"Želim samo da znaš da te puno volim. Želim ti sve najbolje. Zbogom dušo": Objavljene poslednje poruke putnika tokom napada 11.septembra

Poslednje reči koje su putnici iz aviona smrti uputili najvoljenijima, u knjizi je objavio novinar Majkl Zakof

Oproštajni pozivi iz aviona, strah i teror, majka koja je znala da svedoči smrti svojih voljenih, jezivi su delovi knjige američkog novinara Majkla Zakofa. On je u knjizi “Pad i uspon: Priča o 11. septembru” opisao poslednje trenutke života putnika u avionima “Amerikan erlajnsa” koje su oteli teroristi 2001.

Te kobne 2001. veoma je malo Amerikanaca bilo svesno da je jedan čovek u pećini u Avganistanu objavio nasilnu fatvu protiv Sjedinjenih Država. Odbrojavanje je počelo ranije tog jutra, kako su se 19 pristalice Osame bin Ladena, sve mladi, radikalizovani Arapi, pripremali da počine nezamisliva teroristička dela. Atu, obrazovanog Egipćanina, izabrao je lično Bin Laden kao njihovog vođu. Zajedno sa još 18 terorista on je bez problema prošao obezbeđenje na aerodromu. Niko ih nije pretražio. Čak i da su im pronašli noževe ne bi bilo razlike, jer je prema tadašnjim pravilima putnicima bilo dozvoljeno da unose oštrice kraće od 10 centimetara.

Preporučujemo

Dvojica terorista su rezervisala sedišta u prvoj klasi, direktno iza kokpita. Ata i još dvojica sedeli su u biznis klasi. Avion je poleteo u 7.59. U 8.14 kontrolor leta Peter Zalevski rekao je pilotima da se popnu na visinu od 10.000 metara. Avion se popeo na 8.840. Zalevski je nakon 10 sekundi ponovo pokušao da kontaktira pilote, ali nije bilo odgovora.

- Nema radio veze – rekao je on kolegama.

Ovo je obično bilo posledica tehničkih problema ili ometenosti pilota. Ipak, “tihi” avion je predstavljao potencijalni problem za kontrolore zbog izbegavanja sudara u vazduhu. Zalevski je pokušao još pet puta da kontaktira posadu, da bi nešto pre 8.18 čuo kratak zvuk, poput vriska. A onda su se stvari pogoršale.

Na radiju je Zalevski video kako let 11 zaokreće naglo na severozapad. Pretpostavio je da je u pitanju tehnički problem. Neko u kokpitu je nakon nekoliko minuta ugasio transponder u avionu, što je značilo da iako ga kontrolori vide na radaru, mogu samo da pogađaju njegovu visinu i brzinu.

- Mislim da nešto ozbiljno nije u redu s ovim avionom – obavestio je Zalevski nadležne.

Kad su ga upitali da li je avion otet, rekao je: “Apsolutno ne. Nema šanse”.

VAPAJ STJUARDESE: MOLITE SE ZA NAS

Piloti su bili obučeni da unesu kratke kodove kad je u toku otmica ili da koriste reč “trip” (putovanje) tokom radio komunikacije. Ideja da su otmičari ubili pilote i da sami voze letelicu nije mu pala na um. Šest minuta nakon prestanka komunikacije, Beti Ong je dohvatila “erfon”, telefon ugrađen u letelicu, i pozvala kancelariju u Severnoj Karolini. Rekla im je da misli da je avion otet. Zabeleženo je svega četiri minute od ove konverzacije koja je trajala skoro pola sata. Beti je rekla da niko ne odgovara iz kokpita, da su dva člana posade izbodena u biznis klasi i da je otežano disanje.

- Vrata se ne otvaraju. Mislim da su otmičari unutra – rekla je ona. – Molim vas molite se za nas.

Dve minute od njenog poziva menadžer je prijavio hitan slučaj operativnoj kontroli u Teksasu. Ali niko se nije setio da obavesti štab Federalne agencije za avijaciju (FAA) niti američku vojsku. Zalevski je u međuvremenu čuo muški glas sa arapskim naglaskom, ali nije razumeo šta kaže. A glas je rekao: “Oteli smo neke avione. Budite mirni i biće sve u redu. Vraćamo se na aerodrom”. Da je čuo da je u pitanju više aviona mogao je upozoriti ostale pilote. Otmičari su svoje reči namenili samo putnicima i posada, ali Ata – koji je najverovatnije bio na mestu pilota – nije prekinuo komunikaciju na radio panelu.

- Neka niko ne mrda. Sve će biti u redu. Ako pokušate da se pomerite povredićete sebe i avion. Budite mirni – čuo je Zalevski glas preko radija.

