Putin je pre 16 godina odlučno rešio napetu talačku krizu: Tajno oružje je bio bezmirisni gas, a ljudi su se gušili sopstvenim jezicima
Veliki broj teroritički napada se u Rusiji dogodio od 1999. godine
Na današnji dan pre tačno 16 godina dogodio se jedan od najtragičnijih događaja u Rusiji. Oko 40 čečenskih terorista otelo je 912 osoba u moskovskom teatru, a u akciji oslobađanja talaca poginulo je 130. Talačka kriza je trajala tri dana, a zbog velikog broja žrtava i upravo zbog toga što se dogodila u glavnom gradu Rusije, zauvek će ostati u sećanju građana.
Ova noć je za mnoge promenila sve, a zbog odluke tadašnje vlasti i predsednika Vladimira Putina da ne popuste pred zahtevima terorista, mnogi građani su još čvršće počeli da veruju u politiku svog tadašnjeg lidera.
Tajne službe su postale nemarne u obavljanju "prljavih poslova"? Njihove greške šalju jasnu poruku
Sa druge strane, bilo je onih koji su oštro kritikovali Putina, posebno zbog načina na koji je ovaj slučaj okončan. Tada je poslednjeg dana talačke krize 26. oktobra, ruska vlast u pozorište počela da upumpava bezmirisni omamljujući gas. Nekoliko militanata su uspeli da na lica stavi gas maske, svi su ipak na kraju likvidirani kada su u pozorište upali pripadnici specijalnih jedinica tajne službe FSB - Alfa grupe i Vimpel.
Tada su svi taoci i većina militanata bili u nesvesti, a svi militanti su ubijeni hicima iz vatrenog oružja, što je kasnije od strane organizacija za ljudska prava bilo kritikovano kao vansudsko pogubljenje.
Mnogo kontroverznijim se pokazalo to što gas ne samo što je onesvestio, nego je na kraju izazvao i smrt preko 119 talaca, a što je broj civilnih žrtava doveo do 130. Ruska organizacija "Nord Ost" tvrdi da je broj civilnih žrtava bio još veći, odnosno da iznosi 174 ljudi. Prema nekim navodima većina talaca je usled posledic delovanja gasa preminula od gušenja sopsvenim jezikom.
Ruske vlasti su na odmah postale predmet kritika zbog toga što je FSB tokom evakuacije onesvešćenih talaca, pozivajući se na odredbe o državnoj tajni, ekipama hitne pomoći odbio da kaže o kakvom je gasu reč.
Evropski sud za ljudska prava je 2013. godine svojom presudom ruske vlasti proglasio odgovornim za ugrožavanje života zbog načina na koji je izvedena akcija.
Danas se veruje da je upotrebljena supstanca dobija od fentanila, ali to nikada nije zvanično potvrđeno.
ŠTA SE SVE DOGODILO U MOSKOVSKOM TEATRU?
Talačka kriza u moskovskom pozorištu, poznata je i kao teroristički napad na Dubrovku, ali i kao opsada Nord-Osta. Desila za vreme Drugog čečenskog rata od 23. do 26. oktobra 2002. godine u Moskvi. Tada je grupa od 40 čečenskih militanata zauzela Dom kulture prilikom izvođenja popularnog mjuzikla Nord-Ost.
Tada su oteli 912 ljudi, koji će kasnije u preživljavati pravu agoniju. Napad se dogodio oko 21h, a nekoliko članova osobalja pozorišta, kao i glumaca su uspeli da pobegnu. Moskovska policija i snage OMON-a su došle na mesto događaja oko 22 časa i opkolile su zgradu.
Pregovori su započeli iza ponoći, a militanti su izneli zahtev da se ruske snage povuku iz Čečenije i tako obnovi vlast Čečenske Republike Ičkerije, koja je uklonjena ruskom invazijom 2000. godine.
Tokom sledećeg dana su militanti pustili nekoliko desetina talaca, uglavnom žena, dece, muslimana i stranih državljana, dok su ubili Olgu Romanovu, 26-godišnjakinju koja je samoinicijativno došla u pozorište i ponudila sebe u zamenu za puštanje drugih talaca.
