9 mogućih raspleta Bregzita: Ovakav haos nije u Vestminsteru vladao čak ni u doba Kromvela i Krnjeg parlamenta kad su kralju odsekli glavu

Rasulo u Londonu ne prestaje, drama ne prestaje, politička situacija iz dana u dan izgleda sve beznadežnija i bezizlaznija, a Dom komuna britanskom građanstvu sve više liči na rijaliti-šou. Niko nema pojma šta će tačno da se desi, ali postoji neka opšta predstava o tome šta bi moglo da se desi

„Utisak apsolutnog šoka među ministrima — bez ideje šta da se radi. ’Još uvek nema plana, svi samo pokušavaju da se saberu’, kaže jedan od njih.“ Ovaj jučerašnji tvit jedne Gardijanove novinarke savršeno ilustruje rasulo koje vlada u Domu komuna britanskog Parlamenta proteklih dana, nedelja, meseci i godina. Ovaj poslednji šok izazvao je spiker Doma komuna Džon Berkov, ali je on samo poslednji u nizu.

Preporučujemo

29. marta Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske trebalo bi da istupi iz Evropske unije, a da niko još uvek ne zna pod kojim uslovima i kako, da li baš tog dana ili nešto kasnije, pa čak — da li će uopšte i istupiti. Postoji najmanje devet pitanja i mogućih raspleta ove drame koja se odvija pred zgranutom britanskom i svetskom javnošću, iako se situacija menja brže nego što i sami akteri mogu da pohvataju, a kamoli mi.

1. Da li je sporazum Tereze Mej zvanično mrtav?

Niko ne zna. Sporazum je pretrpeo dva teška poraza u Parlamentu, prvi čak sa razlikom od 230 glasova, ali premijerka odbija da od njega odustane. Za danas je planirala novi pokušaj, sve dok spiker Doma kumuna Džon Berkov nije juče popodne obavestio poslanike da neće dozvoliti da se o tome glasa i po treći put, pozivajući se na konvenciju ustanovljenu 1604. godine za vlade kralja Džejmsa I, koja onemogućava da se tokom istog zasedanja parlamentarci pitaju više puta o jednoj istoj stvari. Takođe, rekao je i da nije dovoljno promeniti izbor reči u tekstu spornog sporazuma da bi dozvolio novo glasanje već da se nešto suštinski mora promeniti.

To potpuno ruši čitavu strategiju premijerke, koja je izgleda mislila da, u slučaju novog poraza, okuša sreću i četvrti put, par dana pre 29. marta. Berkov je doduše rekao i da ovo nije njegova poslednja reč o ovoj stvari, tako da možda promeni mišljenje ako se nađe pod velikim pritiskom, jer on kao spiker Doma komuna mora biti nepristrasan (spiker po stupanju na dužnost izlazi iz svoje partije i ne učestvuje u glasanju iako je poslanik, osim ako ne dođe do pat-pozicije kada mora da razbije nerešeni ishod), a njegova se nepristrasnost već počela da dovodi u pitanje.

Potencijalni izlaz iz ove situacije može biti prekid trenutnog zasedanja Parlamenta, ali dobro upućeni kažu da će se tako izgubiti minimum nekoliko dana, dok se ponovo ne sazove. To znači da će kraljica ponovo morati da dođe i da otvori novo zasedanje. To donosi i mnoštvo pravnih peripetija za koje Britanci nemaju vremena. Ali to jeste mogućnost, ako Berkov ne bude odustao. Pored toga, Parlament bi mogao, teoretski, možda, da glasa za to da se pređe preko pomenute konvencije i da se sporazum ponovo stavi na dnevni red; drugim rečima, poslanici bi mogli glasati za novo glasanje o sporazumu.

2. Da li je Bregzit bez sporazuma isključen kao opcija?

Malo verovatno, ali ne i nemoguće. Poslanici su glasali prošle srede o tome i većinom od 321 naprema 278 isključili opciju Bregzita bez sporazuma, ali je to glasanje bilo savetodavno i pravno neobavezujuće. Suštinski, samo su rekli šta ne žele da se desi, ali ne i kako to da spreče. Da bi sprečili taj scenario, moraju ili da usvoje sporazum (kako tačno, opet, niko ne zna) ili da se dogovore sa EU o uslovima pomeranja roka, ili i jedno i drugo.