Posmatrao je kako avion oštro zaokreće ka Njujorku, ali je prošlo još 12 minuta pre nego što je bilo ko obavestio vojsku. Vojni komandni centar koji je preuzeo poziv, kad je do toga došlo, bio je usred velike vežbe. Kad su im rekli za otmicu leta 11, nadležni major je rekao: “Otmica nije trebala da se dogodi još sat vremena!” Stjuardesa Ejmi, koja je sedela pored Beti, uspela je da pozove Majkla Vudvarda u Bostonu.

- Slušaj me veoma pažljivo – rekla mu je.

Obavestila ga je da su članovi posade Karen Martin i Bobi Arestegui povređeni, da su otmičari sa Bliskog istoka, da jedan ima napravu sa crvenim i žutim žicama, verovatno bombu i da su oterali putnike iz prve u ekonomsku klasu. U 8.43 avion je promenio kurs ka donjem delu Menhetna.

- Nešto nije u redu. Brzo poniremo. Svuda padamo – rekla je Ejmi Majklu.

– Letimo nisko, veoma nisko, prenisko. O, bože, prenisko smo!

Petoro fanatika uspelo je da pretvori putnički let 11 u navodeći projektil. Avion se u 8.46 zabio u 96. sprat Severne kule Svetskog trgovinskog centra i eksplodirao. Šest minuta kasnije dva vojna aviona su konačno poletela ka Njujorku, za avionom kojeg više nije bilo.

"NE BRINI TATA. AKO SE NEŠTO DESI, DESIĆE SE BRZO"

Prvi znakovi nevolje pojavili su se svega minut nakon što je let 11 udario u Severnu kulu. Neko je u kokpitu promenio kod transpondera dva puta za jedan minut, što kontrolor leta Dejv Botilja nije primetio četiri minute jer je tragao za letom 11. Kad se vratio na let 175, ovaj nije odgovarao. Umesto toga se avion popeo nekoliko hiljada metara uvis, pre nego što je porinut oštro na dole.

U 8.52 zazvonio je telefon u kući Lija i Junis Henson u Istonu u Konektikatu.

- Tata, u avionu smo. Otet je – rekao je njihov sin Piter, koji je u avionu bio sa ženom Su.

- Šta pričaš, nemoj da nas plašiš – odgovorio je Li.

- Ne, istina je. Preuzeli su kokpit. Član posade je izboden a možda i još neko napred. Avion se čudno kreće. Zovi “Junajtid erlajns” - rekao je.

Li je pozvao policiju koja ga je obavestila da je jedan avion udario u kulu STC. U šoku je uključio TV i posmatrao kako gori Severna kula. Piter Henson, stjuard, pozvao je u tom trenutku aviokompaniju i rekao da su oba pilota ubijena, jedna stjuardesa izbodena, te da otmičari upravljaju letelicom. Kako se avion kretao ka Njujorku, i putnik Brajan Svini je pozvao svoju ženu Džuliju.

- Džuls, Brajan je. U avionu sam koji je otet. Ako stvari ne prođu kako treba, a ne deluje dobro, želim samo da znaš da te potpuno volim. Želim ti sve najbolje. Isto važi i za moje roditelje i sve ostale. Vidimo se u raju. Zbogom dušo – rekao je on.

Potom je pozvao majku i rekao joj da će pokušati da upadne u kokpit sa još nekim putnicima. Oko 9.00 je ponovo pozvao roditelje i rekao da otmičari imaju noževe i bombu.

- Putnici povraćaju. Avion se naglo cima. Mislim da ne upravljaju piloti. Mislim da idemo na dole. Mislim da idu za Čikago ili negde drugde i da će se zabiti u neku zgradu – rekao je on.

– Ne brini tata. Ako se nešto desi desiće se veoma brzo.

Avion sa 60 putnika i članova posade kretao se nisko i brzo prema kulama STC. Zamalo je udario u Kip slobode.

- O moj bože – bile su poslednje reči Pitera Hensona.

Čuo se ženski vrisak i potom tišina.

Dve minute nakon što je eksplodirao drugi avion, tadašnji predsednik Džordž Buš je obavešten o dešavanjima. U tom trenutku on je bio sa 200 učenika osnovne škole na Floridi. Oči su mu se raširile i sledećih nekoliko minuta je nastavio da sluša priče učenika, dok je pogledom kružio levo-desno, navodi “Dejli mejl”. Kasnije je rekao da je ovo bila kalkulisana reakcija da spreči paniku.

(Telegraf.rs/Blic)