Grčka i Poljska traže da im Nemačka plati obeštećenje zbog Drugog svetskog rata: Berlin odbija to da uradi, samo zbog jedne stvari

EU je od samog početka bila namerno neistorijski savez pobednika i gubitnika iz Drugog svetskog rata, žrtava i počinilaca

Grci i Poljaci hoće da im Nemačka plati obeštećenje za uništavanja u Drugom svetskom ratu. Obeštećenje ne dolazi u obzir, između ostalog i zato što je EU zajednica žrtava i počinilaca, smatra Norbert Mapes-Nidik.

Koliko god bio pogrešan zahtev Poljske za reparaciju, nije dovoljno samo da se on tek tako odbaci. Nemačka bi trebalo da plati odštetu za uništavanja i masovno ubijanje u Drugom svetskom ratu. To je zahtev koji iz Varšave stiže - u neredovnim razmacima - od kraja komunističke ere. No, otkako je u toj susednoj zemlji na vlasti desničarska stranka "Pravo i pravda" on stiže - sve češće.

Berlin odbija diskusiju i to uvek sa istim argumentima.

- Pitanje reparacije je politički i pravno zaključeno - rekao je Frank-Valter Štajnmajer dok je još bio ministar spoljnih poslova. Pravno je pitanje možda rešeno; politički - definitivno nije. To je pokazao i najnoviji zahtev poljskog predsednika Andžeja Dude.

U svakoj Nemačkoj analizi se pominje da desnokonzervativna vlada koristi pitanje reparacije za podstrek antinemačkih osećanja, kako bi odvratila pažnju sa optužbe da svojom takozvanom reformom pravosuđa krši evropske principe. Taj argument je tačan, ali ne dotiče suštinu problema.

I u Poljskoj i u Nemačkoj se u istoj meri osuđuju užasi i zločini Drugog svetskog rata, ali se ugrađuju u različite obrasce razmišljanja. U Nemačkoj je, baš kao i kod njenih zapadnih ratnih neprijatelja, neposredno posle rata još bilo uobičajeno nacionalno tumačenje, ali je ono odavno ustupilo mesto političkom gledištu. Kada se govori o nacistima i holokaustu, niko više ne ukazuje na nemački nacionalni karakter, a samo mali broj ljudi traži korene zla još u pruskoj istoriji ili u nemačkom idealizmu.

Nekadašnji gradonačelnik Varšave Leh Kačinjski izračunao je da samo šteta koja je načinjena u poljskom glavnom gradu za vreme Drugog svetskog rata iznosi više od 45 milijardi dolara. Ako se takva računica primeni na celu zemlju, odšteta bi verovatno bila suma koja je deset do dvadeset puta veća.

Sa druge strane Grčka je vrednost odštete za uništavanje, ratne zločine i prinudni kredit za vreme nemačke okupacije procenila na 270 milijardi evra.

ZAHTEV NE TREBA BUKVALNO SHVATITI?

No, Berlin smatra da zahtev za reparaciju ne može da se postavlja u Evropskoj uniji. Ta zajednica je od samog početka bila namerno neistorijski savez pobednika i gubitnika iz Drugog svetskog rata, žrtava i počinilaca. Nacionalni obračuni bi odmah ponovo uništili to krhku konstrukciju.

(Telegraf.rs/dw.com)