Ko će biti dobitnik Nobelove nagrade za mir? Kim Džong Un vodi na kladionicama, a u trci su Tramp, seksualna robinja, papa i bloger

Spisak kandidata je tajan, ali to ne znači da ne postoje prognoze

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2018. godinu biće saopšten u petak u Oslu. Ova prestižna nagrada dodeljuje se svake godine osobi ili grupi koja je učinila najviše za unapređenje mira u svetu. I dok je spisak kandidata tajan, kladionice nagađaju ko će biti pobednik. Donald Tramp? Neprikladan. Približavanje dveju Koreja? Nesumnjivo preuranjeno. Pomirenje Etiopije i Eritreje? Dogodilo se nedavno. Kako se približava dodela, lakše je precrtati imena nego prognozirati dobitnika.

Ove godine postoji čak 331 nominacija, od kojih je 216 pojedinaca a 115 grupa (organizacija). Pred petoro članova Nobelovog odbora je veliki izbor.

Preporučujemo

ŠTA KAŽU KLADIONICE

Spisak kandidata je tajan, ali to ne znači da ne postoje prognoze. Prema kladionicama na internetu, popularni su južnokorejski predsednik Mun Džae In i njegov severnokorejski kolega Kim Džong Un zahvaljujući približavanju dveju Koreja i kvota na njih dvojicu je najmanja, samo 1,65. Na Donalda Trampa kvota je skoro duplo veća 3,60, a na Vladiira Putina čak 20.

Ako bi se neko kladio na papu Franju kvota je 17,5, dok je na Snoudena 25.

Bivši katalonski lider Karles Pudždemon na kladionicama ima kvotu 15, dok jw nemačka kancelarka Angela Merkel malo ispod njega sa kvotom 16. Dobro je kotiran i UNHCR sa kvotom 13.

Trampove pristalice veruju da on treba da dobije Nobelovu nagradu za mir, a evo šta na to kaže predsednik SAD

MUN DŽAE IN I KIM DŽONG UN

Dve zemlje održale su istorijski samit i preduzele potrebne korake za denuklearizaciju i postizanje trajnog mira. Međutim, stručnjaci za Nobel zbunjeni su kada se spomene ta mogućnost.

- S jedne strane, napredak između dveju Koreja je nešto najspektakularnije na tom području ove godine. S druge strane, pitam se da li bi bilo preuranjeno dodeliti za to nagradu - komentarisao je direktor Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma (Sipri) Den Smit.

Pasivnost Kim Džong Una kada je reč o ljudskim pravima takođe mu nije plus za nagradu.

- Odradio je dobar posao za promovisanje mira na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongjangu - primećuje švedski profesor Piter Valenstin, stručnjak za međunarodna pitanja.

Međutim, oni ističu da je njegov režim do sada bio okrutan i represivan i da je počinio "zločine protiv čovečnosti", uključujući torturu, izgladnjivanje i pogubljene u logorima.

TRAMP ISPRED PUTINA

Osamnaest republikanskih zakonodavaca je u maju Nobelovom komitetu predložilo američkog predsednika Donalda Trampa za kandidata, "kao priznanje njegovom zalaganju za okončavanje Korejskog rata, denuklearizaciju Korejskog poluostrva i donošenje mira u regionu".

S koeficijentom 7 prema 1, Tramp je među prvih troje kandidata kladioničara Betsona, daleko ispred francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanske premijerke Tereze Mej i ruskog predsednika Vladimira Putina, za koje je koeficijent 75 prema 1.

- Ali nagrada za Trampa ne bi bila primerena - smatra Den Smit iz Siprija, ukazujući na neke njegove odluke "jako negativne za mir", kao što je povlačenje SAD-a iz međunarodnog sporazuma o klimi i onog s Iranom.

Počeci pomirenja između Etiopije i Eritreje bude nade u trajni mir između dveju afričkih nacija.

