Putin je 2005. dao obećanje koje je danas pogazio, a koje ga može koštati stolice: Rusi ga zbog toga sve manje vole (FOTO) (VIDEO)

Putin je u sredu rekao da se odluka o podizanju nacionalne granice za penzionisanje "godinama odlagala i više ne može da se odlaže jer se tržište rada u Rusiji smanjilo"

Ruski predsednik Vladimir Putin našao se na udaru tamošnje javnosti zbog nepopularnih penzionih reformi zbog kojih je doživeo i dramatičan pad popularnosti. Putin je tako pogazio obećanje koje je dao pre 13 godina, rekavši da starosna granica za odlazak u penziju neće biti pomerena.

U televizijskom saopštenju u sredu, Putin je rekao da će povećati starosnu granicu za odlazak u penziju za žene sa 55 na 63 godina, a za muškarce sa 60 na 65 godina, počevši od 2019. godine, piše Biznis insajder.

Preporučujemo

Ova reforma naišla je na neodobravanje kod velike većine Rusa, pa je Putin pod pritiskom morao da popusti u poslednjem trenutku, pa će žene u penziju ići sa 60 godina, ali muškarci će ipak odlaziti sa 65, ali ta granica će se postepeno povećavati, kako bi se ublažio udar na radnike.

Dve sahrane i venčanje: Izbegavanje Donalda Trampa - predsednik je bio nepoželjan na događajima kod ovih ljudi

Putin je u 30-minutnom televizijskom obraćanju naglasio da je uvek bio protiv "bolnih" promena.

- Ali ozbiljni demografski problemi znače da nema alternative, a ova odluka je pravedna i uravnotežena - rekao je Putin.

Ruski predsednik je onda naglasio da Rusija "ceni žene" i da one pored toga što rade, brinu i o kući.

- Za žene će granica ostati na 60 godina, jer one ipak brinu i o porodici, deci i unucima - izjavio je Putin.

Ova odluka je veliko kršenje obećanja koje je Putin dao uživo na televiziji 2005. godine.

U obraćanju tokom svog prvog mandata, Putin je rekao kako starosna granica za odlazak u penziju "nikada neće ići gore dok je on glavni".

- Ja sam protiv povećanja uslova za penzionisanje. I dok sam ja predsednik, takvih odluka neće biti. Generalno mislim da starosna granica ne treba da se povećava. Neophodno je ohrabriti ljude koji veruju da nakon dostizanja uslova za penziju, mogu da nastave da rade iz zdravstvenih razloga. Moguće je stimulisati i stvoriti ekonomske uslove za nastavak radne aktivnosti, ali ne kršiti njihova penziona prava - rekao je tada Putin.

Ruski predsednik je izgleda morao da odustane od svog obećanja, kako bi se suočio sa ekonomskom stvarnošću zemlje.

Putin je u sredu rekao da se odluka o podizanju nacionalne granice za penzionisanje "godinama odlagala i više ne može da se odlaže jer se tržište rada u Rusiji smanjilo", prenosi BBC.

On je takođe upozorio da bi odlaganje ove odluke izazvalo povećanje inflacije i stope siromaštva, što bi pretilo stabilnosti i sigurnosti zemlje.

Rusija se već suočava sa slabom ekonomijom zbog pada cene nafte i međunarodnim sankcijama. Predviđa se deficit od više od 265 milijardi rubalja (četiri milijardi dolara) samo u 2018. godini.

- Svako dalje odlaganje bilo bi neodgovorno - izjavio je Putin.

Odgovarajući na pitanje o obećanju iz 2005. godine, Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je "da je to obećanje dato davno i da se situacija od tada znatno promenila".

PENZIONA REFORMA BOLNA TAČKA U RUSIJI

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije , očekivani životni vek za muškarce u Rusiji je 66 godina, a za žene 77 godina, dok je na primer u SAD 76 za muškarce a 81 godina za žene.

Sindikati su zato upozorili da mnogi Rusi neće živeti dovoljno dugo da dočekaju penziju nakon povećanja, piše BBC.

Nakon što je vlada najavila predlog penzionih reformi 14. juna, kada je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Moskvi, opozicione grupe širom Rusije su masovno protestovale.

"Pomozite državi, umrite pre penzije", "Vlada mora da ode" i slike s detetom, radnikom i smrti koja s kosom dolazi po njega bile su samo neke od poruka protestanata. Na njima su učestvovali i Komunistička partija, ultranacionalisti, sindikati i liberalna opozicija.

Nepopularne reforme dovele su i do pada Putinovog rejtinga na najniži nivo od aneksije Krima 2014. godine, pa je tako njegova popularnost sa 80 posto pala na oko 67 posto, preneo je Rojters u sredu.

Više od 2 miliona ljudi potpisalo je peticiju protiv reformi.

Sve do objavljivanja saopštenja u sredu, Putin je pokušao da se distancira od rasprave o reformama, što ukazuje na nepopularnost politike i njene pretnje po Putinovu moć.

Peskov je u junu rekao kako "vlada razmatra to pitanje, a da predsednik ne učestvuje u tom procesu".

Ruski premijer Dmitrij Medvedev ranije je izjavio da je odluka podstaknuta činjenicom da Rusi žive duže i imaju aktivniji život - 12 miliona penzionera radi u Rusiji. Drugi demografski podaci daju još više razloga za brigu: 20% Rusa biće starije od 65 do 2050, prema projekciji UN-a, a do 2044. broj penzionera i radnika mogao bi da se izjednači.

Iako se natalitet u Rusiji malo popravio od haotičnih devedesetih godina, ruska populacija i dalje pada - u prvih šest meseci ove godina smanjila se za 164 hiljada ljudi, više nego u istom periodu prošle godine, kad je izgubila 119 hiljada ljudi.

Donji dom ruskog parlamenta usvojio je u julu predlog spornog zakona u prvom čitanju, ali da bi stupio na snagu, on treba da prođe još dva čitanja u Državnoj dumi, potom mora da ga odobri gornji dom, a zakon postaje tek kad ga potpiše predsednik Rusije. Putin je predlog zakona u skupštinskoj proceduri ocenio "kao pogrešan".

Uprkos tome, ipak nije odstupio od smanjenja granice za odlazak muškaraca u penziju. Predstavio je niz mera koje će, prema njegovom mišljenju, ublažiti odluke o podizanju granice za odlazak u penziju, i najavio da će u što skorijem roku u parlament biti poslati amandmani na predlog zakona.

Kao jednu od tih mera Putin je naveo da žene koje imaju 37 godina radnog staža i muškarci sa 42 godine staža treba da imaju pravo na prevremeni odlazak u penziju. U predlogu zakona koji je u skupštinskoj proceduri i te granice su više - 40 godina staža za žene, a 45 za muškarce.

Predsednik Rusije je kazao i da je glavni cilj planirane reforme osiguranje stabilnosti penzionog sistema i dodao da promene treba da omoguće ne samo održavanje postojećeg nivoa penzija, već i njihov stabilan rast. Starosne granice u Rusiji za odlazak u penziju određene su u sovjetsko doba 1932. godine i od tada nisu menjane.

VIDEO: Putin četvrti put postao predsednik Rusije

(Telegraf.rs/ A. M.)