Kako su Rusi za 5 dana doveli u opasnost i sebe i celu Evropu: Ćutali su o haosu u Černobilju, a ljudi su živi počeli da se raspadaju (FOTO) (VIDEO)

Amerikanci su bili frustrirani ponašanjem Kremlja. Bilo je potrebno punih 7 dana da se izveštaj o nesreći obelodani

Černobiljska katastrofa je bila najveća ekološka katastrofa u istoriji, kada je nuklearna energija u pitanju. Svetski mediji pišu da su vlasti SSSR nekoliko dana ćutale o ozbiljnosti ovog događaja i da čak ni tada nisu iznele tačne podatke. Eksplozija u nuklearnoj elektrani je dovela do toga da se radioaktivni oblaci prošire po čitavoj Evropi. Količina zagađenosti bila je jednaka kao da ekplodiralo 500 bombi sličnih onima koje su bačene na Hirošimu. Posledice su bile stravične...

Nuklearna nesreća se dogodila 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj elektrani (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj) u blizini grada Pripjat (u kojem je živelo oko 50.000 ljudi) u Ukrajini, mesta koje je oko 18 kilometara udaljeno od grada Černobilja.

Eksplozija i požar su doveli do toga da se krov i zid na jednoj od susednih zgrada sruše, a radioaktivni oblak se širio vazduhom preko SSSR i velikog dela Evrope. Međutim, kada je ova katastrofa u pitanju, vlasti SSSR nisu bile tako otvorene i raspoložene da razgovaraju o uzroku i posledicama, prenosi Vašington post.

KOLIKO JE OVO UTICALO NA SRBIJU I OSTATAK EVROPE?

Svoj komentar za Telegraf.rs na pitanje kako je eksplozija u Černobilju uticala na Srbiju i ostatak Evrope, dao je epidemiolog u penziji dr Zoran Radovanović.

- Ovo jeste najveća tragedija, naveći incident u eri nuklearnih elektrana. Na drugom mestu je Fukušima u Japanu. Postoji oduvek određeni rizik za sve, a mnogo više ljudi je umrlo od hidroelektrana, kada se sruši brana onda voda nosi sve pred sobom. To se dogodilo više puta tokom istorije.

- Černobilj je doveo do povećanog rizika od raka štitaste žlezde, a bilo je mnogo obelelih među mladima, posebno među decom. Došlo je do povećanog umiranja stanovništva u Ukrajini i Belorusiji. 

- Taj radioaktivni oblak išao dosta čudno na sever, severozapad, pa na jug, pa je zahvatio i nas. Nama nije naneo veliku štetu, ali je bila je povećana radioaktivnost narednih dana kada je taj oblak stigao. Davani su saveti da se ne koristi zelena salata koja je upravo tada rasla u baštama. Kada to dolazi iz vazduha, ne možete mnogo da preduzmete.

- Bila je povišena radioaktivnost u velikom delu Evrope, to su merili instrumenti, ali to ipak bile male doze - kaže dr Zoran Radovanović za Telegraf.rs.

Epidemiolog dodaje da je vlast odmah evakuisala narod, ali da ostatak države i Evrope nije imao informacije na vreme.

- Ali ovo je do sada najznačajniji incident koji je ukazao na to da treba odmah obavestiti javnost, a ne kriti, ne na način da se stvara panika. U tom delu sveta ćutanje vlasti jeste loše uticalo na narod. To jeste tipično za takve rigidne sisteme da kriju informacije i što su ćutali nekoliko dana.

Vlasti su odmah evakuisale narod iz tog grada i okolnih sela, ali ostatak evrope i SSSR nije imao te informacije. I dalje su neka sela evakuisana, ali se narod negde i polako vraća - ističe naš sagovornik.

On ističe da su male verovatnoće da se slična katastrofa ponovo desi, jer je sada tehnologija znatno napredovala.

