Jezive ispovesti nekadašnjih štićenika sirotišta: Časna sestra pred mojim očima bacila dečaka kroz prozor, a drugog udavila u jezeru (FOTO)

Iznesene optužbe tiču se dece koja su živela tamo od 1930-ih do sedamdesetih godina prošlog veka

Nakon što su prošle nedelje britanski mediji razotkrili užase koji su se događali iza zidova sirotišta "Smyllum Park" u Lanarku u Irskoj, zbog čega je uhapšeno najmanje 12 osoba, otkrivena je još jedna takva ustanova u Vermontu. Mučna svedočanstva o zlostavljanju, seksualnom napastovanju i čak ubistvima dece isplivala su na površinu nekoliko decenija nakon što su se dogodila.

Američki Bazfid otkrio je još jednu takvu ustanovu u Vermontu. Javno dostupni dokumenti i ispovesti svedoka potvrđuju brojne detalje koje su bivši stanovnici katoličkog sirotišta Sent Džozef  u Burlingtonu u američkoj državi Vermont dosad tek spominjali, a sve u okviru četvorogodišnje istrage.

Preporučujemo

Sirotište Sent Džozef, koje je vodio red časnih sestara osnovan u Montrealu (Sisters of Providence), zatvoreno je 1974. Iznesene optužbe tiču se dece koja su živela tamo od 1930-ih do sedamdesetih godina prošlog veka.

Časne sestre maltretirale decu u sirotištu: Terale ih da jedu vlastitu povraćku, a svedočenja preživelih štićenika su jeziva (VIDEO)

Sali Dejl je tamo živela najduže od svih ključnih svedoka, od druge do 23. godine. Pre više od 20 godina, 1996., Sali je 19 sati davala iskaz o navodnim zlostavljanjima, a između ostalog je rekla da je videla časnu sestru kako kroz prozor baca dečaka i ubija ga, piše Jutarnji.hr.

Ispričala je da je 1944, kada je imala šest godina, bila u dvorištu kad je čula lomljenje stakla i videla dečaka kako pada kroz prozor. Odmah iza njega pojavila se časna sestra s ispruženim rukama. Prisetila se da joj je časna sestra, koja je bila uz nju, odmah poklopila uši i odvela je na drugu stranu, upozorivši je da je samo zamislila spomenuti događaj i da je to bila samo njena mašta.

Naredni put je posvedočila kako je videla da časna sestra iz čamca baca dečaka u jezero. O tome su posvedočila i brojna druga deca govoreći kako je to bila metoda kojom su ih učili da plivaju. Kad je dečak nestao ispod površine vode, Dejl je pitala časnu sestru da li je umro, a ona joj je odgovorila: "Ne brini, otišao je kući zauvek."

Sali Dejl danas više nije živa, ali ona je jedna od stotinu bivših stanara sirotišta koji su podneli tužbe protiv Crkve devedesetih godina.

Šeri Huestis je takođe pričala o ubistvu dečaka. Prisetila se kako joj je usred noći znala dolaziti krojačica Eva, ljubazna radnica sirotišta, koja bi je izvukla iz kreveta da joj pravi društvo dok obilazi ustanovu i proverava. Jedne su noći čule stravične krikove i videli dve časne sestre nagnute nad trećom, koja je ležala s raširenim nogama.

Posle nekoliko trenutaka shvatile su da časna sestra rađa tamnoputo dete. Sledeći dan videla je bebu u dečjoj sobi gde je Šeri pomagala da se brinu o deci.

- U sobu je ušla časna sestra, uzela jastuk i ugušila bebu - tvrdi Šeri. Kad je prijavila socijalnoj radnici šta je vidjela, dobila je šamar od časne sestre.

Još jedan štičenik sirotišta, Džozef Eskra, koji je tamo boravio od 1950. do 1965. prisetio se još jednog dečaka koji se jedan dan nije pojavio na večeri. Organizovali su potragu i pronašli ga kraj ljuljaški, vezanog za drvo. Umro je od smrzavanja.

Ostali svedoci pričali su o groznim batinama, okrutnim kaznama kad bi ih časne sestre zaključavale u male prostorije i palile šibicama, ali i o seksualnom zlostavljanju.

Slučaj Sali Dejl, kao i svi ostali, odbačeni su kasnih devedesetih. Neki su se nagodili s crkvom koja im je isplatila po 5.000 dolara. Premda sve te tvrdnje na sudu nikad nisu dokazane, Bazfid je povezao neke slučajeve.

Jedna od najluđih Salinih tvrdnji, koju advokat nije ni uvrstio u tužbu, bila je da ju je časna sestra naterala da poljubi potpuno opečeno i deformisano mrtvo telo dečaka kojeg je udarila struja dok je nosio metalnu kacigu. Pritom ju je upozorila da bi se ista stvar mogla dogoditi i njoj ako pobegne.

Bazfid je pronašao dokumente prema kojima je dečak u Burlingtonu upravo tako preminuo. 18. aprila 1955. Džozefa Mileta (13) ubila je struja na trafostanici dok je nosio metalnu kacigu iz Drugog svetskog rata na glavi, pisale su tad lokalne novine. Premda Milet nije živeo u sirotištu kao što je Dejl mislila, detalji su se poklapali s pričom koju je ona ispričala.

Između 1935. i 1974. pet od osam sveštenika koji su bili zaduženi za Sent Džozef optuženo je barem jednom za seksualno zlostavljanje, pokazuju dokumenti. Njih petorica upravljali su sirotištem 36 od ukupno 39 godina koliko je ono postojalo.

Katolička crkva u Vermontu kao i red časnih sestara koji je vodio sirotište, odbili su da komentarišu slučaj. Crkva je davno prodala zemljište s ustanovom. Nedavno ga je otkupio novi investitor i uredio luksuzne stanove.

(Telegraf.rs)