Francuski mediji: Srpske žrtve NATO bombardovanja su zaboravljene, a groblje poginulih civila je zaraslo u korov

Smrti civila nikada nisu istražene od strane međunarodnih sudova, uprkos brojnim grupama za ljudska prava, piše između ostalog francuski medij

U nedelju, 24. marta obeležava se 20 godina od početka NATO bombardovanja Jugoslavije. O ovom datumu, koji je označavao početak mučkog i mračnog perioda naše zemlje, kada su tokom skoro tri meseca širom Jugoslavije padale bombe, rušile sve pred sobom i ubijale nedužne civile, pišu i strani mediji. Jedan od njih, Frans 24, piše kako su "srpske žrtve NATO bombardovanja zaboravljene".

Francuski portal počinje tekst rečenicom kako se na periferiji južnog srpskog grada Surdulice iznad groba prekrivenog korovom nazire crni krst. Ovo je poslednje počivalište nekih od stotinu civila ubijenih u vazdušnim napadima NATO-a, dok se oni koji su preživeli tragediju osećaju zaboravljenim kao i zaraslo groblje.

Preporučujemo

- Niko nas, osim novinara, nije pozvao ili pitao da li nam je potrebna neka pomoć - rekla je za francuski portal Ivana Mitić (34).

Ivanini brat, baka, ujak, ujna i rođaci poginuli su kada je NATO bomba srušila njihov dom u Surdulici 27. aprila 1999. godine, u napadu za koji je Alijansa kasnije priznala da je bila "greška".

Frans 24 podseća da je tromesečno bombardovanje NATO-a bio pokušaj da se zaustavi napad srpskog moćnika Slobodana Miloševića na separatističke etničke Albance na Kosovu, južnoj pokrajini koja je kasnije proglasila nezavisnost.

Mnogi će proslaviti intervenciju zbog okončanja završnog rata u raspadu Jugoslavije, u kojem je, kako piše Frans 24, ubijeno 13.000, uglavnom kosovskih Albanaca.

Ali u Srbiji, vazdušni napadi su ostavili trag smrti i traume. Tokom 78 dana avioni NATO-a bombardovali su vojne i civilne objekte širom zemlje, ubivši pritom oko 500 civila, među kojima je bilo Srba, atničkih Albanaca i Roma.

Smrti civila nikada nisu istražene od strane međunarodnih sudova, uprkos brojnim grupama za ljudska prava, koje su isticale kako su neki incidenti kršili međunarodno pravo ili predstavljali ratne zločine.

Ivana Mitić imala je 14 godina za vreme bombardovanja. Njeni roditelji uspeli su da identifikuju devet žrtava po odeći, nakitu i obući nakon što su izvučeni ispod ruševina kuće.

- Niko nikada nije došao kod nas i rekao nam ko je kriv za taj zločin - rekla je ona.

Bomba koja je pogodila kuću Ivaninog dede bila je samo jedna od mnogih "grešaka", priznao je NATO kasnije.

Govoreći u Briselu nekoliko dana nakon tragedije, portparol alijanse rekao je kako je "jedna bomba zalutala".

- Ovakve stvari mogu da se dogode i dogodile su se - rekao je on tada.

Mesec dana kasnije sa druge strane Surdulice još 21 osoba je poginula kada je NATO pogodio starački dom u ponoć 30. maja 1999. godine.

Doktor u penziji Miroslav Stošić (71) bio je jedan od spasilaca koji su stigli na užasno mesto događaja, gde su raskomadana tela bila rasuta po zemlji. Oni su kasnije zakopani ispod krsta.

- Bili smo tamo čitave noći i pokušali da sačuvamo ostatke od lutalica - izjavio je on za AFP.

Većina žrtava bile su izbeglice iz Hrvatske koje su bile smeštene u kompleksu.

BEZ ISTRAGE

NATO je pokrenuo "Operaciju savezničkih snaga", bez podrške Saveza bezbednosti UN, nakon što je Milošević odbio da potpiše mirovni sporazum o okončanju rata.

Među brojnim greškama koje je NATO priznao bilo je i bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, u kojem je poginulo troje ljudi. SAD su rekle da su zastarele mape dovele do toga da pilot pogreši metu.

U jednom drugom slučaju avioni NATO-a bacili su bombe i na železnički most preko Grdeličke klisure u južnoj Srbiji, ubivši najmanje 10 osoba u putničkom vozu.

Alijansa je tvrdila kako se voz u poslednjem trenutku pojavio na mostu i kako su oni gađali samo most.

I napad na zgradu javnog servisa Radio televiziju Srbije u aprilu 1999. izazvao je kontroverze, a tom prilikom poginulo je 16 civila.

NATO je tvrdio da je to bila legitimna vojna meta zbog propagandne funkcije emitera.

Iako je organizacija "Amnesti internešenel" tvrdila da je bombardovanje bilo ratni zločin, tužioci UN-a 2000. godine odlučili su da ne pokreću istragu.

KO JE KRIVAC?

Franc 24 piše kako mnogi Srbi i dalje smatraju NATO neprijateljem i, za razliku od ostalih balkanskih suseda, zemlja nema nameru da se pridruži savezu.

Na nekim zgradama u Beogradu i dalje se vide tragovi bombardovanja, dok su aktivisti razvili transparente u centru grada na kojima se nalaze lica žrtava.

Neke porodice žrtava takođe su optužile Miloševićev režim da je žrtvovao civile u propagandne svrhe.

Mitić, pored NATO, krivi i državu za tragediju koju je doživela njena porodica, rekavši da "vlasti nisu uspele da ih zaštite".

- Niko nam nije rekao: "žao nam je, napravili smo grešku, nismo znali da su civili tamo" - rekla je Mitić u suzama.

Jedini koji je preživeo bombardovanje kuće, Stojanča Petković (81), živi odmah iza ugla.

- Više bih voleo da sam ja poginuo a da je jedno od te dece preživelo - tužno je prošaptao.

(Telegraf.rs/france24.com)