- To je bila stara tehonologija. Sada se te stare nuklearne elektrane ne koriste. Ove nove tehnologije su mnogo pouzdanije. Svaka tehnologija nosi određeni rizik. Sada su mnogo manje šanse da se desi slična katastrofa, jer postoje tehnološka poboljšanja. To je bila prva generacija nuklearnih elektrana, koja je tehnološki bila mnogo inferiornija. Uvek postoji mogućnost ljudske greške, ali to se odnosi na bilo koju situaciju.

Japanci su imali visoke standarne ali su omanuli sa svojom nuklearnom elektranom ali nisu do kraja predvideli mogućnost cunamija. Takav incident je sada manje verovatan. Japanci su odmah obavestili javnost i dolazili su stručnjaci iz celog sveta.

Ne treba izvlačiti zaključak da su nuklearne elektrane opasne. Tri četrtine električne energije u Francuskoj potiče iz nuklearnih elektrana. Oni nemaju nameru da se to ga odreknu. Nemci su počeli, ali je to više zbog pritiska javnog mnjenja. Oni imaju više termo elektrana, pa imaju više zagađeniji vazduh, pa tamo više ljudi umire od toga. To nije samo rak pluća ili bronhitisa, veći je rizik i od infarkta - rekao je on.

VLASTI SSSR ODBIJALE DA KAŽU ISTINU O NESREĆI

U danima koji su usledili nakon katastrofe, vlasti su odbijale da objasne koliki je obim katastrofe.

Nesreća se dogodila u petak uveče (neki pišu da se nesreća dogodila u ranim jutarnjim časovima), kada je rashladni sistem reaktora pao tokom testa. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana zatvorena je 15. decembra 2000.

Tog dana 26. aprila 1986. godine, hitan poziv je probudio najmoćnijeg čoveka u zemlji, generalnog sekretara Komunističke partije SSSR, Mihaila Gorbačova. Poruka je tada glasila: "Došlo je do eksplozije i požara u nuklearnoj elektrani Černobilj, ali reaktor je ostao netaknut".

- U prvih nekoliko sati, pa čak i prvog dana tokom nesreće, nije bilo saznanja da je reaktor eksplodirao i da je u atmosferu otišla ogromna količina nuklearne emisije - rekao je on kasnije.

On u prvi mah nije video potrebu da probudi članove sovjetskog rukovodstva i da prekine vikend zbog vanredne sednice Politbiroa. On je odoborio osnivanje državne komisije koja će istražiti uzroke eksplozije i ispitati posledice.

Boris Ščerbina, zamenik šefa sovjetske vlade i predsednik visoke komisije, pozvan je da se vrati sa poslovnog putovanja iz Sibira i poslat je u Ukrajinu. On je stigao na mesto nesreće oko 20 časova, skoro 18 sati nakon što se eksplozija dogodila, prenosi history.com.

Do tada je jako malo urađeno kako bi se izbegle još veće posledice nakon katastrofe. Tada su vlasti konačno shvatile ozbiljnost nesreće. Došlo je do otapanja, jezgro reaktora je bilo oštećeno i radioaktivnost se širila svuda.

MEDIJI SU ĆUTALI O OBIMU KATASTROFE

Kada je Švedska kontaktirala sovjetski inspekcijski odbor za atomsku energiju, Moskva je isprva demantovala da je došlo do nesreće.

Međutim, kada su Švedska, Danska, Finska i Norveška izvestile o velikom nivou radioaktivnosti, Moskva je zvanično priznala da je došlo do nesreće.

Međutim, obaveštenje za javnost koje je emitovano na televiziji je bilo izuzetno kratko. Prikazana je crno-bela fotogafija elektrane, koju je navodno uslikao radnik nakon nesreće.

TV komentator je rekao da zapadni izveštaji o požarima i velikoj šteti nisu tačni i da se napreduje sa čišćenjem posle nesreće. Tada su objavili da je opasnost prošla.

