Evropa poziva Bugarsku da spasi komunističko remek-delo koje propada

Neobična kružna zgrada već je dve decenije prepuštena propadanju i vandalizmu pošto Bugarska nastoji zaboraviti svoju komunističku prošlost

Izdiže se kao leteći tanjir na vrhu bugarske planine. Buzludža je brutalistički betonski spomenik podignut pre 40 godina u slavu komunizma.

Neobična kružna zgrada već je dve decenije prepuštena je propadanju i vandalizmu zato što Bugarska nastoji da zaboraviti svoju komunističku prošlost.

Preporučujemo

Međutim, zapadni stručnjaci žele da je sačuvaju.

Struktura visoka 70 metara napravljena je od 70.000 tona betona, 3.000 tona armiranog čelika, 40 tona stakla i izgleda kao da lebdi na 1.440 metara nadmorske visine u sred Bugarske.

Unutra je 40 metara široka svečana dvorana u koju može da stane 400 ljudi. Od poda do krova bila je prekrivena mozaikom koji prikazuje istoriju bugarske komunističke partije.

Otvoreno 1981. godine, nakon pada gvozdene zavese, zdanje je ispražnjeno i prepušteno zubu vremena.

Poslednjih godina samo strani avanturisti posećuju izolovani spomenik, što je mesne vlasti nateralo da ga zaključaju kako bi sprečili bilo kakvu nesreću.

Bez obzira na to, stručnjaci iz organizacije za kulturno nasleđe Evropa Nostra pozivaju bugarske vlasti da spasu ono što smatraju "remek-delom arhitekture, inženjerstva i umetnosti".

Tokom hladnog rata bugarski komunisti su tvrdili da se crvena zvezda na vrhu tornja može videti iz Rumunije na severu i Grčke na jugu.

- Sa svojim brutalističkim stilom, to je izvorno arhitektonsko postignuće 20. veka -  kaže Lorent Levi - Straus, čelnik Evrope Nostre i bivši zvaničnik UNESCO-a.

Za britanskog arhitektu Grahama Bela, Buzludža je "neverovatna građevina, neverovatno primamljiva i sada neverovatno tužna".

- Spomenik je deo evropskog kulturnog nasleđa, a većina Evrope ne zna da postoji - kaže Bel.

U Evropi Nostri uvereni su da se zdanje može i mora spasiti. Traže hitnu akciju da se zaustavi propadanje i da se proglasi zaštićenim nacionalnim spomenikom što bi omogućilo korišćenje EU fondova za obnovu.

- Dobro je da Evropa brine jer Bugarska ne brine - kaže autor spomenika, 89-godišnji arhitekt Georgi Stoilov.

I stvarno, mesne vlasti sa svojim ograničenim proračunom nikada nisu Buzludžu smatrali nečim u šta je važno uložiti.

Bugarska arhitekta Dora Ivanova, rođena godinu nakon pada bugarskog komunističkog režima, najzaslužnija je što se spomenik vratio u fokus interesovanje za Bugarsku. Ali i ona je za njega saznala 'surfujući' internetom pre nekoliko godina.

- Nije moguće da tako sjajan deo arhitekture bude u tako lošem stanju. To je deo bugarske istorije, sviđalo se to nama ili ne - rekla je.

Ona se zalaže za konzervaciju građevine, a ne njenu obnovu.

- Obnova bi bila glorifikacija komunizma. Ali istoriju treba sačuvati i objasniti - rekla je.

I Levi-Straus priznaje kako bi bilo teško obnoviti Buzludžu do nekadašnjeg sjaja. Posebno s obzirom na istoriske kontroverze koje je okružuju.

Ali to ne bi trebalo da spreči vlasti da je stave u funkciju. Predlaže konferencije, koncerte i edukativne obilaske.

(Telegraf.rs/Index.hr)