Kju Kluks Klan - od tajnog društva do masovnog pokreta: Veličali su belu rasu, širili strah i smrt na jugu SAD, imali su političku moć, a poklonici njihovih ideja postoje i danas

Nastanak, uspon, politička moć i gubitak uticaja KKK

Kju Kluks Klan, koji je nastao na američkom jugu nakon Građanskog rata, počeo je kao tajno društvo posvećeno održavanju nadmoći bele rase. Iako je danas od klana bukvalno ostala samo uniforma među belim nacionalistima, vek i po bio je vodeći glas netrpeljivosti u SAD-u.

USPON KKK

Preporučujemo

KKK je prvi put nastao u južnim državama SAD odmah nakon Građanskog rata (1861-1865.) i bio je tajno društvo posvećeno održavanju nadmoći bele rase, koje je podrazumevalo osiguranje da novoemancipovani Afroamerikanci nikada ne bi mogli da pristupe političkim, građanskim ili ekonomskim pravima.

U ovom periodu Klan je delovao kao teroristička grupa: koristio je mučenje i ubistva (posebno linč), kao i ekonomsku prinudu, ne samo da bi kaznio pojedince koji su izgleda izazivali belu moć, već i da terorišu čitavu populaciju crnih ljudi.

Njihov uspon velikim delom počivao je na izgradnji straha, a to su postigli tako što su ponavljali lažne optužbe, obično o seksualnoj agresiji crnaca na belkinje. Te optužbe su bele žene uvukle u strah koji je dodatno dao legitimitet njihovom terorizmu.

Nekoliko belih elita sa juga, koje su se suprotstavile Klanu, obično su opravdale neaktivnost tvrdeći da je to privatna, nedržavna organizacija siromašnog, neobrazovanog "belog otpada", tako da su policija i sudovi bili nemoćni da ga kontrolišu.

To je naravno bio lažan izgovor, a policija i šerifi često su se sastajali i priključivali Klanu, osiguravajući da on može da deluje nekažnjeno.

Oni koji su pravdali svoju neaktivnost u Klanu, tvrdili su da su njihove odore, haljine, kapuljače i maske onemogućile identifikaciju članova. Ovo takođe nije bilo tačno: u većini zajednica identiteti članova KKK su bili dobro poznati.

DRUGI TALAS

KKK je sve do 1920-ih ostao ograničen samo na jug zemlje, kada je eksplodirao u masovni pokret u severnim državama. Podstaknut filmom "Rođenje nacije" iz 1915. godine, koji je prikazivao divlje, zverske Afroamerikance sa namerom da siluje bele žene koje je spasio herojski KKK, sakupio je negde između 3 i 6 miliona članova.

Ali ovaj "drugi Klan" je bio drugačija zver. Njegov uspeh u regionima gde je crno stanovništvo još uvek veoma malo (2,3 posto na severoistoku, 0,9 posto na zapadu) rezultat je pronicljivog strateškog poteza: dok je ostao tako rasističan kao i njegov predak, uskladio se sa "nativističkim" anti- imigrantskim kampanjama i usredsredio je svoju demagošku netrpeljivost na imigrante, katolike i Jevreje.

Bela boja je tako postala autentični amerikanizam, iz kojeg su trajno isključeni ljudi druge boje.

Ovaj KKK iz 1920-ih se isticao samo u intenzitetu i širini svog straha. Na primer, mnoge institucije u ovom trenutku - uključujući i najelitnije univerzitete - ili su isključile Jevreje ili uspostavile jevrejske kvote.

Štaviše, eugeniku, koja je podelila ljude na inferiorne i superiorne kategorije, mnogi akademski stručnjaci prihvatili su kao dobru nauku i zdravstvenu politiku i učila se u većini bioloških udžbenika iz tog perioda - pružajući "naučnu" potvrdu za netrpeljivost.

Za razliku od većine današnjih belih nacionalista, KKK 1920-ih bio je i verska organizacija. On je predstavljao jevanđelsko oživljavanje i tvrdio je da među svojim članovima ima 40.000 sveštenika. Iako je ova brojka gotovo sigurno preterana, sigurno je da su hiljade sveštenika hvalile Klan u svojim propovedima.