Međutim, stručnjaci za bezbednost nisu bili ubeđeni u navode koje su plasirale vlasti.

Dok je sovjetska vlada bila zauzeta ohrabrivanjem zemalja da ne postoji nikakva opasnost, naučnici iz celog sveta su počeli da prikupljaju informacije na osnovu računice iz Švedske, koja je bila udaljena od Černobilja 1.127 km.

Jedan američki nuklearni naučnik u to vreme je rekao: "Ako radioaktivnost postoji na udaljenosti od 1.127 km, ne bih voleo da budem u krugu od 16 kilometara".

Međutim, SSSR je odbijao da da više detalja o ovom slučaju. Zvaničnik ambasade SSSR u SAD je rekao da problem postaje sve bolji, da to nije van kontrole, ali da, nažalost, još nije gotovo.

Mediji SSSR su išli toliko daleko da su krivili zapad za širenje lažne propagande. Ruske vesti su isticale da Zapad ovu nesreću predstavlja senzacionalno i da truje međunarodnu atmosferu. Ukazivali su i na druge nuklearne nesreće, kada američki zvaničnici nisu hteli da daju nikakve informacije.

Informacije u Rusiji su bile retke, a stanovnici gotovo i da nisu znali da se nesreća dogodila. Mediji su čak isticali da su nesreće u elektrani poput Černobilja, praktično nemoguće.

Amerikanci su bili frustrirani ponašanjem Kremlja. Bilo je potrebno punih 7 dana da se izveštaj o nesreći obelodani.

Pravda, zvanični list komunističke partije, na kraju je potvrdila sumnje stručnjaka širom sveta: da su požar i eksplozija izbacili radioaktivne materije u vazduh. Međutim, dodali su da i dalje drže situaciju pod kontrolom.

Pisali si o evakuaciji grada Pripjata koja je trajala četiri sata. Taj grad je građen kako bi tu živeli ljudi koji su radili u nuklearnoj elektrani. List se zahvalio vatrogascima koji su neumorno nastavili da gase požar, ali onima koji su pomagali u evakuaciji, iako je bila subota.

EVAKUACIJA STANOVNIŠTVA

Naravno, situacija je bila potpuno drugačija. Obližnji grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Žitelji su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo.

Kada se komisija povukla, ljudi su počeli da napuštaju grad. Međugradske telefonske mreže su bile prekinute, a inženjerima i radnicima u elektrani je bilo zabranjeno da dele informacije o nesreći, kao i šta se dogodilo sa njihovim prijateljima i rođacima.

Policajci i vojnici su nosili gas-maske, a narod je za to vreme čuo samo glasine o strašnom događaju. Deca koja su se tog dana već vratila iz škole su dobila tablete i savetovano im je da ostanu kod kuće. Već u popodnevnim satima vojni helikopteri i avioni su nadletali nebo iznad grada koji je pogodila katastrofa, prenosi history.com.

Međutim, nekoliko sati po eksploziji, na desetine ljudi se razbolelo. Kasnije su prijavljene jake glavobolje i ukusi metala u njihovim ustima, uz nekontrolisane napade kašljanja i povraćanja.

Do 11:00 27. aprila autobusi su stigli u Pripjat i počeli sa evakuacijom. Odlasci iz grada su počeli oko 14:00. Za potrebe smeštaja evakuisanih stanovnika izgrađen je nov grad Slavutič.

Nekim građanima je evakuacija došla kao dugo očekivano olakšanje, a drugima kao iznanađenje. Gradski radio je nešto posle 13 časova, objavio poruku koja je pojedine građane zatekla nespremne.

Obavestili su ljude da se desila nesreća u elektrani i da je celo područje grada Pripjata ozračeno. Kako bi se osigurala bezbednost stanovnika, a posebno dece, postalo je neophodno da se sprovede kako su rekli, privremena evakuacija ljudi, prenosi history.com.

