Panika u Britaniji: Spremno 600 tona rolni toalet papira zbog "tvrdog" Bregzita

Odred za hitne slučajeve Kobra na raspolaganju je već od sledeće nedelje

Sporazum o Bregzitu dogovoren s Briselom nema dovoljnu podršku u britanskom parlamentu da bi se zastupnici treći put o njemu izjasnili, rekla je u ponedeljak premijerka Tereza Mej.

Dok političari uporno ne mogu da pronađu kompromisno rešenje kojim bi se sprečio ishod koji ekonomski stručnjaci nazivaju "katastrofom", na leđima građana će se prelomiti najveći rizici Bregzita: rekordan pad funte, nestašica hrane, lekova i goriva, gužve na graničnim prelazima, nasilni sukobi i masovne demonstracije.

Preporučujemo

Opasnost je podstakla britansku vladu da održava redovne sastanke s "odborom za katastrofu" ministarstva obrane. Prema navodima vladinih zvaničnika, odred za hitne slučajeve Kobra na raspolaganju je već od sledeće nedelje.

Najveći nabavljač toalet papira za Ujedinjeno Kraljevstvo nemačka kompanija Vepa, u svom skladištu priprema više od 600 tona rolni papira kako bi mogla pravovremeno da odgovori u slučaju "tvrdog" Bregzita i omogući građanima zalihu za nekoliko nedelja. Portparol navodi da je posebna pažnja data kartonu koji se nalazi unutar rolna, zato što se on u potpunosti uvozi.

Automobilska i farmaceutska industrija su privredne grane koje će sigurno pretrpeti najveći gubitak u slučaju "tvrdog" Brezgita, pa u upravama svih vodećih kompanija ove nedelje raste panika.

Panika nezaustavljivo raste i među Britancima, a tome u prilog govori i istraživanje koje je nedavno sprovelo Udruženje za mentalno zdravlje. Naime, čak 38 posto ispitanika izjavilo je da se osećaju teskobno, a samo 3 posto još uvek ima nadu da će se pronaći rešenje i izbeći katastrofa.

Dosad je više od 5 miliona građana na službenim stranicama britanske vlade potpisalo peticiju za opoziv Bregzita, a neverovatan interes srušio je stranicu na nekoliko sati. Prema prethodnoj praksi, svaka peticija koja sakupi više od 100.000 potpisa mora postati predmetom rasprave britanskih zastupnika, tako da se očekuje da će se sledeće nedelje i ta rasprava naći na dnevnom redu Donjeg doma.

ŠTA SE ZAPRAVO DOGAĐA?

Do prošloge nedelje Ujedinjeno Kraljevstvo je Evropsku uniju trebalo da napusti 29. marta. Međutim, već je zacrtan novi, kasniji datum, koji je prošle nedelje službeno i jednoglasno odobrio Evropski savet.

Iz kompleksnih i diplomatskih formulacija službenog saopštenja teško je jasno shvatiti šta se tačno događa i kako će to tačno uticati na razvoj situacije.

Evropska unija je Londonu odobrila odgađanje Bregzita do 22. maja 2019. godine, ali samo pod uslovom da Donji dom britanskog parlamenta početkom sledeće nedelje usvoji dogovoreni Sporazum o izlasku. U pismu koje je početkom nedelje poslala predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, premijerka Tereza Mej je molila Brisel na odlaganje do 30. juna, što je Unija glatko odbila. Zašto? Zato što 23. maja službeno počinju izbori za Evropski parlament, pa čelnici preostalih zemalja članica smatraju da bi odlaganje Bregzita uzurpiralo kampanju.

Prvi i najvažniji zadatak premijerke Mej u ovom trenutku je da pronađe parlamentarnu proceduru kojom bi početkom nedelje mogla da "zaobiđe" odredbu predsednika Donjeg doma Džona Bercova koji je "odbio da dozvoli treće glasanje o dokumentu koji je već dva puta bio odbijen".

U zaključcima samita Evropskog saveta jasno i nedvosmisleno stoji da "ne može doći do ponovnog otvaranja Sporazuma o Bregzitu koji je dogovoren sredinom novembra 2018. godine", čime je Brisel ponovo naglasio da dodatni ustupci nisu mogući. Takođe, u zaključcima stoji da nije moguće jednostrano menjati sadržaj i prirodu sporazuma, tako da je premijerka Mej u London poslata s istim sporazumom.

Kako će ga Mej ponovo predstaviti parlamentu? Još uvek se ne zna, ali se trenutno nagađa da će pokušati da pronađe proceduralnu "rupu" kojom bi zaobišla jasnu presudu predsednika parlamenta. Jedan od realnijih scenarija je da će se prvo fokusirati na lobiranje britanskim zastupnicima za usvajanje sporazuma, pa da će s većinom (naravno, ako je postigne što je vrlo upitno), doći predsedniku parlamenta i od njega tražiti novu šansu.

Ali, u taj scenario veruje samo nekolicina najoptimističnijih posmatrača. Zastupnici, analitičari i javni funckioneri ne veruju da za to postoji realna šansa. Naime, njima je "tvrdi" Bregzit trenutno najizglednija opcija. Pad vlade i raspisivanje prevremenih izbora, kojima bi se stavila "pauza" na Bregzit, takođe su jedna od realnijih mogućnosti.

Sigurno je jedino to da ništa nije sigurno.

VIDEO: Britanija se suočava sa najvećom političkom krizom u 21. veku

(Telegraf.rs/euractiv.hr)