Menja se tekst molitve "Očenaš": Otklanja se zabuna koja je vekovima kopkala hrišćane

Da li može Bog Otac da prevari svoju decu, zapitala se Crkva

Tekst najpoznatije hrišćanske molitve "Očenaš" uskoro će biti promenjen, kako bi se otklonila jedna stavka koja je vekovima zbunjivala vernike, najavila je italijanska biskupska konferencija.

Umesto dela molitve "ne dovedi nas u iskušenje", u novoj verziji molitve izgovaraće se "ne prepusti nas iskušenju".

Preporučujemo

To je realizacija promene koju je ranije najavio papa. Papa Franja je pre godinu dana izrazio želju da Katolička crkva usvoji bolji prevod fraze.

- U molitvi "Oče naš" jedna od molbi je "ne dovedi nas u iskušenje". U tekstovima na italijanskom jeziku ova molba je nedavno prilagođena originalnom tekstu, jer prevod koji smo dosada koristili može biti zbunjujući. Kako može Bog Otac da nas "dovede/vodi u iskupšenje"? Da li On može da prevari svoju decu? Naravno da ne. Iz ovog razloga, pravi prevod treba da bude "ne prepusti nas iskušenju" - objasnio je papa prišlog avgusta u razgovoru sa mladim vernicima.

Sadašnja verzija molitve "Očenaš" je latinski prevod Biblije iz 4. veka, koja je na latinski prevedena sa starogrčkog, a ona s aramejskog, jezika kojim je navodno govorio Hrist.

Da li će nakon katoličke crkve i neke pravoslavne razmilsiti o ovoj promeni, s obzirom da pravoslavni vernici u Srbiji, u na zvaničnom jeziku, i na crkvenoslovenskom, koriste prevode vrlo slične onom koje Vatikan misli da treba izmeniti (ne uvedi nas u iskušenje/ i ne vovedi nas vo iskušenije), nije poznato.

KAKO SU SVETI OCI KOJE PRAVOSLAVCI POŠTUJU TUMAČILI OVU REČENICU

Jedna od sedam molbi upućenih Gospodu u molitvi "Očenaš" oduvek je bila tema rasprave. Neki od svetih otaca koje pravoslavni hrišćani veoma poštuju takođe su pokušali da je protumače. Evo šta su o njoj rekli:

Sv. Kiril Jerusalimski

"I ne uvedi nas u iskušenje“, Gospode. Da li nas Gospod ovim uči da se molimo da uopšte ne budemo kušani? Ne, jer rečeno je: „Svaku radost imajte, braćo moja kada bivate kušani“. Pasti u iskušenje može da znači i utopiti se u iskušenju. Jer je iskušenje slično nekoj reci, preko koje je teško preći. Zato neki, ne utopivši se u reci iskušenja, preplivaju istu kao iskusni plivači, ne predajući joj se. A drugi nisu takvi, već ulaze u reku iskušenja i utope se.

Kao, na primer, Juda, koji je upao u iskušenje srebroljublja, i nije preplivao pučinu (tog iskušenja), već se udavio i telesno i duhovno. Petar je, pak, upao u iskušenje odricanja od Hrista, ali upavši u njega nije se udavio u njemu, već je hrabro preplivao pučinu i izbavio se od iskušenja.

Evo kako drugi čovek (psalmopevac David) koji je došao do savršenstva Svetih blagodari za izbavljenje od iskušenja: „Ti si vas okušao Bože, pretopio si nas, kao srebro što se pretapa. Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na leđa naša. Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo u odmor“ (Ps. 66, 1012). Vidiš li sa kakvom smelošću govore oni koji su pobedili iskušenja i koji nisu posustali. Rečeno je: „Izveo si nas u odmor“. Ući u duševni mir (odmor) znači izbaviti se od iskušenja.

Sv. Grigorije Niski:

"Ne uvedi nas u iskušenje“. Kolika je, braćo, sila u tim rečima? Gospod različito i sa više imena imenuje lukavoga (neprijatelja našeg), kao što su: Đavo ( Velzevul, Mamon, knez sveta, čovekoubica, lukavi, otac laži, i drugim sličnim imenima. Možda je jedno od najjasnijih njegovih imena iskušenje. Ovu našu pretpostavku potvrđuje samo ustrojstvo Molitve Gospodnje, jer Gospod posle reči: „ne uvedi nas u iskušenje“, dodaje moljenje za izbavljenje od lukavoga, čime označava jednu istu stvar.

Onaj ko ne ulazi u iskušenje (napast), taj je samim tim van vlasti lukavoga; a ko je u iskušenju (napasti), taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle, da su iskušenje (napast) i lukavi jedno isto. Čemu nas uči ovo moljenje Molitve Gospodnje? Uči nas da budemo slobodni od onoga što vidimo da je ovaj svet, a o kome je rečeno: “Svet sav u zlu leži". Ko hoće da bude izvan domašaja lukavoga, koji nas podstiče na iskušenja, taj mora u potpunosti da se isključi iz svetovnog života.

More često biva strašno kada se uzburka, ali ne za one koji žive daleko od njega. Oganj je poguban, ali samo za materiju koja gori. Rat je užasan, ali samo za one koji stupe u rat. Ko želi da izbegne nevolje rata, taj se moli da ne dođe do potrebe da i on ratuje. Ko se boji vatre, moli se da ne bude u njoj. Ko se plaši mora, taj se moli da mu ne ustreba da plovi morima. Tako i onaj ko se boji zaraze lukavoga neka se moli da ne bude na meti lukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete i strasti). Pošto „svet leži u zlu“ u svetovnim delima su skriveni povodi za iskušenja; dakle, onaj koji se moli da ne padne u iskušenje, ne treba ništa drugo da moli do da ne bude zaveden svjetovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj će izbeći vražji mamac; njegovu prikrivenu udicu neće zagristi, neće je progutati i tako neće pasti u vlast lukavoga.

Sv. Jovan Zlatousti:

“ I ne uvedi nas u iskušenje“. Ovde Spasitelj očigledno ukazuje na našu ništavnost i osuđuje gordost, i uči nas da ne odustajemo od podviga i da svojevoljno nikuda ne žurimo: jer će time za nas i pobeda biti blistavija i za đavola poraz teži. Ali, ako smo već uvučeni u borbu, dužni smo da se držimo smelo; a ako za borbu nema povoda, dužni smo da budemo spokojni i da očekujemo vreme podviga da bismo pokazali odsustvo slavoljubivosti u sebi i svoju hrabrost.

"Ne uvedi nas u iskušenje“. Nečastivi nam pričinjava mnoge nevolje, kao i ljudi, ili očiglednim nanošenjem zla ili zlomislijem. Ponekad i telo pogubno deluje na dušu; a ponekad, zbog različitih bolesti, nanosi nam nevolju i stradanja. Pošto razne i mnogobrojne nevolje nasrću na nas sa svih strana mi treba da se da molimo Bogu da nam da izbavljenje od njih. Jer kad Bog zapovedi prestaje svaka muka, bura se stišava i postiđeni lukavi se udaljuje; kao što je, nekada, ostavivši ljude, on prešao u svinje, ne osmelivši se, čak, ni to da uradi bez naredbe (Mt. 8, 31). Ako nema vlasti, čak, ni nad svinjama, kako onda može ovladati ljudima koje Bog čuva?

VIDEO: Posle ovakvih "akcija" ne treba da čudi što se sve više ljudi vraća paganstvu

(Telegraf.rs/Vatikan insajder)