Ovi Nobelovci su izneverili nagradu za mir: "Dama iz Ranguna", Obama i bivši terorista su samo neki od njih (FOTO)

Retki su oni koji su Nobelovu nagradu za mir koja se objavljuje svake godine u oktobru zaslužili jednoglasno

Nobelov komitet proglasio je danas dobitnike Nobelove nagrade za mir, a to su ginekolog Denis Mukvege i aktivistkinja Nađa Murad, bivša robinja Islamske države. Oni su nagradu zaslužili, kako je objasnio komite, zbog njihovog napora da se okonča upotreba seksualnog nasilja kao oružja rata i oružanih sukoba. Međutim, dodela nagrade koja ima istoriju dužu od 100 godina često je bila predmet protesta i kritika. Da li će najnoviji dobitnici opravdati ovo priznanje i nastaviti da se bore kao i ranije, ili će, kao neki laureati prethodnih godina, izneveriti međunarodnu javnost?

Počevši od primera mjanmarske čelnice Aung San Su Ći, više političkih zvezda okićenih Nobelovom nagradom za mir izneverilo je i one koji su ih izabrali i međunarodnu javnost.

Dobitnici Nobela za mir su prošli kroz pakao: Ginekologa čuvaju telohranitelji i straža od 20 žena, a Nađu su godinama prodavali i silovali

Velika očekivanja od mnogih laureata završila su razočaranjima. Retki su oni koji su Nobelovu nagradu za mir koja se objavljuje svake godine u oktobru zaslužili jednoglasno.

Aung San Su Ći bila je jedna od njih.

"Dama iz Ranguna" je 1991. okrunjena Nobelom za mir za demokratski otpor burmanskoj vojnoj hunti i dugo su je vremena smatrali sveticom. Percepcija se okrenula otkako je postala mjanmarska čelnica i sada je zasuta talasom kritika zbog pasivnosti u etničkom čišćenju Rohindža, muslimanske manjine koja je u Mjanmaru žrtva progona.

- Razočaran sam. Aung San Su Ći bila je popularna dobitnica, junakinja onog doba koja je u potpunosti zaslužila nagradu, ali nikako ne mogu podržati njeno ponašanje prema Rohindžama - rekao je agenciji Frans pres Geir Lundestad, član odbora za dodelu nagrade između 1990. i 2014. godine.

Gotovo 430.000 osoba potpisalo je internetsku peticiju kojom traže da joj se oduzme nagrada, a među njima i nekoliko ranijih dobitnika – Desmond Tutu, Malala Jusufzai i Dalaj-lama.

- To je drama. Da se jedna osoba koja se toliko borila za demokratiju i toliko dugo bila popularna, nađe u takvoj situaciji, to je zaista nesvakidašnje - kazao je istoričar Nobelove nagrade Esl Sven.

BARAK OBAMA "VRLO SLIČAN PRIMER"

Nesvakidašnje, ali nije prvi put. Iako je Su Ći najnoviji primer i trenutno u žiži interesa, i neke druge dodele s vremenom su se pokazale pod znakom pitanja. Počevši s bivšim američkim predsednikom Barakom Obamom, "vrlo sličnim primerom", kako kaže Sven.

Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir 2009, samo devet meseci nakon što je preuzeo dužnost. Iako je nagrada kod nekih dočekana s nevericom, drugima nije bila sporna jer je prvi afroamerički predsednik još leteo na krilima opšte popularnosti. Devet godina posle, brojni glasovi traže da mu se nagrada oduzme, jer Obama nije ispunio očekivanja.

- Niko ne može biti na nivou nerealnih očekivanja. Ne verujem da je odbor za dodelu Nobela za mir stvarno očekivao da će Obama potpuno okrenuti međunarodnu politiku… Ne radi se o tome da je sve potrebno transformisati, već učiniti korake u pravom smeru - kaže Lundestad.

Ali u nekim slučajevima bilo je i previše pogrešnih koraka.

