Britanski ministri zatražili od Tereze Mej da prestane sa pretnjama o izlasku iz EU bez sporazuma
Pitanje Bregzita predstavlja sve veći problem za Ujedinjeno Kraljevstvo
Četiri ministra iz vlade britanske premijerke Tereze Mej zatražili su od nje da prestane da koristi pretnju o izlasku iz Evropske unije bez sporazuma, piše Gardijan.
Ministri pravosuđa David Gauke, penzionog sistema Amber Rud, preduzetništva Greg Klark i ministar za Škotsku David Mundel to su zatražili na jučerašnjem sastanku, uoči očekivane posete Tereze Mej Briselu u sredu, tvrdi Gardijan.
Britanija bi trebala da napusti EU 29. marta ove godine, a još je nejasno hoće li se to dogoditi sa sporazumom ili bez njega.
Britanski zastupnici nisu dali podršku sporazumu o razdruživanju koji je Mej sklopila sa EU-om, dok Unija kaže da neće ponovo pregovarati o sporazumu.
O tome su sinoć u Briselu britanski predstavnici razgovarali sa glavnim evropskih pregovaračem Mišelom Barnijeom.
Nakon Barnijeovog sastanka sa ministrom za Bregzit Stivenom Barklijem i glavnim državnim tužiocem Džefrijem Koksom nije bilo moguće doznati ikakve pojedinosti, piše dpa.
ŽAN KLOD JUNKER O BREGZITU
Predsednik Evropske komisije Žan Klon Junker rekao je u ponedeljak da se niko ne bi usprotivio kad bi Velika Britanija zatražila odlaganje izlaska iz bloka, čime je Evropska unija poslala jedan od najsnažnijih signala dosad o tome da bi omogućila Londonu odlaganje izlaska.
Trenutna mrtva tačka u pregovorima Londona i Brisela o sporazumu o izlasku iz Evropske unije dovela je do raširenih spekulacija o odlaganju Bregzita.
Predsednik Evropske komisije Junker rekao je da bi Velikoj Britaniji najverovatnije bilo odobreno pomeranje krajnjeg roka izlaska kada bi to zatražila.
- Odluka o više vremena leži na Ujedinjenom Kraljevstvu. Ako se podnese takav zahtev, niko se u Evropi tome neće suprotstaviti - rekao je Junker.
- Ako pitate koliko se dugo izlazak iz EU-a može odlagati, nemam taj vremenski okvir na umu - rekao je Junker u intervjuu za nemačke novine Stuttgarter Zeitung.
MAKRON O BREGZITU
Emanuel Makron opisaće Bregzit kao poziv na buđenje u govoru ovog meseca u kojem će istaknuti da Evropa mora pokazati više samopouzdanja u odnosu na suparničke svetske sile, navode bliski izvori francuskog predsednika.
Namera mu je uputiti "upozorenje" kontinentu, navode pomoćnici opisujući najvažniji Makronov govor nakon onoga tokom 2017. na Sorboni u Parizu gde je zahtevao temeljnu reformu Evropske unije.
- Ovo je kritično razdoblje - rekao je Roitersu izvor blizak Makronu.
- Ako mi Evropljani ne želimo još jedan Bregzit i ne želimo da ostanemo u naivnoj obrani statusa kvo, onda moramo da se probudimo.
Makronov govor poklapa se sa rastućim tenzijama na Zapadu, uzdrmanom politikom "Amerika prva" američkog predsednika Donalda Trampa i izlaskom Velike Britanije iz EU-a.
Iako će Makron koristiti izlazak Britanije iz EU-a planiran za 29. mart kao glavnu okosnicu svog govora, namera mu nije da probudi inicijativu kojom bi se deblokirala pat pozicija u pregovorima između Londona i Brisela, navodi izvor.
- Neće komentirati pregovore ili ponuditi neku vrstu 'Makronovog plana' za rešavanje problema. Ideja je izvući lekcije iz Bregzita - rekao je bliski izvor.
Prema gledištu Makrona, Bregzit je deo istog fenomena koji je doveo Trampa na vlast i izazvao pokret Žutih prsluka u Francuskoj.
Govorom će takođe nastojati da uveri evropske kolege, koji su razvodnili njegove predloge iz 2017., da počnu da razmišljaju o Evropskoj uniji kao žilavijem geopolitičkom igraču u nemilosrdnom svetu.
(Telegraf.rs/Hina)