Sledeći dan su militanti pustili manji broj talaca, ali su takođe ubili Romana Vlaha, građanina Moskve koji je u pozorište došao da pokuša da osloboditi svog sina. Sami taoci su sve vreme bili u izuzetno lošim higijenskim i sanitarnim uslovima, izlagani su stalnim pretnjama i fizičkom zlostavljanju.
Akciju je izvela Islamska pukovnija posebne namene pod vodstvom Movsara Barajeva, nećaka zloglasnog i prethodne godine ubijenog vođe militanata Arbija Barajeva.
Među militantima je bilo 20 muškaraca i 20 žena, koje su tokom opsade nosile nikabe. Mesto napada je bilo pažljivo odabrano, s obzirom da se do sale pozorišta moglo ući jedino kroz lavirint uskih hodnika, koji bi bitno otežao kako beg talaca, tako i akciju spašavanja.
Napadači su uz automatsko oružje bili opremljeni ručnim granatama, samoubilačkim eksplozivnim napravama koje su nosili na sebi i tempiranim bombama koje su postavili za vreme opsade.
Otmica je bila izazvala veliko interesovanje ne samo u ruskoj, nego i u međunarodnoj javnosti, pre svega zato što su militanti po prvi put akciju izveli u samom srcu Moskve, zasenivši sve prethodne poduhvate i velikim delom demantujući dotadašnji zvanični stav ruskih vlasti kako je rat u Čečeniji završen i da se svodi na "izolovane akcije šačice očajnih kriminalaca".
Deo ruske javnosti, koji se već duže vreme protivio ratu, pretežno iz redova liberalne pro-zapadne opozicije, je upravo napad na teatar shvatio kao priliku da se promeni državna politika. Počeli su da se javno zalažu da se talačka kriza reši prihvatanjem svih zahteva otmičara.
Uprkos pozivima za mirno rešavanje krize, ruske vlasti su se odlučile da krizu reše oružanim putem, pri čemu su primenili neobičnu, efikasnu ali na kraju ipak kotroverznu metodu.
Upumpali su bezmirisni gas u pozorište, da bi potom ušle specijalne jedinice i likvidirale teroriste. Međutim, ostali taoci su od pomenutog gasa preminuli, što je izazvalo veliku buru u javnosti.
Putinova popularnost je nakon krize značajno porasla, dok su pripadnici liberalne opozicije, pogotovo oni koji su pre toga javno iskazivali simpatije prema čečenskom separatizmu i njegovoj oružanoj borbi postali su kasnije kompromitovani, odnosno potpuno marginalizirani u široj ruskoj javnosti.
TERORIZAM U RUSIJI OD 1999. GODINE
Ekspanzija terorističkih napada u Rusiji je počela od 1999. godine i to u vreme kada je Putin imao svoj prvi premijerski mandat. Tokom 1999. godine dogodila se serija eksplozija koja je pogodila četiri bloka stanova u čak tri grada tokom septembra.
Ubijeno je ukupno 293 osobge, a više od 1.000 je povređeno. Putinova popularnost zbog ove krize se drastično povećala. Nijedan čečenski komandat nije hteo da preuzme odgovornost za ove napade, a čečenski predsednik Aslan Maskhadov je poricao da je njegova vlada uopšte umešana u ovo.
Istraga je završena tri godine kasnije, a vodila ju je FSB agencija. Ubijeno je sedmoro osumnjičenih, šestoro je osuđeno, dok je jedna osoba u bekstvu.
NAPAD NA ŠKOLU U BESLANU
Talačka kriza u Beslanu je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. pošto su čečenski teroristi zauzeli jednu školu, a završila je 3. septembra 2004. godine, napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi, od čega 186 dece. U trenutku napada su se održavale svačanosti povodom prvog dana škole.
Teroristi su u školi držali više od 1.100 ljudi kao taoce, među kojima oko 800 dece. Oni su tražili povlačenje ruskih trupa iz Čečenije.