Njegova religioznost se pokazala i u osudi teorije evolucije i na podršci prohibiciji. Evolucija je prema njima bila "jevrejska nauka", a u njihovoj analizi pili su samo katolici, dok su Jevreji snabdevali piće.

Usko povezana je bila njegova zabrinutost zbog pola i rodnih pitanja. Njegova senzacionalistička i lažna priča o katoličkim perverzijama bila je toliko detaljna da su dozvolili Klanovim pristalicama da osude ali istovremeno uživaju u pornografiji.

Jevreji su bili još gori u očima Klana. Izgradili su Holivud, ne da bi zaradili novac (mada je Klan, naravno, ponovio prastaru klevetu da su Jevreji bili nepošteni, bezobrazni trgovci), već da bi potkopali moral čistih belih žena. Takođe, napali su i Čarlija Čaplina, kog su nazvali "vulgarnim Jevrejem komičarem" (iako Čaplin nije bio Jevrej ali je iz principa odbio da to kaže).

POLITIČKA STRATEGIJA

Glavna strategija KKK bila je izborna. Glasači Klana, izabrali su 16 američkih senatora, desetine kongresmena, 11 državnih guvernera i hiljade državnih i lokalnih zvaničnika; to su bili političari koji su otvoreno davali podršku Klanu, obećavajući da će povratiti Ameriku od "vanzemaljaca", ali su ih i članovi Klana ucenjivali da će ostati bez glasača.

Dve velike nacionalne pobede 1924. godine predstavljaju primer izborne moći koju je organizacija održala. U maju je Džonsov-Ridov imigracioni akt instalirao Klanovu hijerarhiju "rasa" u zakon (u vreme kada se rasa i etnička pripadnost nisu uvek razlikovali).

On je odredio kvote za imigraciju, dodeljujući velike kvote onima koje je Klan nazvao "nordijski", npr. Englezima i Skandinavcima, i male kvote za nepoželjne, npr. istočnoevropske ljude, Italijane i Grke.

Ovaj akt je u zakonu ostao do 1965. godine.

Svoju političku moć Klan je ponovo demonstrirao nekoliko meseci kasnije na konvenciji Demokratske stranke. Na početku, vodeći kandidat za predsedničku nominaciju bio je guverner Njujorka Al Smit. Ali on je bio katolik.

Uprkos nedostatku popularnog alternativnog kandidata, članovi Klana i njihove pristalice uspeli su da osujete njegovu nominaciju i da je predaju Džonu Davisu. Međutim, on je tada poražen od republikanca Kalvina Kulidža.

Milioni Amerikanaca, uključujući i bele protestante, protivili su se Klanu. Ali njihove prezirne kritike prikazivale su Klanske ljude kao neobrazovane, zaostale seoske ljude, nepodobne i nesofisticirane.

Međutim, optužbe su bile i lažne i kontraproduktivne, jer je većina članova Klana bila obrazovana, iz srednje klase a ne iz ruralne, a organizacija je napredovala u nekoliko velikih gradova kao što su Detroit, Los Angđeles, Portland.

GUBITAK MOĆI

Međutim, do kraja 1920-ih, Klan se dramatično smanjio, pa je sa čak 5 miliona članova spao na nekoliko stotina hiljada. Gubitak moći dogodio se iznutra: članovi su zamerili stalnom zahtevu za štabove i druge dažbine u nacionalnom štabu, korumpirani lideri su bili uhvaćeni pijani ili su optuženi za proneveru, a jedan od njih je osuđen za tako zlobno ubistvo da je izazvao pažnju nacionalnih medija.

Njegov pad nije značio da su ideje Klana izumrle, a neki su se, na primer, pridružili nacističkim grupama.

Danas smo svedoci oživljavanja većine Klanovih vrednosti, a u njihovoj srži je tvrdnja da je jedna rasa (etnička grupa) autentična suština nacije: beli nacionalizam, antisemitizam, islamofobija i neprijateljstvo prema imigrantima počiva na ovoj premisi.

(Telegraf.rs/A.M.)