Voditelj upozorava na klimatske promene koje su najveća pretnja čovečanstvu: Evo šta možemo da uradimo da promenimo stvari (FOTO) (VIDEO)

Četvorica bivših predsedavajuća UN-ovih razgovora o klimatskim promenama izdali su u nedelju saopštenje pozivajući na hitnu akciju

Voditelj i prirodnjak Dejvid Atenboro smatra da su klimatske promene najveća pretnja čovečanstvu u poslednjih nekoliko hiljada godina. One bi mogle da dovedu do kolapsa civilizacije i izumiranja "velikog dela prirodnog sveta".

Atenboro je govorio na otvaranju UN-ovih razgovora o klimi u Katovicama u Poljskoj.

Preporučujemo

- Sada se suočavamo sa globalnom katastrofom koju je izazvao čovek. Sa najvećom pretnjom u poslednjih nekoliko hiljada godina. Klimatskim promenama. Ukoliko ne preduzmemo nešto, na vidiku su kolaps civilizacije i izumiranje mnogih vrsta - kazao je Atenboro.

On je na ovoj konferenciji veza između javnosti i tvoraca politike i zastupa "poziciju naroda".

- Ljudi iz svih krajeva sveta su progovorili. Njihova poruka je jasna. Vreme ističe. Žele da vi, donosioci odluka, sada nastupite - rekao je.

Govoreći na otvaranju događaja Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, kazao je da su klimatske promene već "pitanje života i smrti u mnogim zemljama.

SVI MOŽEMO DA URADIMO VIŠE DA POMOGNEMO

Osim vlada koje moraju da rade više, svoju ulogu u očuvanju planete mogu da odigraju i pojedinci.

Naučnici kažu da svi mi moramo da napravimo „brze, dalekosežne i promene bez presedana" kako bi se izbegle dalekosežne posledice.

Međunarodni panel o klimatskim promenama navodi da moramo da: kupujemo manje mesa, mleka, sira i putera; jedemo više lokalne sezonske hrane - i da je bacamo što manje; vozimo električne automobile, idemo peške ili biciklom; putujemo vozovima i autobusima umesto avionom; gledamo video konferencije umesto da idemo na poslovna putovanja; izolujemo kuće; tražimo proizvode sa nižim nivoom ugljenika.

Najveći pojedinačni način da promenite sopstveni uticaj na životnu sredinu je da promenite ishranu i jedete manje mesa - pokazuje nedavno objavljena studija.

Naučnici navode da ljudi treba da jedu manje mesa zbog ugljenika koji emituju proizvođači, uz ostale negativne uticaje na životnu sredinu.

Nedavna studija objavljena u časopisu Science naglašava ogromnu varijaciju u uticaju proizvodnje iste hrane na životnu sredinu.

Na primer, prerada goveđeg mesa od grla uzgajanih na zemljištu na kome su raskrčene šume proizvodi 12 puta veću emisiju gasova staklene bašte od onih koje se odgajaju na prirodnim pašnjacima.

Najvažnije, analiza pokazuje da proizvodnja mesa sa najnižim uticajem na životnu sredinu i dalje emituje više gasova sa efektom staklene bašte nego povrće i žitarice uzgajane na najmanje ekološki način.

Ali, uz promenu ishrane, istraživanja ukazuju da je neophodna i promena poljoprivredne prakse u korist životne sredine.

(Telegraf.rs/BBC)