Ako Parlament ne bude mogao da se dogovori oko sporazuma, i ako EU odbije da pomeri rok na neki kasniji datum, pod uslovima koji su prihvatljivi svim stranama, Ujedinjeno Kraljevstvo će napustiti Uniju 29. marta bez ikakvog sporazuma. Ali čak i ako svih 27 članica Evropske unije dozvoli izmeštanje datuma — ne budu li se Britanci sami sa sobom dogovorili u tom dodatnom periodu, svejedno bi moglo doći do besporazumnog Bregzita.

3. Da li će Bregzit izvesno biti odložen?

Ne izvesno, ali vrlo verovatno. Parlament je u četvrtak glasao za to da se uputi zahtev EU za pomeranje datuma primene Člana 50 (odnosno Bregzita) za najmanje tri meseca, i to većinom od 413 naprema 211 glasova, ali ni to nije pravno obavezujuće. Najverovatnije će tokom predstojećeg samita krajem nedelje Tereza Mej od svojih 27 evropskih kolega dobiti to odlaganje (videćemo da li će se evropski političari držati toga da ne dopuste besmisleno odlaganje), ali da bi se Bregzit zbilja odložio, neophodno je da se parlamenti svih ostalih članica Evropske unije slože, ne samo oko samog odlaganja, već i oko novog datuma. U tom slučaju, britanski Parlament će potom i sam morati da glasa o promeni zakona o izlasku iz EU koji specifično navodi 29. mart.

Mej je rekla da će, ako njen sporazum bude izglasan (što po svemu sudeći više ne može da se desi, mada opet — ko zna), zatražiti kratko odlaganje do 30. juna ne bi li Parlament imao vremena da donese sve neophodne zakone s tim u vezi, kojih nije malo. Ranije je upozorila poslanike da će, budu li nastavili da odbijaju njen sporazum, predstavnici Evropske unije zahtevati znatno duže odlaganje, možda i do dve godine, kako bi Ujedinjeno Kraljevstvo imalo vremena da odluči šta tačno želi u pogledu odnosa sa EU. No, to će teško prihvatiti članovi Parlamenta koji žele izlazak, kao i ljudi koji su za to glasali, kojih je, uzgred budi rečeno, sada manje od onih koji žele da ostanu u EU. Problem dužeg odlaganja bi, međutim, mogao biti rešen posebnom klauzulom koja bi Londonu omogućila da aktivira izlazak čim izglasa sporazum, pa bilo to za dva meseca ili za godinu dana. Međutim, duže odlaganje bi moglo dovesti do novih izbora koji bi potpuno promenili čitavu ovu parlamentarnu gimnastiku.

4. Može li neka članica Evropske unije da stavi veto na produženje roka?

Teoretski, svaka članica EU može blokirati pomeranje datuma, kao uostalom i bilo koju drugu odluku. Ali to je u ovom slučaju malo verovatno, iako su Italijani, Poljaci i Mađari već najavili da će praviti probleme. Napokon, svi oni imaju dosta da izgube ako Velika Britanija napusti Uniju bez sporazuma. Takođe, Emanuel Makron u javnosti zauzima vrlo čvrst stav po tom pitanju, ali bolje upućeni u pregovarački proces kažu, da su francuski predstavnici najfleksibilniji i da se opiru Evropskoj komisiji koja želi da postavi isuviše uslova Britancima. Ali, to su neistražene vode: nikada se ništa slično nije dešavalo i nemoguće je predvideti kako će se članice stvarno ponašati.

5. Da li može ipak doći do drugog referenduma?

Uprkos tome što su poslanici u četvrtak većinom od 334 naprema 85 glasova odbacili tu mogućnost — moguće je. Razlika deluje ubedljivo, ali laburisti nisu glasali po tom pitanju već su sve ostavili za neki drugi dan. Danas bi mogao biti taj dan. Naime, već se danima spekuliše da bi oni mogli pristati da glasaju za plan Tereze Mej pod uslovom da se održi novi referendum o samom sporazumu, sa opcijom ostanka u Uniji na glasačkom listiću. Juče je na pitanje jednog člana Parlamenta — da li bi ubacivanje odredbe o drugom referendumu moglo da se tretira kao suštinsko menjanje teksta sporazuma, što bi omogućilo novo glasanje u trenutnom zasedanju — spiker Berkov odgovorio da bi prvo morao da vidi predlog. Dakle, moguće je.

