Najozloglašeniji ruski zatvor se zatvara: Ovde su ležali Majakovski, Solženjicin i Hitlerov nećak (VIDEO)

U Butirki su godinama robijale poznate ličnosti, od progonjenih pisaca iz sovjetske ere, Aleksandara Solženjicina i Isaka Babelja, do Hitlerovog nećaka Hajnriha

Butirka, jedan od najozloglašenijih ruskih zatvora u kojem su robijale mnogobrojne poznate ličnosti, među kojima književnik Vladimir Majakovski i Hitlerov nećak Hajnrih, uskoro se zatvara, prenosi crnogorski sajt vijesti.me.

To je, kako se navodi, za ruski list "Moskovski komsomoljec" rekao zvaničnik ruske službe za izvršavanje kazni Valerij Maksimenko.

Preporučujemo

Maksimenko, zamenik šefa Federalne službe za izvršenje kazni (FSIN), rekao je da će Butirka i još jedan zatvor u Moskvi biti zatvoreni uskoro, a da će zatvorenici biti prebačeni u novi objekat na periferiji grada koji počinje da se gradi u januaru.

Zgrade će, kako je kazao, biti predate gradskim vlastima.

Butirka, impozantna građevina od crvene cigle u centru Moskve, sada služi kao pritvorni centar, a u njemu je smešteno oko 2.000 zatvorenika.

U Butirki su godinama robijale poznate ličnosti, od progonjenih pisaca iz sovjetske ere, Aleksandara Solženjicina i Isaka Babelja, do Hitlerovog nećaka Hajnriha.

Pre dolaska boljševika na vlast 1917, jedan od zatvorenika je bio Feliks Džeržinski, prvi direktor tajne sovjetske policije Čeka, koja je prethodila Staljinovoj NKVD i današnjoj ruskoj FSB.

Nakon 1917, novi komunisticki režim je prilagodio zatvor svojim potrebama i napunio ga robijašima tokom Staljinovih čistki 1930-ih, navodi se.

- Nebrojeno krikova i jauka mučenih ljudi se istovremeno probijalo kroz otvorene prozore naše ćelije. Kroz vrisak mučenih, mogli smo čuti viku i psovke mučitelja. Dodatak toj kakofoniji bila je buka od bacanja stolica, lupanja pesnica o sto i još neki neidentifikovani zvuk od kojeg se ledila krv - prisetila se spisateljica Jevgenija Ginzburg, koja je u Butirki bila 1937, na vrhuncu čistki.

Među ostalim poznatim piscima koji su robijali u Butirki 1930-ih i 1940-ih bili su i Varlam Šalamov i Osip Mandeljštam.

Jedan od "stanara" Butirke bio je i Sergej Koroljov, sovjetski raketni stručnjak i šef sovjetskog svemirskog programa u doba svemirske trke sa SAD na kraju 1950-ih i na početku 1960-ih.

Najveći i najstariji zatvor u Moskvi izgrađen je tokom vladavine Katarine Velike 1771. i od tada je renoviran nekoliko puta.

U njemu je kratko robijao vođa seljačke bune Jemeljan Pugačov, pre nego što je ubijen.

Veći deo postojeće građevine datira iz 19. veka i u carsko doba su u njemu bili zatočeni revolucionari koji će kasnije izvesti Oktobarsku revoluciju.

Mladi revolucionar i pesnik Vladimir Majakovski je tamo zatočen 1909, gde je prvi put počeo da piše stihove.

Ruski uzbunjivač i advokat koji se borio protiv korupcije Sergej Magnicki, proveo je skoro godinu u Butirki pre nego što je prebačen u drugi zatvor u Moskvi, gde je umro u novembru 2009.

Magnicki, koji je razotkrio veliku poresku prevaru ruskih zvaničnika, dobio je upalu pankreasa i kamen u žuči dok je bio u Butirki, a kako se tvrdi, medicinski tretman mu je stalno bio uskraćivan.

Valerij Maksimenko je kazao da bi moskovske vlasti mogle za godinu-dve da izgrade novi zatvor sa ćelijama površine sedam metara kvadratnih po zatvoreniku, što je, navodi se, blizu evropskih standarda.

Britanski "Gardijan" navodi da su neki sumnjičavi s obzirom na to da se ranije često govorilo o zatvaranju, a da se na kraju to nije dogodilo.

Nakon raspada ŠSR-a, zatvor je nastavio da funkcioniše kao pritvorni centar.

Butirka je, kako se navodi, postala sinonim za jezive uslove ruskog zatvorskog sistema, ali je poslužio i kao muzička inspiracija.

Naime, tako je nazvan popularni ruski bend koji u repertoaru ima i balade o zatvorskom životu, poput "Robijaću zbog tuđih grehova" i "Divna jesen u logorima".

(Telegraf.rs/Tanjug)