Venecuela tone u siromaštvu, a ima dva predsednika: Kako su Maduro i Guaido postali pioni u tuđoj partiji šaha (FOTO) (VIDEO)

Samoproglašeni predsednik Guaido ima podršku Trampa, Kanade i drugih država, dok su za Madura Rusija, Turska i vojska

Dva predsednika, jedna država - tako danas izgleda Venecuela, nakon što se donedavno nepoznati lider opozicije Huan Guaido proglasio za privremenog predsednika i direktno izazvao Nikolasa Madura, koji mu ne ustupa vlast.

Uspon Guaida od, kako navodi AP, nepoznatog političara do samoproglašenog privremenog predsednika, kojeg podržavaju SAD, za samo tri nedelje, dogodio se meteorskom brizinom.

Nekolicina građana Venecuele je čulo za "novo lice", 35-ogodišnjeg poslanika kada je početkom januara imenovan za predsednika parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije.

Takav potez izazvao je visokorizičan zastoj u odnosima sa predsednikom Nikolasom Madurom, kojeg i "kod kuće" i u inostranstvu sve češće optužuju da je diktator, konstatuje AP.

Umesto da se povuče, Guaido je zapanjio Venecuelance kada se, pred svojim pristalicama u Karakasu, proglasio za privremenog predsednika, podstaknut masovnim antivladinim protestima.

Guaido se pred svojim pristalicama u Karakasu proglasio za privremenog predsednika; Foto: Tanjug/AP

Istog trenutka dobio je podršku američkog predsednika Donalda Trampa, Kanade i brojnih latinoameričkih država, kao i Organizacije američkih država.

Kao ključ Guaidovog uspona do istaknute funkcije AP navodi tajming i podršku koju je dobio iza scene.

Industrijski inženjer, koji je prvo političko iskustvo imao tokom pokreta studentskih protesta pre deset godina, izabran je za poslanika u Skupštini Venecuele 2015. godine, a tokom prvog ovogodišnjeg zasedanja imenovan je za njenog predsednika.

Antivladini protesti u Venecueli Foto: Tanjug/AP

Nakon što se juče proglasio za privremenog predsednika Venecuele, što su mnoge zemlje, na čelu sa SAD, podržale, usledio je ljutiti odgovor Madura, koji je prekinuo diplomatske odnose sa SAD i dao rok od 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju.

A kao arhitekta Guadiovog uspona meteorskom brzinom navodi se Leopoldo Lopes, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli, koji se nalazi u kucnom pritvoru i kojeg mnogi vladini protivnici smatraju političkim zatvorenikom.

Guaido, inače član partije Narodna volja, godinama je bio lojalni sledbenik Lopesa, a pored njega je stajao i na konferenciji za novinare 2014. godine kada je aktivista objavio strategiju za organizovanje antivladinih nemira.

Kritičari, pak, smatraju da Guaidu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka "uzurpatoru" Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćima, dok drugi njegovu mladost i relativno neiskustvo vide kao novi dah života u slomljenu opoziciju.

Uprkos tome što Guaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura podržava vojska.

Takođe, Madura su podržali i ruski predsednik Putin i turski predsednik Erdogan.

Madura podržava vojska; Foto: Tanjug/AP

Moskva je pozvala venecuelanske političare da ne podlegnu pokušajima manipulacije koji dolaze iz Vašingtona.

„Posebno su zabrinjavajući signali iz brojnih prestonica, pa ne možemo da isključimo mogućnost vojne intervencije spolja. Upozoravamo na takve akcije, koje nose katastrofalne posledice. Apelujemo na razumne venecuelanske političare iz opozicije da ne postanu pioni u tuđoj partiji šaha“, zaključuje se u saopštenju Kremlja

On je na vlast došao 2013. godine, nakon smrti Uga Čavesa.

(Telegraf.rs/Tanjug)