Ako se Severna i Južna Koreja ujedine, Putinu i Trampu preti 2 miliona vojnika, 10 nuklearnih bombi i 5.000 tona hemijskog oružja (FOTO)

Nakon samita dveju Koreja u aprilu, mediji su ponovo počeli da pišu o ujedinjenju, kada je postalo jasno da zemlje idu ka istorijskom pomirenju

Južna i Severna Koreja posle 70 godina neprijateljstva nikada bliže nisu bile uspostavljanju mira na poluostrvu. Posle samita u aprilu i istorijskog rukovanja na granici dveju Koreja, predsednici Kim Džong Un i Mun Džae In održali su trodnevni samit u Pjongjangu, gde su postigli niz sporazuma, uključujući obećanje Kima da će trajno zatvoriti glavni nuklearni kompleks Severa ako SAD preduzmu odgovarajuće mere, kao i da će prihvatiti međunarodne inspektore koji će nadzirati zatvaranje ključne lokacije za raketna testiranja.

Preporučujemo

Vojnim sporazumom proglasili su kraj Korejskog rata 1950-1953, a pitanje koje se sada nameće jeste šta bi se desilo kada bi se Severna i Južna Koreja ponovo ujedinile?

Kada je japansko carstvo razoreno na kraju Drugog svetskog rata, Koreja je postala žrtva Hladnog rata. Podeljena je na dve sfere uticaja duž 38. paralele. Amerikanci su kontrolisali deo južno od paralele, dok su Rusi na severu uspostavili komunistički režim. Nakon Korejskog rata 1953. granica je vraćena na 38. paralelu i propao je pokušaj ujedinjenja.

Zbog ove dve žene Kim Džong Un je postao umiljato mače: Još jedna propaganda ili je lider Severne Koreje zaista porodičan čovek (FOTO)

KOLIKO BI KOŠTALO PONOVNO UJEDINJENJE?

Nakon samita dveju Koreja u aprilu, mediji su ponovo počeli da pišu o ujedinjenju, kada je postalo jasno da zemlje idu ka istorijskom pomirenju.

Analitičari su procenili da bi ujedinjenje severa i juga moglo da košta oko tri biliona dolara u najboljem slučaju, a proces bi trajao nekoliko decenija. Konačna cena u velikoj meri zavisila bi od toga šta je katalizator za ponovno ujedinjenje.

Takođe, troškovi bi zavisili i od scenarija ujedinjenja, tj. da li bi se države odlučile za postepenu reformu ili bi neki haotičan događaj uticao na to.

Ako bi reforma bila pažljivo planirala i moriljubiva, bilo bi mnogo jeftinije nego kada bi se srušila ekonomija Severne Koreje ili bi izbio rat, što bi dovelo do velikih troškova rekonstrukcije.

Godišnja ekonomska proizvodnja u Južnoj Koreji iznosi oko dva triliona dolara, što je čak 50 puta više od 40 milijardi koliko je na severu.

Južna Koreja, sa 50 miliona stanovnika, peta je na svetu po izvoznoj privredi. Ova zemlja je lider u proizvodnim sektorima, kao što su automobili i telefoni, među kojima su hjundai i samsung.

Sa druge strane, Severna Koreja, koja ima duplo manje stanovnika, oko 25 miliona, ima jednu od najzatvorenijih ekonomija na svetu, koja je uglavnom zasnovana na poljoprivredi, ograničena sankcijama u cilju zaustavljanja nuklearnih ambicija i kršenja ljudskih prava. Decenije trošenja na odbranu umesto u ulaganje u infrastrukturu i druge industrije takođe je uticalo na rast zemlje.

PREDNOSTI SEVERNE KOREJE

Severna Koreja ima stratešku prednost za privlačenje stranog kapitala - svoj položaj. To što stoji između velikih ekonomija dveju zemalja, Južne Koreje i Kine, čini sever poželjnim mestom za nove puteve i pruge koje bi olakšale trgovinu, pa čak i privatne investicije u nekretnine, kada bi se zemlja otvorila za strane investitore.

Još jedna prednost Severne Koreje su mladi ljudi. Prosečna starost ljudi na Severu je 34 godine, naspram 42 u Južnoj Koreji. Za ekonomiju juga priliv mladih radnika koji žele da transformišu svoj život bio bi velika prednost. Ovi potencijalni radnici su brutalnom politikom odsečeni iz modernog društva, što znači da bi im trebalo obrazovanje i obuka kako bi funkcionisali u naprednoj ekonomiji.

Bruto društveni proizvod Južne Koreje iznosi oko 33.000 evra po stanovniku, a u Severnoj Koreji oko 1.600 evra.

Političko ujedinjenje zemlje bilo bi malo teže sprovesti u delo. S obzirom da je prioritet Kima očuvanje njegovog dinastičkog sistema, malo je verovatno da bi se Severna Koreja složila sa uslovima ujeidnjenja koji proističu iz sopstvene smrti. A Južna Koreja, kao slobodna demokratska država ne bi volela da talasa pod staljinističkim totalitarizmom.

UJEDINJENA KOREJA IMALA BI NAJVEĆU VOJSKU NA SVETU

Veruje se da Severna Koreja ima vojsku od 1,1 milion vojnika, sa 7,7 miliona rezerve. Pjongjang navodno poseduje više od 1.300 aviona, 300 helikoptera, 250 amfibijskih plovila, 430 borbenih brodova, 4.300 tenkova, 2.500 oklopnih vozila, 70 podmornica i 5.500 bacača raketa.

Severna Koreja ima 10 nuklearnih bombi, rakete kratkog i interkontinentalnog dometa i od 2.500 do 5.000 tona zaliha hemijskog oružja.

Sa druge strane, Južna Koreja ima vojsku od 625.000 aktivnih vojnika, ali i preko 13 miliona ljudi u rezervi. Pored toga, jug ima značajno manje vojne opreme za razliku od severa.

Kombinacija mlade radne snage i rudnih bogatstava na severu i kapitala, stručnosti i infrastrukture na jugu pogodovala bi stvaranju moćne nacije. Još je studija iz 2009. godine prognozirala da bi ujedinjena Koreja posle 30-40 godina prestigla sve članice G7, izuzev Sjedinjenih Država.

Zajednička vojska bi, čak i u slučaju denuklearizacije severa, bila najjača u svetu: zajedno bi dve zemlje sa 1,8 miliona vojnika i četiri puta više rezervista, oko 6.000 tenkova, 32.000 artiljerijskih jedinica, 95 podmornica i više od 1.100 borbenih aviona.

Primera radi, u SAD ima 324.527.000 stanovnika, a u Rusiji 144.554.993. Što se tiče nuklearnog oružja, SAD imaju  7.200 bojevih glava, a Rusija za 300 više. Što se tiče aktivnih vojnika, SAD imaju 1.301.300 vojnika, 811.000 u rezervi, a dostupno za vojsku 73.270.043.

Sa druge strane Rusija ima 771.000 aktivnih vojnika, 2.000.000 rezerve i 34.765.736 dostupnih vojnika.

Zajedno, SAD i Rusija imale bi malo veću vojsku od "ujedinjenje Koreje", od oko 2 miliona vojnika.

Video: Istorijski sastanak lidera Severne i Južne Koreje

(Telegraf.rs/A. M.)