Po Valenstinu, nagrada bi mogla tako otići etiopskom premijeru Abiju Ahmedu. Ali on je vlast preuzeo u aprilu, a približavanje dveju zemalja dogodilo se letos. Malo prekasno da upadne u oči Nobelovom odboru koji prima nominacije na samom početku godine.

GINEKOLOG, BIVŠA ROBINJA?

Zbog neizvesnosti kada je reč o skromnom napretku postignutom na planeti, neki se posmatrači u potrazi za naslednikom prošlogodišnjeg laureata, Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), okreću se "klasicima".

Dok hešteg #MeToo donosi buđenju svesti, nagrada bi mogla otići u ruke aktivistima za borbu protiv seksualnog nasilja, kao što je kongoanski ginekolog Denis Mukvege, koji je već puno puta bio nominovan, ili mladoj jezidskoj aktivistkinji Nadiji Murad, bivšoj seksualnoj robinji Islamske države, koja je već dobila nagradu Saharov.

ZAEV I CIPRAS?

Kao potencijalni dobitnici spominju se i premijeri Grčke i Makedonije Aleksis Cipras i Zoran Zaev, koji su pre nekoliko meseci prekinuli decenijski spor oko imena Makedonije. Oni su se dogovorili da Makedonija može da promeni naziv u Severna Makedonija.

Prema rečima Viktora Numerina, specijanog urednika za Nobelove nagrade švedske novinske agencije TT, mnogi članovi Komisije smatraju da je "idealno da nagradu za mir dodele premijerima obe zemlje".

- Bilo bi idealno da se nagrada za mir dodeli premijerima dveju zemalja ili bilo kome drugom koji je učestvovao u pregovorima - rekao je Numerin.

Međutim, nakon referenduma u Makedoniji koji je održan u nedelju, uprkos tome što je većina izašlih podržala promenu imena, opozicija tvrdi da on nije uspešan jer je izlaznost bila mala.

O daljoj budućnosti imena moraće da odluči parlament, ali ako se ne postigne dvotrećinska većina, zemlja će morati da ide na nove izbore.

BLOGER RAIF BADAVI

Saudijski bloger Raif Badavi uhapšen je 2012. zbog optužbi za "vređanje islama putem elektronskih kanala" i osuđen je na sedam godina zatvora. On je i dalje u zatvoru, dok novi prestolonaslednik Muhamed Bin Salman pokušava da se predstavi kao društveno liberalniji.

Ako pobedi, to neće biti prvi put da je politički zatvorenik postao dobitnik Nobelove nagrade za mir. U 2010. godini pobedio je zatvoreni aktivista za ljudska prava Lju Sjaobo. On je preminuo od raka 2017.

PAPA FRANJA?

Nijedan papa do sada nije dobio prestižnu nagradu, ali papa Franja se spominje kao kandidat od 2013. godine. Međutim, 2018. godina nije bila uopšte laka za papu. Njegovo rešavanje skandala seksualnog zlostavljanja u Irskoj, SAD-u i Čuleu kritikovano je kao suviše sporo, čime je narušena njegova slika liberalnog reformiste.

Direktor Istraživačkog instituta za mir iz Osla (Prio) Henrik Urdal smatra da bi nagradu mogao dobiti Svetski program za hranu, agencija UN-a koja vodi brigu da desetine miliona gladnih u svetu svake godine dobiju hranu. Od bojišnica Jemena do izbegličkih kampova Rohindža u Bangladešu "vidimo da glad postaje jedan od glavnih humanitarnih izazova našeg vremena", naglasio je.

Među potencijalnim kandidatima navode se i Visoko povereništvo za izbeglice, udruženja za zaštitu medijskih sloboda, kao što su Reporteri bez granica, i aktivisti za ljudska prava u Rusiji poput nevladine organizacije Memorijal i lista Novaja Gazeta.

Laureat će biti poznat u petak u 11 sati.

Video: Koji je lider pobedio u ratu govora tela?

(Telegraf.rs/A. M.)