Velika Britanija je nekada bila moćna imperija, vodila je ratove po celom svetu, a samo ove 22 države nikada nije napala

Britanska čizma je uspela da zgazi na teritorije čak 90 odsto svih država na svetu

Velika Britanija je čak nekoliko vekova bila moćna imperija, koja je vodila ratove po celom svetu. Ima je veliki broj kolonija, a nekada se govorilo da "nad ovom imperijom sunce nikada ne zalazi". Iako svakodnevno gledamo vesti i slušamo o ratovima koji se vode ili su se vodili, podaci koji su pre nekoliko godina izneti o Velikoj Britaniji i njenim vojnim napadima, zaista su zapanjujući.

Prema podacima koje su objavili pojedini mediji, britanska čizma je uspela da zgazi na teritorije čak 90 odsto svih država na svetu.

Preporučujemo

Ovo je zaključak opsežne studije objavljene u knjizi "Sve zemlje koje smo osvojili: i nekoliko njih koje nikada nismo" koja je u Britaniji objavljena 2012. godine, a pažnju privlači sve do danas.

Autor Stjuart Lejkok u knjizi donosi podatke od kojih će nekim Englezima nesumnjivo još više porasti ponos, dok će drugima možda biti neprijatno zbog činjenice da je njihova relativno mala ostrvska zemlja u različitim razdobljima vladala nad gotovo četvrtinom svetske populacije.

Lejkok napominje da mu nije bila namera da donosi moralne ocene i presude o istoriji britanskog carstva kroz istoriju, već je želeo da se zabavlja, a na ideju je - kako kaže - došao kada ga je tada jedanaestogodišnji sin upitao koliko je zemalja Britanija osvojila.

- Rezultat je bio zapanjujući čak i za mene, koji relativno dobro poznajem istoriju - rekao je Lejkok tada za medije.

Britansku čizmu osetilo je devet od deset država u svetu a one koje nikada nisu videle "crvene mundire", prema autoru, su sledeće 22 zemlje: Andora, Belorusija, Bolivija, Burundi, Srednjoafrička Republika, Čad, Gvatemala , Kongo, Luksemburg, Obala Slonovače, Kirgistan, Lihtenštajn, Mali, Maršalska ostrva, Monako, Mongolija, Paragvaj, Sao Tome i Prinsipe, Švedska, Tadžikistan, Uzbekistan i Vatikan.

Lejkok je, abecednim redom, istražio svaku zemlju tražeći informacije o tome da li su britanske snage ikada stupile na njihovu teritoriju, praveći razliku između osvajanja vojnom silom, pretnjom sile, pregovorima ili plaćanjem. U osvajačke pohode uključeni su i napadi britanskih gusara, privatnih i naoružanih istraživača pod uslovom da su imali odobrenje vlade u Londonu.

Među prvim osvajačkim pohodima sa Britanskog ostrva bio je upad na Gaul, na severu Francuske, krajem drugog veka. Vojni zapovednik bio je Klodius Albinus, koji je preko Kanala poveo vojsku u pokušaju da osvoji carski dvor. Poražen je u bici kod Liona 197. posle Hrista.

Među manje poznatim osvajanjima, autor ističe napad na Island, 1940. kada je ova neutralna ostrvska zemlja odbila da uđe u rat na strani saveznika. U tom osvajačkom pohodu učestvovalo je 745 britanskih vojnika, koji su naišli na snažne proteste stanovnika, ali bez fizičkog otpora.

Mnogi Britanci ne znaju da je njihova država napala Iran u Drugom svetskom ratu zajedno sa Sovjetima.

Zanimljiv je podatak da mnogi britanski turisti svakog leta hrle na ostrvo Krf , kao i na Jonska ostrva, a sa druge strane zaboravlja se kada su ih napali naoružani topovima i kada su formirali Sjedinjene države Jonskih ostrva.

Čak ni Filipini nisu mogli da pobegnu od njihovog uticaja, pa je zanimljiva priča o okupaciji Manile u XVIII veku, kada su tražili milion dolara za otkup grada.

Zemlja koja je po osvajanjima u istoriji najbliža Britaniji je Francuska, koja je ujedno i zemlja koja beleži najveći broj britanskih pohoda na svojoj teritoriji. Lejkok smatra da bi konačan broj zemalja u koje su stupili britanski osvajači mogao biti i veći, navodeći kao mogućnost Mongoliju.

- Druge zemlje mogle bi, takođe, napisati slične knjige, ali bi one bi bile mnogo tanje. Mislim da niko ne može da dostigne britanski rekord, iako su Amerikanci, koji su krenuli dosta kasnije u osvajanja, na tome puno radili tokom dvadesetog stoleća - rekao Lejkok tada za medije.

U ovoj studiji se ističe da je Velika Britanija oduvek bila dinamična nacija koja je nastojala da promeni svet, čak i kada taj svet nije tražio promenu.

(Telegraf.rs)