Počeo je Prvi svetski kibernetički rat: Tramp je zadao početni udarac. Putin će odgovoriti, ali ne istim oružjem

Ekspertima armije SAD pošlo je za rukom da na dan izbora u SAD u novembru prošle godine hakuju lične mejl-naloge zaposlenih u kibernetičkim jedinicama ruske tajne službe, kao i puteve prenosa poruka

Nedavno osnovana kibernetička jedinica američke armije kompletno je blokirala internet pristup "Agenciji za istraživanje interneta" iz Sankt Peterburga tokom izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 6. novembra 2018. godine, navodi se u izveštaju objavljenom u Vašington postu.

Ta agencija je, inače, poznata i kao "Armija trolova Kremlja" i, prema navodima lista ona je umešala prste u američke predsedničke izbore 2016. godine. Agenciju navodno finansira Jevgenij Prigošin, biznismen i milijarder blizak s predsednikom Putinom. Za njega se takođe priča da je glavni finansijer ruskih plaćenika u istočnoj Ukrajini, Siriji i Africi.

Preporučujemo

Ekspertima armije SAD pošlo je za rukom da na taj dan hakuju lične mejl-naloge zaposlenih u kibernetičkim jedinicama ruske tajne službe, kao i puteve prenosa poruka. Armija SAD iza sebe je ostavila jasne i nesumnjive poruke Rusima da znaju svakog od njih i da ih prate.

PUTIN PREFERIRA ASIMETRIČNO RATOVANJE

Putinu je do sada uvek uspevalo da bude korak ispred Zapada - 2008. u Gruziji, 2014. u Ukrajini, 2015. u Siriji ili 2016. u Sjedinjenim Američkim Državama. Ako je verovati izveštaju Vašington posta, Bela kuća Donalda Trampa odlučila je da okrene novi list i ovoga put prva zada udarac. To bi moglo da natera Putina da se dobro zamisli, piše Dojče vele.

Međutim, Putin je retko kad spreman da se taktički povuče, jer on smatra da je to znak slabosti. On sve shvata lično. Pažnja koju bi jedan takav napad iz Vašingtona mogao da izazove za njega bi bila ponižavajuća. To ipak ne znači da će on narediti svojim kibernetičkim jedinicama da napadnu SAD. Ruski vladar preferira takozvano asimetrično ratovanje: on nikada ne udara odmah i nikada istim oružjem. Iako je Tramp pretekao svog ruskog kolegu u takmičenju za svetskog prvaka u nepredvidljivosti, Putin i dalje sebe vidi kao gospodara geopolitičkih iznenađenja.

PUTINOVI CILJEVI

Glavni Putinov cilj bi mogli da budu predsednički izbori u Ukrajini koji će se održati 31. marta. U zemlji koju je već jednim delom okupirala ili anektirala Rusija, biće mnogo lakše izazvati haos nego u SAD. Putinu takođe pomaže to što je bezbednost interneta u Ukrajini daleko niža nego u Rusiji. Očekuje se da će "lažne vesti" biti usmerene na bankarski sektor i jedinice lokalne samouprave.

Drugi cilj na Putinovom spisku mogli bi da budu predstojeći izbori za Evropski parlament u maju. Iako se pretpostavlja da bi evroskeptične desničarske političke stranke mogle da izgube deo svoje podrške, Putin će nastaviti da ih podržava - baš kao i mnoge nepoznate, ali "pouzdane" levičarske stranke. Putinov cilj je Evropski parlament koji će doprineti da se već postojeće podele unutar EU još više prodube.

A tu je onda još i Velika Britanija. Na Putinovoj agendi je sigurno i podrška Laburistima Džeremija Korbina. Korbinovi kritički stavovi prema NATO, kao i spremnost da posluša argumente Moskve, čini ga ruskim favoritom za naslednika Tereze Mej, nezavisno od ishoda Bregzita.

Putin bi mogao da testira i postojanost NATO infrastruktura na istočnom rubu saveza, u baltičkim državama. Iz nekog razloga Moskva smatra da je tamo slaba tačka odbrambene Alijanse i da je zato tamo najlakše pokazati mišiće.

Poslednji cilj su Sjedinjene Američke Države. Kongres će veoma brzo da odlučuje o novim sankcijama protiv Rusije. Na listi mera su i dve koje bi trebalo direktno da se tiču Putina. Prvo, Kongres želi da sva američka ministarstva javno objave sve poznate informacije o Putinovom zdravlju. Osim toga, Kongres želi da pokrene istragu o smrti kritičara Kremlja Borisa Njemcova koji je ubijen u februaru 2015. u neposrednoj blizini sedišta ruske vlade. Navodni počinioci su uhvaćeni i osuđeni, ali ostalo je nepoznato ko zaista stoji iza tog ubistva. Policija i pravosuđe pod kontrolom Kremlja blokirali su dalje istrage.

Šansa da FBI i CIA otkriju istinu je mala, ali samo spominjanje čina ekvivalento je optužbi Putina za ovo ubistvo. I u oba slučaja, Putin neće reagovati na optužbe.

Moguća meta mogu biti i američki predsednički izbori. Može se pretpostaviti da će i Rusija biti uključena u izbore naredne godine. Prvi svetski kibernetički rat tek je počeo.

(Telegraf.rs)