I baš tu postoji veliki manevarski prostor za sve one koji se grčevito već mesecima zalažu za novi referendum jer žele da UK ostane u EU. Laburisti su po pitanju izlaska podeljeni kao i konzervativci, pa bi, nakon višemesečnog odbijanja vrha partije da se o tome uopšte i razgovara, ovo mogao biti trijumf umerene struje. Vlada možda neće imati drugog izbora, kao ni većina umerenih konzervativaca koji žele „napolje“ ali ne „na tvrdo“, bez sporazuma. Stoga, ako laburisti ovo zatraže, i ako dovoljno konzervativaca za to glasa iz želje da se izbegne katastrofa, novi referendum možda može biti najizvesniji ishod ove drame.

6. Da li će parlamentarci sada uzeti u razmatranje i opcije van premijerkinog plana?

Oni već to uveliko rade, a jučerašnji događaji samo su tome dali vetar u leđa. Odmetnuti poslanici iz obe partije guraju sopstvene ideje, a najviše se pominje „norveški model“ koji podrazumeva članstvo u jedinstvenom tržištu i bliske carinske aranžmane sa EU.

Ali, koja bi onda poenta Bregzita bila? Ljudi koji su glasali za izlazak — glasali su upravo zato što ne žele slobodan protok ljudi, robe i usluga, najviše ljudi, ali Brisel neće dozvoliti Londonu da bira šta mu se sviđa jer bi to predstavljalo samoubistvo ideje ujedinjene Evrope. Takav izlazak iz EU značio bi da London mora poštovati sve odluke Brisela bez prava glasa o tome (što je upravo jedan od najbitnijih razloga zbog kog Srbija želi da uđe, da bi imala pravo glasa o odlukama koje se tiču glavnog tržišta za njenu robu i usluge).

7. Da li bi UK moglo da učestvuje na izborima za Evropski parlament?

Pošto će se evropski parlamentarni izbori održati između 23. i 26. maja, u slučaju da dođe do pomeranja datuma Bregzita samo do 30. juna, onda je odgovor ne. Ako se ništa ne promeni u narednim danima i Britanija bude primorana da, ako ne želi „razvod“ bez sporazuma, prihvati duže odlaganje, onda će verovatno morati. Održavanje tih izbora tri godine nakon referenduma potpuno će razbesneti one koji su glasali za izlazak iz EU (bačenih 100 miliona funti će ih koštati učešće na tim izborima), a ni sam Brisel ne bi voleo da UK pošalje gomilu antievropski nastrojenih poslanika. Izlaz bi mogao da bude donošenje specijalnog aranžmana po kome bi trenutni britanski poslanici zadržali svoje pozicije.

8. Može li Tereza Mej da preživi kao premijerka?

Neverovatno, ali da, može, mada verovatno ne zadugo. Zvanično, po pravilima Konzervativne partije, njeno vođstvo ne može biti ponovo dovedeno u pitanje do decembra meseca (može samo jednom u godinu dana, a taj izazov je preživela proteklog decembra), ali postoje drugi načini da je se natera na ostavku. Oslabljena je, definitivno, i više nema autoritet. U normalnim uslovima davno bi pala, ali ovi su uslovi nenormalni. Međutim, ako uspe nešto da izvede i da progura ono što hoće, sve je moguće. Ipak, njen manevarski prostor je sužen.

9. Može li Britanija jednostrano da opozove Član 50 i otkaže Bregzit?

Da, barem u teoriji; takva je presuda Evropskog suda, da London može to uraditi u bilo kom trenutku, čak i tokom trajanja onog produženog perioda. U praksi je to malo verovatno jer su političke implikacije ogromne, a ni sami političari nisu voljni da usmrte svoje karijere. Mada, ima ljudi poput Keneta Klarka (bivšeg kancelara koji je glasao protiv aktiviranja Člana 50) koji zagovaraju opozivanje, postizanje unutrašnjeg dogovora i tek nakon toga novo aktiviranje. Ali takvih je malo. Posebno što bi opoziv značio da moraju poništiti zakon koji su pre dve godine doneli sa ogromnom većinom: čak su i dve trećine laburista glasale za njegovo aktiviranje.

VIDEO: Ukrao Ceremonijalni buzdovan zbog Bregzita

(Telegraf.rs)