Crkveni dom iz pakla: Tukli decu, ošamućivali ih lekovima, pa im operisali mozgove
Crkvena ustanova u Rotenburgu istražuje svoju mračnu prošlost
Klaus Brinjes (60) proveo je detinjstvo u Domu za hendikepiranu decu u Rotenburgu (nemačka pokrajina Donja Saksonija) i jedno je od desetine hiljada dece u posleratnom periodu čije su mlade godine obeležile patnja i nepravda. Bili su fizički zlostavljani, ošamućivani lekovima za smirenje i korišćeni za medicinske eksperimente.
Preporučujemo
Ispovest devojke koja je devet meseci drogirana i silovana u kontejneru: Terao me je da nosim pseću ogrlicu i da ga zovem "gospodaru"
Mučenje ili lečenje: Ova žena bebu drži za glavu, uvrće je i baca i tvrdi da je to dobro za nju (VIDEO)
- Nismo znali za slobodu i samostalne odluke. Nemirne su kontrolisali lekovima ili odvodili i zaključavali u ćeliji - kaže Brinjes.
Crkvena ustanova u Rotenburgu istražuje svoju mračnu prošlost. Knjiga pod naslovom "Iza zelene kapije. Rotenburške ustanove Unutrašnje misije 1945-1975" otkriva da su nemirna deca i adolescenti dobijali psihofarmake i sredstva za umirenje u dozama čak pet puta većim od preporučenih. Na maloletnoj deci testirani su neregistrovani lekovi, u cilju sprečavanja mokrenja u krevet ili suzbijanja seksualnog nagona muških štićenika.
Farmaceut Silvija Vagner iz Krefelda bila je posebno šokirana kada je u dokumentaciji pročitala da su u Rotenburgu rađene operacije na mozgu adolscenata upadljivog ponašanja i da su tom prilikom delovi mozga nepopravljivo uništeni. Njena istraživanja pokazuju da neka deca verovatno i nisu bila fizički ili mentalno zaostala:
- Obično su kao bebe stizali u dom. Uz odgovarajuću brigu neka od njih mogla su da vode normalan i ispunjen život - kaže Vagner.
Istoričar Hans-Valter Šmul otkriva da su u domovima primenjivani kazneni rituali. Zaposleni su tukli štićenike instrumentima, vezivali ih i zaključavali.
- Osoblje je bilo konstantno preopterećeno. Mnoge žrtve i danas osećaju posledice, ali veliki broj se sa začuđujućom žilavošću izborio za vlastiti život.
Tipične posledice nepravde su anksioznost i poremećaji ishrane:
- Mnogi nisu u stanju da izgrade odnos s drugim ljudima - kaže on.
Brinjes, koji je kao dečak oboleo od dečje paralize, zbog čega je do osme godine mogao samo da puzi, seća se:
- Neke bi toliko isprebijali da nisu mogli da sede.
Nemačko Ministarstvo za socijalna pitanja, pokrajine i crkve žele da raščiste s prošlošću i pomognu žrtvama. Godine 2017. pokrenuta je Fondacija "Priznanje i pomoć", a do kraja 2019. žrtve mogu da se jave i zatraže pomoć. Osim što će im biti priznata pretrpljena bol, dobiće odštetu od 9.000 evra.
(Telegraf.rs/Blic/welt.de)