49 odsto su šanse da će se svet kakav znamo okončati do 2050. godine: Američki naučnik izneo zabrinjavajuće procene

Dok su prethodne civilizacije uništavale same sebe, rizik sa kojim se mi danas suočavamo jeste pred našim očima nestane čitav nama poznati svet

Šanse da svet kakav danas poznajemo nestane do 2050 godine su oko 49 procenata, smatra Džered Dajmond, američki geograf, istoričar i profesor geografije na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu.

Naučnik koji je svoju karijeru posvetio proučavajući, između ostalog, civilizacije kojih više nema, u svojoj novoj knjizi "Preokret" (Upheaval) ističe da, dok su prethodne civilizacije uništavale same sebe, rizik sa kojim se mi danas suočavamo jeste pred našim očima nestane čitav nama poznati svet. Dakle, ne civilizacije jedna po jedna, već čitav život (uvezan globalizacijom) kakvim mi danas živimo.

Preporučujemo

- Cenim da postoji oko 49 odsto šanse da će se svet kakav mi poznajemo srušiti do 2050. godine.  Tempom kojim se svet kreće sada, neplanski se troše resursi koji su nam potrebni da održimo ovako kompleksno društvo. Ti resursi nisu samoodrživi. Većina ribarskih kompanija u svetu crpi resurse iz vode i oni postaju iscrpljeni. Farme širom sveta rade isto. Plodnom zemljom i pijaćom vodom u svetu se ne barata tako da ti resursi mogu da se obnove.

- Zbog svega toga moje su procene da će civilizacija kakvu znamo moći da se nosi sa svojom neodrživošću još dve, tri decenije, ali oko 2050. godine to više neće biti moguće.

- Što znači da ćemo ili do 2050. godine smisliti putanju koja će biti održiva, ili će tada biti prekasno - rekao je profesor Dajmond u intervjuu za Intelligencer i istakao da iako će on tada biti mrtav, njegova deca će biti u 60-im godinama, te ga ta tema vrlo interesuje.

Kako bi se išta rešilo i predupredio ovakav scenario, ona kaže da na prvom mestu svaka zemlja mora da prizna da je u krizi.

- Ako to poriče, ona neće reštiri problem. U Americi danas većina ljudi ne priznaje da smo u krizi. No, nakon što to sebi kažete u lice, morate se zapitati šta vi možete da uradite povodom toga. Vi imate odgovornost. Ako umesto toga kažete kako je kriza krivica nekog drugog, nećete odmaći u rešavanju problema. Primer toga u SAD-u je to što SAD danas tvrdi kako kriza u svetu nije američka krivica, već su za to odgovorne Kina, Kanada i Meksiko. No, kada odgovornost prebacite na ove zemlje, vi implicirate da nije na vama da taj problem rešite - kaže on.

A problem može da se rešava na više nivoa.

- Postoje individualne akcije i postoji uticaj na velike korporacije. I mi sami možemo da donesemo promenu. Možemo da kupujemo drugačije vrste automobila. Možemo da vozimo manje i koristimo gradski prevoz. Neke velike kompanije su prepoznale koliko je važno da njihova politika upravljanja postane odgovornija prema životnoj sredini - kaže on.

Dajmond takođe ističe da u borbi da sačuvamo svet kakav znamo ne možemo birati prioritete. U ovom trenu svi moraju da rade sve.

- Moramo da izbegnemo nuklerani holokasust, jer on bi nas dokrajčio, čak iako rešimo klimatske promene. Moramo da rešimo klimatske promene, jer ako to ne učinimo, ako samo se brinemo o nuklearnom holokaustu - gotovi smo. A ako rešimo i jedno i drugo, a opet koristimo svoje resurse neplanski i na način na koji oni ne mogu da se obnove - gotovi smo. Pa sve i da rešimo klimatske promene, sprečimo nuklerani holokaust i naučimo kako da pravilno koristimo resurse, a istovremeno nastavimo da povećavamo nejednakost u svetu - gotovi smo. Tako da ne možemo birati prioritete. U ovom trenu sve je bitno i hitno. Moramo da rešimo sve naše probleme - istakao je ovaj naučnik.

(D.D.S./Intelligencer)