Odnosi SAD i Irana nisu oduvek bili ovako loši: Nekada su bili saveznici, a onda su posle niza turbulentnih događaja njihovi odnosi zahladneli (FOTO) (VIDEO)

Ove dve države nemaju diplomatske odnose od 1980. godine

Odnosi SAD i Irana nisu oduvek bili ovako loši, kao što to vidimo danas. S vremena na vreme tenzije se pojačaju, a čitav svet u tom trenutku pomno prati šta se dešava u Persijskom zalivu. Događaj koji je "utabao put" ovako lošim odnosima između ove dve države, jeste definitivno Iranska revolucija i smena dinastije Pahlavi 11. februara 1979. godine.

Tog dana se iranska vojska vratila u kasarne. Proglasila je „neutralnost“ nakon što su gerilske i pobunjeničke snage nadjačale snage verne šahu.

Preporučujemo

Bio je to kraj tubulentnih vremena, a posledice ovog događaja se osećaju i danas. SAD i Iran imaju različite politike i poglede na svet i čini se kao da ne mogu da se slože oko onoga što im je možda obema u istom interesu.

Ovi loši odnosi su se dodatno produbili kada je američki predsednik Donald Tramp 2018. godine odlučio da će se SAD povući iz Iranskog nuklearnog sporazuma, čije su potpisnice još i EU, Kina i Rusija.

Ovakav postupak je donekle simbol osećaja koji SAD gaji prema Iranu već godinama, dok Iran na SAD gleda kao na "veliku sotonu".

Međutim, šta se dogodilo pa je podela između Irana i SAD postala ovako duboka i čini se da se nikako ne može prevazići.

POZADINA

Poreklo loših odnosa datira još pre Iranske revolucije. Tokom Drugog svetskog rata, Amerika je bila uključena u napore Velike Britanije i SSSR da zadrži naftu koja teče prema saveznicima upravo iz Irana i da održava dobre veze sa vladare ove zemlje, kada su tokom Hladnog rat počli da se bore potiv ambicija SSSR u regionu.

Potom u Iranu 1953. godine, dolazi do državnog udara i sa vlasti su začeni vlade Irana, i njen premijer, Mohameda Mosadika. Mohamed Reza Pahlavi je od ustavnog monarha postao autoritarni monarh koji se značajno oslanjao na podršku Sjedinjenih Država.

U to vreme je Hladni rat bio u punom zamahu, a Istok i Zapad su neprestano pretili jedno drugom.

U godinama koje su usledile nakon državnog udara, SAD i Iran su bili bliski saveznici, koji su zajedno delovi protiv sovjetskih ambicija.

Među onima koji su bili ljudi na vezu između iranskog šaha i SAD-a, bio je Ruholah Homeini, koji je bio prognan iz države zbog svojih stavova.

REVOLUCIJA

Tokom 1970-tih godina, šahov režim postaje nepopularan. Na to su uticali njegovi brojni potezi kao i loši ekonomski događaji.

U međuvremnu, Homeini je postajao sve uticajniji iako je živeo u Iraku, a kasnije i u Parizu. On se zalagao za odbacivanje šahove vladavine i sistema koji je u to vreme postojao u Iranu.

Godine 1978. nezadovoljstvo se pretvorilo u proteste, s mmnogo pristalica Homeinija na čelu. Oni su naišli na oštar otpor, a smrt demonstranata samo je pojačala protete.

Šah je pokušao da imenuje novu vladu, a onda je 1979. godine predao vlast premijeru i sa porodicom pobegao u Egipat.

Homeini se vratio u Iran 1. februara te godine, a u Teheranu su ga dočekali milioni ljudi.

Mnogi vojnici su napustili svoje položaje, a poslednja se predala carska garda koja je bila odana šahu. Tokom ovih događaja poginulo je oko 200 ljudi.

POSLEDICE

Dva meseca kasnije Homeini je proglasio Islamsku republiku. To je bila prva na svetu - moderna država, sa demokratski izbabranom vladom, koju je podržavala neizabrana islamska teokratija.

SAD su se nadale dobrim odnosima između svog Stejt departmenta i nove islamske vlade.

Uprava tadašnjeg predsednika Džimija Kartera je primila šaha i njegovu porodicu u SAD zbog lečenja raka, i tada su shvatili da bi moglo da bude i problema.

TALAČKA KRIZA

Iranska talačka kriza bila je diplomatska kriza između Irana i SAD. Grupa islamističkih studenata i militanata zauzela je ambasadu SAD i za taoce uzela 52 američka službenika.

Kriza je trajala od 4. novembra 1979. do 20. januara 1981. godine. U Iranu je kriza shvatana kao osveta SAD zbog decenija mešanja u unutrašnje poslove Irana i zato jer se šah Reza Pahlavi nakon pobede Iranske revolucije sklonio u SAD. Vlada SAD je 24. aprila 1980. pokušala izvršiti operaciju spašavanja talaca, ali je operacija neslavno propala.

Bivši šah Pahlavi umro je 27. jula 1980. godine, a u septembru iste godine Irak je napao Iran. Ovi događaji bili su povod za početak pregovora o vraćanju talaca u SAD, s Alžirom kao posrednikom u pregovorima.

Taoci su pušteni 20. januara 1981, samo nekoliko trenutaka nakon što je Ronald Regan položio zakletvu za novog predsednika SAD. Politički analitičari tvrde da Džimi Karter zbog neuspeha u krizi nije osvojio drugi predsednički mandat. Za to su vreme ojačali status i popularnost ajatolaha Homeinija.

SAD su prekinule svoje diplomatske odnose sa Iranom 1980. godine i nikada ih više nisu obnovile.

DEŠAVANJA POSLE KRIZE

SAD su onda saveznike potražile na drugoj strani i to u Iraku kada su počele da podržavaju Sadama Huseina.

Godine 1983. dogodila su se dva odvojena napada na američku ambasadu u Bejrutu kada je nastradalo 362 osobe, dok je napad na francusku bazu ubio 58 vojnika.

Odgovornost za napade je preuzela nepoznata šiitska islamistička grupa po imenu Islamska džihadistička organizacija, ali mnogi optužuju Iran da stoji iza njih.

Pet godina kasnije, nakon što su SAD stacionirale svoju mornaricu u Perskijskom zalivu, kako bi zaštitile brodove, oboren je putnički avion Er Irana.

Za sve je kriva raketa koju su ispalili Amerikanci, koji su kasnije istakli da su verovali da je u pitanju napadački ratni avion. Iste godine, oboren je avion u Škotskoj, a za to su neki ljudi okrivili Iran.

Iako su bili u sve lošijim odnosima, ove dve države su u nekim trenucima i sarađivale.

OPTUŽBE ZA TEROR

SAD su 1984. godine označile Iran kao državnog sponzora terorizma, izvorno zbog podršek Hezbolahu i drugim militantnim grupama, a kasnije i za podršku Hamasu.

I Hezbolah i Hamas su označeni kao terorističke grupe u nekoliko zemalja, uljučujući i Veliku Britaniju.

Bil Klinton je svojevremeno nazvao Iran "odmetničkom državom". Džordž Buš je za ovu državu kasnije rekao da je deo "osovine zla", jer nije samo sponzorisala terorizam, već je tražila i oržje za masovno uništenje.

Potom je 2015. godine potpisan Iranski nuklearni sporazum, a onda su tenzije počele da se smanjuju.

Međutim, situacija se sada drastično promenila i odnosi su gori nego ikada pre. Anketa BBC-ja je pokazala da čak 87 odsto Amerikanaca vidi Iran uglavnom negativno.

(Telegraf.rs/Skaj Njuz)