Svetu je rečeno da su 12 dečaka iz pećine na Tajlandu plivali ka slobodi, ali to je laž? Bili su drogirani i vezani lisicama (FOTO) (VIDEO)

Spasioci su morali odmah da deluju, a jedini način koji je preostao bio je najrizičniji od svih - izlazak napolje ronjenjem

Bila je to najveća vest na planeti - dvojica britanskih ronilaca pronašla su 12 nestalih dečaka i njihovog trenera u pećini na Tajlandu, žive i zdrave, nakon što su deset dana bili zarobljeni duboko ispod zemlje. Za izvlačenje zarobljenih dečaka i mladog trenera bila je potrebna nadljudska snaga, ali i određeni lekovi i hrabrost svih uključenih u misiji.

Istraživački novinar Lijam Kokren u svojoj knjizi opisao je čudesno spasavanje koje je pratio ceo svet.

Preporučujemo

Nakon što su locirani u mračnoj i podzemnoj pećini, duh dečaka i trenera odjednom je skočio. Više nisu bili sami, imali su hrani i medicinsku pomoć. Razmatrale su se opcije za njihovo spasavanje. Čekanje da se podzemne vode povuku bio je plan koji je ozbiljno razmatran, ali je vreme bilo protiv njega. Nivoi kiseonika su brzo opadali u zatvorenom prostoru pećine.

Velike kiše očekivale su se narednih dana, a one bi bile smrtna kazna. Pećina bi se napunila besnim bujičnim vodama i niko ne bi mogao ni da uđe ni da izađe.

Morali su odmah da deluju, a jedini način koji je preostao bio je najrizičniji od svih - izlazak napolje ronjenjem.

- Ako sada ronimo, neki bi mogli da nastradaju, ali ako ne zaronimo, svi će umreti i samo ćemo izvući 13 tela - rekao je jedan od stručnjaka.

Da bi smirili živce, roditeljima je rečeno da se dečaci uče kako da rone, a mediji su preneli da će svaki od njih biti vezan za vazdušno crevo i plivati sa jednim spasiocem ispred sebe i sa drugim iza. To nije istina.

Oni koji su bili u poplavljenim tunelima znali su da ne postoji način na koji bi dete, koje nikada ranije nije ronilo, moglo da prođe kroz blatnjav i podmukao deo pećine.

Jedina nada bile je da ih uspavaju, stave im maske sa kiseonikom i da ih iskusni ronioci izvedu iz pećine. Od presudnog značaja bilo je da maske budu čvrste postavljene, inače bi se udavili. Postojao je i problem sa njihovom veličinom, iako je nabavljeno na desetine maski, većina je bila za odrasle. Samo četiri su bile pogodne za decu, a postojala je sumnja da ni one nisu bile dobre za najsitnije klince.

Australijski specijalisti su pozvani kako bi dečacima dali sedativ. Dr Ričard Haris, anesteziolog, poznat kao dr Hari i njegov prijatelj i partner za ronjenje Kreg Kalen, veterinar u penziji. Dr Hari je prihvatio delikatan zadatak da uspava dečake, a dr Kalen je mogao da ih proveri dok su pod vodom.

Dok su dolazili, obojica su bila svesna ogromnih rizika i zamolili su tajlandsku vladu za diplomatski imunitet. Postojala je realna mogućnost da će neki, a možda i svi, umreti i nisu želeli da oni budu krivci za to.

Počele su ozbiljne pripreme, a da bi plan bio potpuno uspešan, spasioci su vežbali u lokalnom zatvorenom bazenu. Vežbali su na mladićima koji su bili istih veličina kao dečaci u pećini. Stavljali su maske na njih, potapali ih licem prema dole a ronioci su ih držali ispod i prolazili kroz vodu. Mladićima je rečeno da budu mirni, kao što će uskoro biti uspavani dečaci.

Vežba je bila uspešna i podigla je raspoloženje kod spasioca, ali spasavanje u tamnim poplavljenim tunelima sa nultom vidljivošću bila je potpuno druga stvar.

Za dr Harija vitalno pitanje bilo je koji koktel lekova dati dečacima koji bi ih držao u nesvesti i bili sigurni tri sata koliko je potrebno da se svaki od njih iznese na površinu.

Odlučio se za kombinaciju tri leka. Prvo im je dao tabletu anti-anksioznog leka Ksanaks kako bi ih oslobodio straha. Onda im je ubrizgao ketamin u mišiće nogu - po pet miligrama po kilogramu težine - da bi ih uspavao.

Ketamin deluje brzo, ali daje samo sat vremena, pa su ronioci morali da "dopune doze" dajući dečacima prethodno napunjen špric.

Poslednji lek, antropin, koji je smanjio pljuvačku u ustima dečaka od koje bi mogli da se utope, takođe se ubrizgao u njihove noge.

Dr Hari nije verovao da će ovo uspeti, a kasnije je priznao da je davao "nula šanse za uspeh". U međuvremenu je dečacima rečeno šta ih čeka. Oni nisu plakali, jednostavno su pristali na sve, samo da izađu na slobodu.

Dečacima je rečeno da na papiru napišu nešto svojim roditeljima, jer u slučaju da plan ne uspe, da mogu da im predaju njihove poslednje reči.

Došao je dan misije, a spasioci nisu znali da li će na kraju ispasti heroji ili će završiti sa telima mrtve dece.

Dr Hari je deo sedativ, onda bi jedan od četiri ronioca odveo dečaka bez svesti i prebacio ga kroz poplavljene delove pećine. Pomoćni ronioci su bili smešteni u komorama između šahtova (prolaza u pećini koji su bili napunjeni vodom), koji su obavljali medicinske i druge provere, dali dečaku još leka a onda ga preneli preko suvih delova.

Nakon davanja sedativa, dečaci su vezani oko zglobova kako u slučaju da se probude, ne bi skinuli maske i ugrozili i svoje i živote spasilaca. Nakon što su prvog dečaka izneli iz pećine živog i zdravog, spasioci su odahnuli. Plan uspeva. Dečak je spavao sve vreme, a spasioci su mogli da nastave sa planom.

U misiji koju je pratio ceo svet, svi su živi i zdravi izvedeni na slobodu. U vremenu kada su vesti pune nasilja, zlobe i pakosti, spasavanje dečaka iz pećine na Tajlandu vratila je veru ljudima. Svi su bili ujedinjeni u nadi. Svi su bili uz dečake i njihovog trenera i svi su na kraju izašli kao pobednici.

Video: Pronađena deca koja su nestala u pećini

Video: Prvi snimak tajlandske dece u bolnici

(Telegraf.rs)