Zašto muslimani prinose žrtvu za Kurban bajram? Zbog krvi i otpada od zaklane stoke na ulicama, traži se zabrana ovog običaja (FOTO)

Sprovođenje ovog islamskog običaja ili svete dužnosti, međutim, osporava se u praksi, posebno zbog toga gde se ono izvodi

Muslimani širom sveta slave praznik Kurban-bajram (Eid Al Ada), koji je poznat kao "Festival žrtvovanja" i poklapa se sa hodočašćem od Medine do Meke. Na praznik kolju stoku na ulicama, trgovima, klanicama, dok stručnjaci upozoravaju na širenje zaraza i bolesti zbog nehigijenskih uslova u kojima se ono obavlja.

Festival Eid Al Ada slavi Alahovu milost, a muslimani izvode ovaj ritual star vekovima. Stoka se žrtvuje po klanicama, ali i po parkovima i ulicama.

Preporučujemo

Praznik odaje počast Ibrahimu (Abrahamu) koji je bio spreman da žrtvuje svog sina kao čin poslušnosti Bogu. Pre nego što je žrtvovao sina, Bog je Ibrahimu dao kozu da je žrtvuje umesto njega.

Prvi put je otišla na hadžiluk i to joj je promenilo život: Videla je dva miliona ljudi u molitvi, bacanje kamenica na đavola i prinošenje žrtve (FOTO)

Muslimani za praznik kolju stoku i dele je na tri dela: jedan deo se daje siromašnima, drugi rođacima, prijateljima i komšijama, a preostali deo zadržava porodica.

Sprovođenje ovog islamskog običaja ili svete dužnosti, međutim, osporava se u praksi, posebno zbog toga gde se ono izvodi.

Tako u Egiptu kancelarija guvernera Kaira radi na tome da se zaustave ljudi od pokolja životinja na ulicama iz higijenskih razloga, strahujući od širenja bolesti i zaraza od odbačenih delova ubijene stoke i krvi.

Kako prenosi Independent, postoji i rizik da samo meso bude zaraženo izduvnim gasovima ili zato što se nalazi u blizini smeća.

Portparol grada Kaled Mostafa opisao je ubijanje životinja kao "varvarski i neprihvatljivo", a Kairo je uveo striktnu zabranu, kažnjavajući građane ili prodavce koji ubijaju životinje u javnosti sa čak 5.000 egipatskih funti (240 evra), koja je znatno iznad prosečne mesečne zarade.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, klanje životinja mora biti obavljeno kod akreditovanih javnih klanica. Ukoliko se neko ogluši o ovo, biće kažnjen sa 5.000 dirhama (1.100 evra).

U gradu Čitagong u Bangladešu postavljaju se privremene oblasti na kojima se može izvršiti žrtvovanje i to ispod nadstrešnica, a tom prilikom zaposli se oko 5.000 čistača kako bi se osiguralo da zone budu sanitarne.

U Indiji klanje goveda izaziva tešku uvredu kod Hindusa, koji veruju da je krava svetinja. Zbog toga su pojedine države izdale naredbe svim policijama da njihovi službenici moraju da intervenišu kako bi sprečili ubijanje krava u njihovim okruzima.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu donosi stroga uputstva o klanju životinja, naglašavajući da se ono mora izvoditi u klanicama, koja moraju da budu "smeštena daleko od stambenih naselja" i poziva na "dobro planiran, dobro izveden i kontrolisan program čišćenja i sanitarije".

Ipak, ne podržavaju svi muslimani ovaj običaj i zalažu se protiv klanja životinja. Tako veganska muslimanska zajednica vodi kampanju protiv ove prakse i ističe da je "veoma neodgovorna".

Međutim, za većinu muslimana ovaj akt je važna godišnja potvrda vere pojedinca u Alaha i tradicija koja datira od proroka i zbog toga mora da se poštuje.

(Telegraf.rs)