Amidror.

Drugi pak veruju da Izrael ima drugi plan za promenu režima u Iranu i ne namerava da izazove rat.

Kako prenosi Independent, tenzije između Irana i SAD došle su u nezgodno vreme po Netanijahua. Naime, on ima tek nešto više od nedelju dana da zajedno napravi koalicionu vladu nakon što je obezbedio rekordni peti mandat na aprilskim izborima.

Prošle sedmice, on se suočio s retkim napadom iz njegove Likud stranke, kada ga je njegov glavni suparnik Gideon Sar optužio za nanošenje štete Izraelu kroz predloženi novi zakon koji bi oslabio Vrhovni sud Izraela. Sar je takođe kritikovao primirje sa Gazom.

Uz moguću pobunu koja se pojavljuje u njegovim vlastitim redovima, Netanijahu ne može da priušti da prekine partnerstva sa strankama koalicije tako što daje izjave razdora o Iranu.

Za sada će verovatno Izrael ostati po strani i čekati sledeći potez Amerike.

(Telegraf.rs)