Nekoliko ljudi je uspelo da pobegne, ali su teroristi, čečenske i arapske provenijencije, uspeli zatvoriti većinu u sportskoj dvorani i minirati zgradu. Zahtev terorista je bila nezavisnost Čečenije ili će bombaši samoubice aktivirati eksploziv. Sledeći dan nekoliko talaca je pušteno, a otkriveno je kako se u blizini škole nalaze leševi ubijenih u prvim časovima napada. Tokom dana mogli su se čuti sporadična pucnjava i detonacije.
Trećeg septembra je dogovoreno odnošenje tela poginulih koja su već dva dana ležala u dvorištu škole. U trenutku dolaska kola hitne pomoći, u školi se začula eksplozija, nakon čega je nekoliko talaca pokušalo beg. Na njih su teroristi otvorili vatru a nekoliko bombaša samoubica se samodetoniralo.
Drama je okončana kada su pripadnici ruskih bezbednosnih snaga uleteli u zgradu. Preživeli su tvrdili da su bezbednosne snage primenile preteranu upotrebu sile, navodi BBC. Krajem dana teroristi su likvidirani i većina ranjenika je zbrinuta u bolnicama.
Godine 2017., Evropski sud za ljudska prava zaključio je da je Rusija napravila "ozbiljne propuste" u preduzimanju mera u sprečavanju masakra u školi u Beslanu 2004. godine.
Sud je kritikovao Moskvu i zbog njene istrage u ovom slučaju i naložio da se podnosiocima tužbe ukupno isplati skoro tri miliona evra, javile su svetske agencije.
Iako su ruske vlasti dobile informaciju da se planira teroristički napad, nije preduzeto dovoljno mera kako bi se taj plan osujetio, a nisu ni pojačane bezbednosne mere u školi.
BOMBA NA MOSKOVSKOJ PIJACI
Ovaj napad se dogodio 2006. godine kada je eksplodirala bomba kućne izrade. Poginulo je 13 osoba, dok je 47 povređeno. Godine 2008. neonacistička organizacija "Spas" je preuzela odgovornost za ovaj napad.
NAPADI U METROU
Prvi napad se dogodio 2004. godine kada je muški bombaš samoubica ubio 41 osobu, a oko 120 ljudi je povređeno.
Sličan događaj se dogodio i 2010. godine kada su dve muslimanke raznele bombama na dve stanice u moskovskom metrou. One su bile povezane sa dve radikalne islamske, militantne organizacije. Napadi su se desili sa razmakom od 40 minuta, a poginuo je 40 osoba, dok je 100 povređeno.
SAMOUBILAČKI POHOD NA DOMODEDOVO
Napad se odigrao 2011. godine u delu aerodroma koji je namenjen za međunarodne dolaske. Ubijeno je 37 osoba, dok je 173 povređeno. Kasnije je otkriveno da je bombaš-samoubica imao oko 20 godina i da mu je namera bila da povredi strane državljane.
UŽAS U METROU U SANKT PETERBURGU
Bombaš-samoubica je izveo napad na metro u Sankt Peterburgu. Ona je detonirao bombu u između stanice kod Tehnološkog instituta i Senaja Plošad stanice. Ukupno je poginulo 15 osoba, a 45 je povređeno.
Identitet napadača otkriven je nakon ispitivanja ostataka tela u trećem vagonu voza, osobe za koju se do sada sumnjalo da je izvršila napad, potvrdila je Svetlana Petrenko, portparolka Ruskog istražnog komiteta.
Ona je istakla da iako je identitet napadača poznat i da je to Akbarzhon Dzhalilov, 22-godišnji muškarac iz srednje Azije, iz Kirgistana.
On je, kako se navodi, prvo ostavio jednu veću bombu u rancu na stanici metroa kod Vostanija trga, a zatim ušao u vagon i razneo se bombom koja je bila napunjena šrapnelima ekvivalentnih težini 300 grama TNT-a. Policija je naknadno uspešno deaktivirala podmetnutu bombu na Vostanija trgu.
Kad Putin zagrmi
(Telegraf.rs/A.T.)