Istorijski vođa sindikata Solidarnost Leh Valensa, koji je nagradu primio 1983. predmet je optužbi za saradnju s komunističkom tajnom policijom. Puno pre njega, italijanskog pacifistu Ernesta Monetu žestoko su kritikovali jer je četiri godine pošto je dobio Nobela podržao ulazak svoje zemlje u rat protiv Osmanskog Carstva 1911.

Dvaput nakon Drugog svetskog rata dodela je izazvala tolike polemike da je nekoliko članova odbora podnelo ostavku. Prvi put je to bilo 1973. kada je američki državni sekretar Henri Kisindžer podelio nagradu s vijetnamskim političarom Le Đuk Toom za završetak Vijetnamskog rata. Kisindžeru se zamerala upletenost u Operaciju kondor i bombardovanje Kambodže. Le Đuk To odbio je da primi nagradu, a Vijetnamski rat stvarno je završen tek dve godine posle. Drugi put 1994. nakon što palestinski vođa Jaser Arafat, bivši terorista, podelio nagradu sa Šimonom Peresom i Jitsakom Rabinom, godinu dana nakon potpisivanja Sporazuma iz Osla.

Ali nije jedino Arafat bio sporan.

- Dobio je Nobela ali ga je obeščastio. Hoće li ga vratiti ili neće, to je manje bitno, trebao bi se opeći kad ga dodirne - ljutito je govorio 2009. bivši član odbora Berž Fure govoreći o Šimonu Perezu. Bivši izraelski premijer i predsednik stao je, naime, u odbranu izraelskog napada na jednu školu u Gazi u kojem je poginulo četrdesetak ljudi.

- Niko od laureata nije savršen. Mnogi od njih neusumnjivo su osećali dodatnu odgovornost da moraju biti primer drugima, ali neki drugi nisu. Jednom kad je nagrada dodeljena odbor više ne može ništa da učini - ocenio je Lundestad. Mogućnost opoziva Nobelove nagrade za mir ne postoji.

DISIDENTI NOBELOVCI

Među dobitnicima Nobelove nagrade za književnost brojni su disidenti, poput Borisa Leonidoviča Pasternaka, auotora kultnog romana "Doktor Živago", koji je 1958. odbio Nobelovu nagradu za književnost. Ništa manju "disidentsku prašinu" podigao je njegov zemljak Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade 1970. godine, čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora, u kojima je proveo devet godina. Vrativši se u otadžbinu posle dve decenije izgnanstva, 1998. godine, odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin.

Veliki poljski pesnik Česlav Miloš nije mogao da se pomiri sa socijalizmom, emigrirao je u Francusku, potom je živeo u Americi, ali je pisao na poljskom, za šta je dobio Nobelovu nagradu 1980. godine. Vodeći predstavnik čehoslovačke avangarde, pisac, pesnik i novinar, borac protiv komunističke ideologije Jaroslav Sajfert dobio je 1984. godine Nobelovu nagradu, a državni mediji jedva da su to zabeležili. Među nobelovcima disidentima je i Josif Aleksandrovič Brodski, književnik izložen represiji KGB-a. Emigrirao je 1972. godine i nastanio se u SAD, gde je predavao ruski i engleski, a Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio je 1987. godine.

Dobitnica Nobelove nagrade 1996. godine, poljska pesnikinja Vislava Šimborska, čija prva knjiga 1949. godine nije prošla cenzuru, veći deo života provela je kao disident, družeći se sa umetnicima "van sistema". Dobitnik Nobelove nagrade 1971. godine, čileanski književnik Pablo Neruda, učesnik španskog građanskog rata, po povratku  u Čile proganjan je zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom.

Vest da je Nobelov komitet odlučio da kineskom disidentu Liju Siaobo (54), koji se nalazio na izdržavanju jedanaestogodišnje kazne zatvora dodeli nagradu za mir "zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini", razljutila je 2010. Kinu koja je, prema pisanju svetskih medija, izvršila pritisak na neke zemlje da bojkotuju ceremoniju dodele nagrade.

VIDEO: Istorijski sastanak lidera Severne i Južne Koreje

(Telegraf.rs/N1)