Hrvatski "istinski prijatelj" koji ih je uvredio jednom rečenicom, spreman da se iskupi: Tajani će posetiti logor gde su ubijani Hrvati (FOTO) (VIDEO)

Hrvatski premijer Andrej Plenković je ranije Tajanija nazivao „istinskim prijateljem“ i „poznavaocem Hrvatske“

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani juče je zaprepastio Hrvate izjavom o "italijanskoj Istri i Dalmaciji", a danas je objasnio da su njegove reči pogrešno shvaćene.

Tajani je u nedelju prisustvovao ceremoniji povodom Dana sećanja u okolini Trsta i održao govor tokom kojeg je uzviknuo: „Živeo Trst, živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija!“, što je izazvalo brojne reakcije u Hrvatskoj i Sloveniji.

Preporučujemo

- Meni je žao ako su moje reči pogrešno protumačene, nisam hteo nikoga da uvredim, samo sam hteo da pošaljem poruku da ono što se tada dogodilo da se nikada ne ponovi - rekao je Tajani na početku plenarne sednice EP u Strazburu, prenosi N1 Zagreb.

- Svojim prisustvom hteo sam da podsetim na hiljade žrtava Italijana, ali i Hrvata i Slovenaca. U svom sam govoru hteo da istaknem put mira i pomirenja izmedu Italijana, Hrvata i Slovenaca, govorio sam o italijanskoj Istri i Dalmaciji, ali to nipošto ne znači prisvajanje teritorija, govorili smo o Italijanima, njihovim unucima i sinovima koji su bili prisutni na toj ceremoniji - rekao je Tajani.

On je dodao da su tri naroda bili neprijatelji u prošlosti, danas su prijatelji što pokazuje da je EU uspešan projekt.

Iz njegovog kabineta su ranije poručili da je izjava predsednika EP pogrešno protumačena, da on nije mislio ništa loše i da se neće izviniti.

- On nikada nije rekao da su Istra i Dalmacija deo Italije. Bilo bi ludo to tvrditi. Istra i Dalmacija su Hrvatska - rečeno je sajtu "Indeks" u Tajanijevom kabinetu.

Iz Tajanijevog kabineta su poručili da je on govorio u istorijskom kontekstu.

Poslanica EP Ruža Tomašić tražila je da jasnije pojasni svoje izjave i više se ogradi "jer su Hrvati osetili strahote fašističkog režima", a njegov govor je probudio "mučne uspomene na fašizam, progon, ubistva, nametanje italijanskog jezika i kulture hrvatskom narodu".

Tajani je odgovorio da nije hteo da nameće italijanski jezik, već da se samo osvrnuo na situaciju sa jamama, kao i da smatra da je već objasnio ono što je rekao i najoštrije "osudio sve horore prošlog veka".

SPREMAN DA POSETI LOGOR GDE SU UBIJANI HRVATI

Tajani je zbog svoje izjave pretrpeo brojne kritike kako u Hrvatskoj tako i u Sloveniji.

Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je ranije Tajanija nazivao „istinskim prijateljem“ i „poznavaocem Hrvatske“, najoštrije je osudio Tajanijevu izjavu, rekavši da u njoj prepoznaje „tragove teritorijalnih pretenzija i revizionizma“. Plenković je nazvao Tajanija kako bi mu izrazio nezadovoljstvo njegovom izjavom, zatraživši objašnjenje, piše DW.

Na Tviteru se oglasila i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja je poručila da temelji Evropske unije ne počivaju na neprihvatljivim vrednostima revizionizma i iredentizma koji su prisutni u Tajanijevom govoru, iako je i sama u više navrata bila prozivana zbog revizionističkih izjava.

Slično je bilo i u Sloveniji. Premijer Marjan Šarec žestoko je poručio da je reč o „istorijskom revizionizmu bez presedana“, podsetivši da je cilj fašizma bio „uništenje slovenskog naroda“. Upozorio je na falsifikovanje istorije u Sloveniji, ali i s italijanske strane granice, u čemu, nažalost, učestvuju i visoki evropski zvaničnici.

Predsednik Borut Pahor, u otvorenom pismu italijanskom kolegi Serđu Matareli poručuje da su neprihvatljive izjave kojima se želi da se stvori utisak da se u slučaju fojbi radilo o etničkom čišćenju, s obzirom na to da je i Matarela na nedeljnoj svečanosti u Rimu rekao da žrtve fojbi nisu posledica osvete za fašizam, već rezultat etničkog čišćenja, navodi DW.

Nakon što ga je slovenačka političarka i komesarka EK za saobraćaj Violeta Bulc pozvala da zajedno odaju počast žrtvama ubijenim kod jame Bazovice i logor Risiera di San Saba u Trstu, Tajani je prihvatio poziv, prenosi Hina pozivajući se na mariborski list "Večer".