Građane su već ćekali spremni autobusi, a savetovano im je da uzmu dokumenta, najpotrebnije stvari i namirnice i da se napuste svoje domove. Rekli su im da budu mirni i da ne paniče.

Međutim, čak ni 36 sati nakon eksplozije, ljudima nisu date pouzdane informacije, već su ostavljene da se praktično sa svime bore sami. Građani su slepo slušali vlasti, koje nisu preduzele potrebne korake da ih valjano zaštite od opasnosti.

POSLEDNJI SNIMCI NEKADA VESELOG GRADA

Lokalni snimatelji su tih dana 26. i 27. aprila snimili poslednje fotografije srećnog stanovništva. Tada se odigralo i jedno venčanje.

Na fotogafijama se vide muškarci i žene u laganoj letnjoj odeći u društvu svoje male dece, dok šetaju ulicama, igraju fudbal ili jedu sladoled na otvorenom, potpuno nesvesni katastrofe koja se odvija oko njih.

Ove fotogafije su čista suprotnost onim drugim, koje prikazuju ljude koji su znali da se nesreća dogodila.

Radnici su čistili ulice, policajci i vojnici su šetali u zaštitnoj opremi, a autobusi su čekali ljude da ih odvedu iz njihovog grada i domova, prenosi history.com.

Do 16:30 časova, tog 27. aprila, evakuacija je bila gotovo kompletna. Ostali su samo psi lutalice, prema podacima SSSR, a kasnije je formirala i specijalna jedinica koja je bila zadužena da ubije te životinje.

I pored katastrofe koja se desila, oko 5.000 radnika nuklearne elekstrane je ostalo u Pripjatu da osigura zatvaranje ostalih reaktora prema planu.

Isprva su pojedini stariji stanovnici odbili da se evakuišu, jer nisu shvatili zašto moraju da napuste svoje domove, ali i mladi zaljubljeni parovi koji su želeli da iskoriste odlazak svojih rodilelja kako bi dobili stanove samo za sebe.

ŠIRENJE RADIJACIJE I NAKON EVAKUACIJE

Evakuisano stanovništvo je u privremene domove već došlo ozračeno, sa kontamiranom odećom i ličnim stvarima. Službenici KGB-a su obavestili ukrajinske vlasti da je od oko 1.000 evakuisanih koji su se sami preselili u okolne gradove i sela, njih 26 primljeno u bolnice sa simptomima radijacijske bolesti.

Ono što je bilo posebno zaprepašćujuće jeste činjenica, da su vlasti ugrozile i ostalo stanovništvo u Ukrajini. Nakon evakuacije, autobusi koji su prevozili stanovništvo su vraćeni u Kijev. Bili su raspoređeni na redovne linije, gde su širili visok nivo zrančenja u gradu od oko 2 miliona ljudi.

Iako je zabeležen visok nivo radijacije, posebno među evakuisanim stanovništvom, vlasti su odbile da otkažu veliku paradu za 1. maj.

Ukrajinske vlasti kažu da neće biti bezbedno da se živi u području oko nuklearne elektrane Černobilj narednih 24.000 godina, prenosi history.com.

Oni su takođe 1995. godine objavili da je oko 125.000 ljudi umrlo od posledica Černobiljske katastrofe, dok Svetska zdravstvena organizacija navodi znantno manji broj nastradalih ljudi.

RAD NUKLEARNE ELEKTRANE NAKON NESREĆE

Posle nesreće je rad elektrane bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Ipak, zbog loše energetske situacije u zemlji, preostali reaktori su nastavili sa radom.

Reaktor broj 1 je prestao sa radom u novembru 1996. godine u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacija poput IAEA. Godine 1991. je izbio požar na reaktoru broj 2 i pritom je zaključeno da je taj reaktor nemoguće popraviti.

Reaktor broj 3 je 15. decembra 2000. godine lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Time je ova elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)