Ona će biti najmoćnija žena u Vašingtonu i već je zapretila Trampu da ga čeka pakao (FOTO) (VIDEO)

Vreme dominacije jedne partije u Vašingtonu je završeno, barem u naredne dve godine, pošto je Demokratska stranka osvajanjem većine u Predstavničkom domu američkog Kongresa, došla u poziciju da bolje parira predsedniku Donaldu Trampu

Nensi Pelosi mogla bi da postane najmoćnija žena američke politike nakon pobede demokrata u Predstavničkom domu, ali će morati da pregovara sa onima koji, u njenom vlastitom taboru, pozivaju na obnovu.

Šef većine u Predstavničkom domu Kongresa zapravo je treća osoba u državi nakon predsednika i potpredsednika. Sa 78 godina, zastupnica iz San Franciska ima iskustvo na toj dužnosti koju je vršila od 2007. do 2010, otežavajući završetak mandata Džordža Buša mlađeg.

Preporučujemo

Ako postane čelnicom Predstavničkog doma, demokrata Pelosi je obećala pakao Donaldu Trampu koji ju je nazvao u utorak uveče još pre nego su prebrojani svi glasovi.

- Demokratski Kongres radiće na rešenjima koja nas zaokupljuju jer svima nam je dosta podela - izjavila je ona pred svojim pristalicama u Vašingtonu, najavljujući "povratak ustavnih ovlašćenja i kontraobaveštajnih podataka".

Ona je u svom pobedničkom govoru istakla da sada Demokratska partijai ma moć da preispita sve Trampove tajne. Ističe se da će slučaj oko Trampovog poreza biti njen prvi zadatak, a demokrate će moći da ipsitaju i Trampove veze sa Saudijskom Arabijom.

Budući da Predstavnički dom glasa za nacrte zakona Bele kuće, Pelosi će moći na čelu svoje većine da blokira republikanske tekstove poput nove reforme poreza ili izgradnje "migrantskog zida" na meksičkoj granici.

Još važnije, verovatnost postupka za svrgavanje Donalda Trampa jako se povećava kad demokrate budu mogle da pokrenu parlamentarne istrage o sumnjama u dosluh između ekipe iz Trampove kampanje i Rusije u predsedničkoj kampanji 2016.

Pelosi se protivila postupku opoziva objašnjavajući da bi to samo mobilizovalo pristalice predsednika. Ali, nije isključena promena stava pogotovo ako posebni tužilac Robert Maler, koji vodi istragu o ruskom uplitanju u američke izbore, predstavi konkretne dokaze o krivici.

Usprkos uspehu Demokratske stranke, njen povratak za kormilo nije zagarantovan jer je više desetine demokratskih kandidata reklo pre izbora da će se protiviti njenoj kandidaturi.

Pelosi je rođena 26. mart 1940. u Baltimoru, u italijansko-američkoj katoličkoj porodici, koja ima iskustva u politici. Njen otac i brat bili su gradonačelnici Baltimora. Sa diplomom Triniti koledža u Vašingtonu, nastanjuje se sa suprugom u San Francisku. Sa 47 godina prvi put pobeđuje na izborima za Predstavnički dom. Godine 2003. postaje šefica demokratske manjine.

DA LI ĆE SE DEMOKRATE SVETITI TRAMPU?

Vreme dominacije jedne partije u Vašingtonu je završeno, barem u naredne dve godine, pošto je Demokratska stranka osvajanjem većine u Predstavničkom domu američkog Kongresa, došla u poziciju da bolje parira predsedniku Donaldu Trampu.

Još nije jasno kako će to izgledati, ali američki mediji već ukazuju na moguće korake koje bi demokrate mogli - ili nikako ne bi smeli - da preduzmu.

Republikanci su zadržali većinu u Senatu, gornji dom Kongresa, ali će demokrate sada moći da spreče usvajanje zakona u skladu sa Trampovom političkom agendom.

Međutim, nakon osam godina koliko su proveli kao manjina u oba kongresna doma, i uz želju da za dve godine osvoje i Belu kuću, demokrate sada moraju da dokažu da ono što ih zanima nije osveta, iako su tome mnogi skloni, nego vođenje države.

Čak i demokratama naklonjeni "Vašington post" ukazuje na opasnost da revanšizam od stranke otera mnoge koji su za nju glasali jer, umesto političkih igara, očekuju rešavanje konkretnih problema, kao što su zdravstveno osiguranje, posao, pristojne zarade i jednake životne šanse za sve.

Lideri demokrata kažu da će odmah krenuti sa konkretnim inicijativama, kao što su sniženje troškova zdravstvene zaštite, otvaranje radnih mesta ulaganjem u infrastrukturu, kao i velika "metla" u politici koja bi podrazumevala više etike i poštenja u izbornim kampanjama.

Za takve popularne mere mogu da računaju i na podršku nekih republikanaca u Kongresu, a i predsednik Tramp se ranije o njima povoljno izjašnjavao.

Tome bi se mogli pridodati i zajednički dogovor oko budžeta, podizanja mininalne plate i plaćanja prekovremenog rada, kao i davanja legalnog statusa deci ilegalnih imigranata koja su rođena na tlu SAD, što inače većina Amerikanaca podržava.

Neke druge inicijative, međutim, kao što su jedinstveni sistem zdravstvene zaštite, širi pristup visokom obrazovanju ili reforma agencije za imigraciju, demokrate neće moći da provuku sami, a bez saradnje sa republikanskim Senatom sve može da se završi kao još jedna politička svađa - bez ikakvih rezultata.

"Njujork tajms" se slaže da demokrate moraju biti veoma obazrivi da ne povlače neke poteze, koliko god ih pozdravili njihovi birači, što se pre svega odnosi pokretanje istrage o predsedniku Trampu i članovima njegove administracije.

Predstavnički dom može da traži uvid u Trampove poreske prijave ili da zahteva istragu o njegovoj poslovnoj imperiji, ali demokrate moraju i da dokažu da tu postoji sukob interesa i da uvere javnost da je sve to vredno napora.

Još jedna omiljena tema u redovima demokrata - pokretanje postupke opoziva predsednika Trampa - takođe je suviše osetljiva da bi se tek tako otvarala, jer može produbiti podele u društvu, zbog čega im njujorški list savetuje da sačekaju kraj istraga koji specijalni savetnik Robert Maler vodi o Trampovim vezama sa strancima.

Lideri demokrata, barem za sada, izjavljuju da im to nije na dnevnom redu.

"Vašington post" konstatuje da je i dalje puno pitanja čije se pokretanja očekuje od demokrata - briga o deci, profesionalna obuka, reforma krivičnog zakonodavstva, propisi o finansiranju izborne kampanje - ali ih takođe poziva da se fokusiraju na ono što je moguće u prvih 100 dana novog saziva Predstavničkog doma.

S druge strane, "Njujork tajms" primećuje da se Tramp kao političar dosad pokazao fleksibilnijim od mnogih, i da je spreman da promeni stav, nimalo zabrinut da li će zbog toga ispasti nedosledan. U tom smislu, ne bi trebalo da iznenadi ni ako bi on po nekim pitanjima sarađivao sa demokratama, i po cenu da razljuti neke republikance.

Ali ono što demokrate budu učinili u vezi sa pokretanjem istrage protiv Trampove administracije, ili njegovog opoziva, pokazaće da li te saradnje može biti.

(Telegraf.rs/Jutarnji list/Tanjug)