Krvavi trag Sadamovih milijardi koje su nestale preko noći: Američki vojnici trpali pare u torbe pa ih slali ženama i kupovali skupa kola
Oko 4 sata ujutru iz banke, u kojoj se nalazio najveći deo državnog novca, odneto je 900 miliona dolara i 100 miliona evra spakovanih u malim kutijama, po zahtevu Sadama Huseina, kako "ne bi pao u ruke stranim okupatorima"
U noći između 17. i 18. marta 2003. godine, pre nego što su američki projektili pogodili Irak, dogodila se jedna od najvećih pljački banaka u istoriji. Tri kamiona prišla su ulazu banke, a Kusaj Husein, šef iračkih odbrambenih snaga i sin Sadana Huseina, u ruci je držao papir sa potpisom njegovog oca. Pod okriljem noći izneto je više od milijardu dolara iz trezore Centralne banke Iraka. Deo tog novca još uvek nije pronađen, dok su vojnici deo plena koji su pronašli trpali u rančeve i slali kući devojkama i ženama.
Kada su američki vojnici kročili na tlo Bagdada i ušli u banku, zatekli su nagorela vrata trezora, ali pljačkaši uprkos eksplozivu nisu uspeli da uđu unutra. Međutim, saznali su da je neko već izvršio pljačku bez oružja. Naime, oko 4 sata ujutru iz banke, u kojoj se nalazio najveći deo državnog novca, odneto je 900 miliona dolara i 100 miliona evra spakovanih u malim kutijama, po zahtevu Sadama Huseina, kako "ne bi pao u ruke stranim okupatorima".
Sadam Husein je rezerve državnog novca tretirao kao svoju ličnu zalihu, a pošto je konsolidovao moć i okružio se ljudima zbog kojih niko nije mogao ništa da mu ospori, niko u Centralnoj banci nije tražio legitimno finansijsko obrazloženje povlačenja novca.
NOVAC IPAK ZAVRŠIO U RUKAMA STRANACA
Međutim, uprkos Sadamovom trudu, novac je na kraju ipak završio u rukama stranaca, prenosi Ozy.com.
Kada su Amerikanci saznali da je četvrtina gotovinskih državnih rezervi nestala iz Centralne banke, počela je opšta potraga za novcem. Najviše su se plašili da će se sredstva iskoristiti za finansiranje rata protiv Amerike.
Kada su pronašli 650 miliona dolara iza lažnog zida palate Sadamovog drugog sina Udaja Huseina, neki zvaničnici su sumnjali da je to deo plena iz pljačke. Međutim, ispostavilo se da su to njegove lične zalihe.
Američke trupe su ipak pronašle nekoliko stotina miliona dolara u jednoj od Sadamovih palata. Novac je bio spakovan u aluminijumske sanduke, a u svakom je bilo po četiri miliona dolara u apoenima od 100 dolara. Novac je poslat u Kuvajt kako bi se prebrojio, ali tu se dogodio novi preokret.
AMERIČKI VOJNICI TRPALI NOVAC U RANČEVE I SLALI GA KUĆI
Zamenik sekretara za međunarodne poslove Džon Tejlor zahtevao je da se novac vrati u Centralnu banku Iraka, ali su američki vojnici u toj zemlji odlučili da ga razdele po sopstvenom nahođenju.
- Novac je ubrzo počeo da nestaje i da završava u ormarićima i rančevima američkih vojnika. Krađa u Iraku dostigla je epske razmere - tvrdi Džejms Rajsen, autor knjige "Pay any price".
Prema njegovim rečima, vojnici su novac poštom slali u SAD devojkama i ženama. Ubrzo je Sadamov novac počeo da se pojavljuje na mestima kao što je Juma u Arizoni, gde je FBI pronašao 440.000 dolara na računima majora američke vojske Ričarda Fulera, marinca koji je bio zadužen za brojanje novca u Faludži.
Kapetan američke vojske Majkl Nigujen prisvojio je više od 700.000 dolara za vreme služenja roka u provinciji Anbar, a on je otkriven kada je kešom kupio "hamera" i "BMW" po povratku u Oregon.
Ukupno 35 američkih vojnika osuđeno je za sličnu krađu između 2004-2008. godine, međutim, Rajsen tvrdi da su najveći kradljivci i "dalje na slobodi".
- Kada je Sadam mislio da će sačuvati novac od okupatora, nije ni sanjao da će njime vojnici kupovati nove "hamere". Većina iračkog novca je i dalje u opticaju. Na neki način, jedna od najvećih istorijskih krađa traje i danas, od Jume do Basre, a ona je dokaz da vam ne treba pištolj ili maska da biste opljačkali banku - zaključuje Rajsen.
Krenuo da opljačka radnju, i pobegao brže nego što je ušao
(Telegraf.rs/A. M.)