Ovo je najveća britanska politička kriza u poslednjih 50 godina: Danas glasaju o nepoverenju vladi, a evo koje su im opcije nakon toga (INFOGRAFIKA)

Britanija bi iz EU trebalo da izađe 29. marta

Poslanici Donjeg doma britanskog parlamenta glasali su velikom većinom protiv sporazuma premijerke Tereze Mej. Opozicioni lider Džeremi Korbin pozvao je na glasanje o nepoverenju vladi, koje je zakazano za večeras u 20 sati. Bi-Bi-Si piše o četiri moguća scenarija koja bi mogla da uslede.

Čak 432 poslanika glasala su protiv njenog predloga ugovora sa EU kojim se uređuje Bregzit dok su je podržala svega 202 poslanika. Iako u parlamnetu ima 650 stolica, Terezi Mej je trebala prosta većina koja iznosi 318 glasova.

Preporučujemo

Zbog takvog ishoda glasanja Velika Britanija se nalazi u najvećoj političkoj krizi u poslednjih 50 godina i razmatra kako i da li da izađe iz EU kojoj se pridružila 1973. godine.

Prema Zakonu o fiksnom terminu parlamenta iz 2011. godine, opšti izbori u Velikoj Britaniji održavaju se na svakih pet godina. Sledeći se očekuju 2022. godine. Ali glasanje o nepoverenju omogućava poslanicima da glasaju o tome da li žele da vlada nastavi svoj posao. Predlog mora da glasi: "da ovaj Dom nema poverenja u vladu Njenog Veličanstva".

Ako većina poslanika glasa za predlog, onda počinje odbrojavanje od 14 dana. Donji dom ima toliko vremena da iznađe novu vladajući većinu, a u suprotnom ide se na nove izbore.

Ti izbori ne mogu da se dogode za najmanje 25 radnih dana, objašnjava BBC.

Ako vlada preživi glasanje o nepoverenju, može da traži drugo glasanje o istom ili sličnom sporazumu. Takođe, na raspolaganju ima niz drugih opcija.

1. NEMA DOGOVORA

Ako se ništa drugo ne dogodi, podrazumeva se da neće biti dogovora o Bregzitu. Zakon je već usvojen, što znači da će Velika Britanija napustiti EU 29. marta 2019. godine. U svakom slučaju, pravila EU znače da će Velika Britaniji tada izaći iz Unije.

Vlada bi verovatno želela da donese neki zakon kojim bi se pripremila za opciju bez dogovora, ali to nije obavezno.

Tereza Mej je pre glasanja najavila da po svaku cenu namerava da sprovede "volju naroda", misleći na referendum od juna 2016. godine kada je 51,9 odsto građana glasalo za Bregzit. Mej je više puta uveravala poslanike da je tvrdi, neuređeni Bregzit jedino što preostaje ukoliko odbiju njen plan.

To se sada desilo i Ujedinjeno Kraljevstvo će kroz dva i po meseca prestati da bude članica EU bez ikakvog ugovora o daljim odnosima.

2. NOVO PREGOVARANJE

Vlada bi mogla da predloži da se pregovara o novom Bregzit sporazumu. To ne bi trebalo da bude pitanje sprovođenja manjih izmena i drugog glasanja. Umesto toga, moglo bi da dođe do potpuno novog pregovaranja koje bi zahtevalo određeno vreme i produženje Člana 50 kako bi se odložio Bregzit.

Ovo bi zahtevalo dva ključna koraka. Prvo, Velika Britanija bi morala da podnese zahtev EU za produženje. To može da joj bude odobreno, ali samo ako sve zemlje EU pristanu da glasaju u Savetu EU.

Drugo, vlada bi morala da podnese zakonski instrument za promenu definicije "dana izlaska" u Zakonu o povlačenju iz EU. Poslanici bi dobili priliku da glasaju o ovoj promeni.

Međutim, za suštinske promene sporazuma u 27 preostalih članica EU nema više ni volje ni vremena.

Nemački šef diplomatije Hajko Mas je tako ponovio da "dogovor ostaje takav kakav je". I predsednici Saveta EU Donald Tusk i Evropske komisije Žan-Klod Junker odbacuju ponovno otvaranje pregovora.

Ukoliko EU odbije da ponovo uđe u pregovore, vlada bi morala da izabere neku od drugih opcija.

3. DRUGI REFERENDUM

Umesto toga, vlada bi mogla da se odluči za novi referendum. Kao i kod ponovnog pregovaranja ili prevremenih izbora, i ovo bi zahtevali proširenje Člana 50, a već je prekasno za održavanje referenduma pre 29. marta.

I to ne bi moglo da se dogodi automatski. Pravila za referendume utvrđena su zakonom koji se zove Zakon o političkim strankama, izborima i referendumima iz 2000. godine.

Trebalo bi da postoji novi zakon koji bi omogućio da se referendum dogodi i da se utvrde pravila, kao što je ko bi sve mogao da glasa. Ovo nije moguće jer mora da postoji određeno vreme kako bi Izborna komisija mogla da razmotri i savetuje se o referendumskom pitanju. Pitanje se zatim definiše u zakonodavstvu.

Ni nakon što se zakon usvoji, referendum ne može odmah da se održi. Treba da postoji i zakonski "referendumski period" pre glasanja. Eksperti sugerišu da je minimalno vreme potrebno za sve navedene korake 22 nedelje.

Čak i ako bi postojala mogućnost da se ovo malo skrati ili ubrza, opet bi došli do vremena dalje od kraja marta.

4. RASPISIVANJE OPŠTIH IZBORA

Tereza Mej bi mogla da odluči da je najbolji izlaz iz ove krize raspisivanje prevremenih opštih izbora, kako bi dobila politički mandat za svoj posao. Ona nema moć samo da pozove na izbore. Međutim, kao i 2017. godine, mogla bi da zatraži od poslanika da glasaju za prevremen izbore u skladu sa odredbama Zakona o fiksnom terminu parlamenta.

Dve trećine poslanika trebalo bi da podrže taj potez. Najraniji datum održavanja izbora bio bi 25 radnih dana kasnije, ali bi mogli da se održe i nakon toga - premijer bi izabrao tačan datum.

Kao i kod plana "ponovnog pregovaranja", i ovo bi moglo da uključi slanje zahteva EU da proširi Član 50.

5. OSTALE OPCIJE

Evropski sud pravde presudio je da bi bilo legalno da Velika Britanija jednostavno opozove Član 50 kako bi poništila Bregzit (bez potrebe za saglasnošću ostalih 27 zemalja EU).

S obzirom da je vlada još uvek posvećena Bregzitu, vrlo je verovatno da bi se drugi referendum ili promena vlade mogli dogoditi pre takvog poteza.

Pošto je Tereza Mej preživela glasanje o poverenju u svojoj stranci, pravila Konzervativne partije znače da sa novim izazovom ne može da se suoči za još 12 meseci.

Međutim, Mejeva uvek može da podnese ostavku, ako ne uspe da završi svoj posao ili nije spremna da promeni kurs. To bi pokrenulo kampanju za lidera Konzervativne stranke, koja bi rezultirala imenovanjem novog premijera.

Video: Britanija se suočava sa najvećom političkom krizom u 21. veku

(Telegraf.rs/A. M,)