On je rekao da je spreman da poseti nekadašnji nacističko-fasistički logor u Trstu, u kojem je ubijeno hiljade Slovenaca, Hrvata, Jevreja i italijanskih antifašista tokom Drugog svetskog rata.

Risiera di San Saba u Trstu, nekadašnji industrijski pogon za skladištenje i čišćenje pirinča, postao je 1943. u koncentracioni logor. 1944. tamo je sagrađen i krematorijum u kojem je spaljeno oko 5 hiljada logoraša, a više hiljada zatočenih poslato je u druge logore u Poljskoj i Nemačkoj.

KONTROVERZE

Inače, ovo nije prvi put da je Tajani šokirao javnost svojim izjavama.

Godine 2013. komesar za životnu sredinu u EU Janez Potočnik, upozorio je Tajanija na široko rasprostranjenu zabrinutost da su performanse autombila često usklađene sa ciklusom testiranja, ne obazirući se na dramatično povećavanje emisija izvan tog uskog opsega. Tajani je dobio da preduzme bilo kakvu akciju, sve dok zbog toga nije izbio skandal 2015. godine.

Zatim su uoči njegovog izbora za predsednika EP, grupe za prava LGBT osoba izrazile razočarenje njegovom novom funcijom i političkom podrškom Evropske narodne stranke i Saveza liberala i demokrata za Evropu.

Podsetili su da je Tajani govorio o temi LGBT osoba u negativnom kontektu 1996. i 2014. godine, i da je izrazio stavove koji nisu u skladu sa evropskim principima.

Tajani je takođe 2018. godine u jednom intervjuu rekao da dohodak od državljanstva ne ide u pravom smeru, već da će završtiti u džepovima Roma, stranih državljana iz EU i zemalja koje nisu članice EU, a da Italijani od toga neće imati nikakve koristi.

Grupe za ljudska prava su kritikovale Tajanija zbog njegovih komentara o Romima.

POLITIČKA KARIJERA: OD MONARHISTE DO BERLUSKONIJA

Antonio Tajani je italijanski političar koji je od januara 2017. godina predsednik Evropskog parlamenta. Prethodno je od 2014. do 2016. godine bio jedan od 14 potpredsednika EP, a u novoj trci za italijanske opšte izbore 2018. je na Tviteru napisao da je tu da služi Italiji u redovima Berluskonijeve stranke "Napred Italijo".

Tajani je u mladosti bio militant omladinskog monarhističkog fronta, studentske organizacije Italijanske monarhističke unije. On se zalagao za povratak članova kraljevske porodice iz dinastije Savoja (njima je povratak bio zabranjen ustavom do 2002. godine, a onda je italijanski parlmant ukinuo zabranu).

Bio je jedan od osnivača stranke "Napred Italijo" 1994. godine, a zatim i regionalni koordinator stranke u Laciju 1994. godine. U Berluskonijevoj prvoj vladi od 1994. do 1995. bio je portparol premijera.

Tajani je bio kandidat za gradonačelnika Rima 2001. godine na čelu koalicije Dom slobode, ali je poražen od Valtera Veltronija nakon što je dobio 47,8 odsto glasova.

Od 2002. godine Tajani je jedan od 10 potpredsednika Evropske narodne stranke. Ponovo je izabran na kongresu u Rimu 2006. godine i na konferenciji u Bonu 2009., a onda i na kongresu u Bukureštu 2012. godine.

POSLANIK EVROPSKOG PARLAMENTA, A ONDA I PREDSEDNIK

Godine 1994. izabran je za zastupnika u EP, pa je biran na to mesto sve do 2004. godine. Bio je predsednik delegacije "Napred Italijo" u EP od juna 1999. do maja 2008. godine.

Tajani je bio član EP za Centralnu Italiju sa strankom "Napred Italijo" od 2004. do 2008. godine, a bio je i član Odbora za spoljne poslove EP. Bio je i zamenik za Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove i član Delegacije za odnose sa Izraelom.

Bio je i član Evropske konvencije koja je izradila tekst o evropskom ustavu koji nikada nije stupio na snagu. Predsednik EP je postao u januarua 2017. godine nakon četiri kruga glasanja, a bio je prvi Italijan na toj dužnosti od 1979. godine.

U martu iste godine je upozorio da Afrika rizikuje da postane kineska kolonija, jer Kinezi žele samo sirovine, ali nisu zainteresovani za stabilnost. U februaru 2018. godine, Silvio Berluskoni je računao da će Tajani biti njegov kandidat za premijera. Tajani je prihvatio ponudu 1. marta prošle godine.

(Telegraf.rs/A.T.)