Čak 9 mostova se srušilo u poslednjih pet godina u Italiji: Građevinska mafija štedela na cementu, a sada ova bahatost dolazi na naplatu (FOTO)

Za razliku od drugih italijanskih nesreća, zemljotresa i poplava, kolaps Morandi mosta nije "delo Boga", uprkos tome što su mnogi svedočili da je u most udario grom tokom snažne oluje. Odmah se znalo da je za tu katastrofu kriv čovek

U strašnoj tragediji koja je u utorak pogodila Đenovu kada se srušio most na autoputu poginulo je 39 ljudi. Dok spasioci i dalje tragaju za žrtvama ispod ruševina, raste sumnja da je za njihovu smrt kriva mafija koja je u dogovoru sa lokalnim vlastima dobijala unosne vladine ugovore u zamenu za glasove, a koje su zatim jeftino odradili.

Italija se već dugo suočava sa korupcijom i poslovnom infiltracijom šefova bandi, posebno u građevinarstvu. Decenijama su "porodice", kako se nazivaju mafijaške grupe, ucenjivale i na razne nasilne načine ubacivale sebe u velike ugovore o izgradnji.

Preporučujemo

Inženjeri sada veruju da je ista stvar mogla da se dogodi i kada se gradio vijadukt Morandi u Đenovi između 1963. i 1967. godine. Istraga uzroka tragedije, koja se desila tokom oluje, treba da ispita da li je izgradnju mosta i sva sledeća održavanja izvela korumpirana firma.

Mirka su zatrpale tone betona kada se most srušio: Mesecima je bio bez posla i kada ga je konačno dobio, desila se tragedija (FOTO)

Reportaža Dejli mejla, koju je napisao njihov novinar Tobijas Džons, takođe govori o vezama mafijaških grupa i lokalnih vlasti koje traju godinama unazad.

Kako pišu, po dolasku u Polcevera dolinu, prvo se vidi masivna, monstruozna konstrukcija - Morandi most. Haotični urbani razvoj pokriva svaki centimetar doline - desetine železničkih pruga, blokovi stanova, beskrajni zamagljeni skladišni prostor i putevi. Bilo je daleko od onoga što Italijani nazivaju "oblikovano za čovečanstvo".

Za razliku od drugih italijanskih nesreća, zemljotresa i poplava, kolaps Morandi mosta nije "delo Boga", uprkos tome što su mnogi svedočili da je u most udario grom tokom snažne oluje. Odmah se znalo da je za tu katastrofu kriv čovek.

Zbog besa javnosti, sudije u Đenovi su pokrenule istragu o ubistvu. Mnogi Italijani krivca vide u organizovanom kriminalu.

Planiranje izgradnje mosta Morandi, duž rute koja povezuje Italiju sa Francuskom, započelo je početkom 1960-ih a most je otvoren 1967. Iako nema dokaza o bilo kakvoj kriminalnoj umešanosti u njegovu izgradnju, Prva republika Italije, od 1948. do 1992. godine bila je ozloglašena zbog dogovora između hrišćanskih demokrata i organizovanog kriminala.

Mafijašima su obećani ugovori o javnim nabavkama u zamenu za glasove, piše Dejli mejl. Cena tih dogovora plaćena je decenijama kasnije. U proteklih pet godina, devet drugih mostova srušilo se širom Italije. Utvrđeno je da javni ugovori donose jednu od najvećih zarada mafijaškim grupama u zemlji.

Javni ugovori mogu da uključuju sve sektore javnog rada, od ugovora o čišćenju i sakupljanju smeća do medicinskih i građevinskih poslova.

Tokom građevinskog buma koji je krajem 1950-ih i početko 1960-ih zahvatio Palermo, koji je rezultirao građenjem hiljada stambenih zgrada, više od trećine svih 4.000 građevinskih dozvola izdatih u sicilijanskoj prestonici dodeljene su samo trojici šefova Koza Nostre, ostrvske mafije.

Da je mafija preplavila velike građevinske projekte širom zemlje potvrdio je 2001. godine tadašnji ministar za infrastrukturu Pietro Lunardi, koji je šokirao Italijane izjavom, rekavši da su "problemi mafije uvek bili prisutni i uvek će biti... treba da naučimo da živimo sa ovom stvarnošću."

Činjenica je, navodi britanski medij, da su javni ugovori bili čest motiv za ubistvo, jer su ljudi koji su se mešali ili postavljali previše pitanja u vezi sa falsifikovanim tenderima, bili ubijeni.

Budžeti za izgradnju su toliko veliki da pružaju odličnu priliku organizovanom kriminalu za pranje novca. Podugovori zatim omogućavaju mafijaškim šefovima da određuju, u zemlji u kojoj je više od 30 posto mladih nezaposleno, ko će da radi a ko ne.

Antimafijaške organizacije tako tvrde da su i inspektori rada često predmet zastrašivanja, što znači da postoji malo objektivnosti u proceni bezbednosti. Ovo je naročito opasno zbog još nekih prevara kriminalnih bandi, upotrebe "osiromašenog cementa", primene slabije mešavine koja štedi novac ali koja može koštati živote.

Cement, sastojak betona, težak je za proizvodnju i skup je za kupovinu, zbog čega se umesto njega koristi pesak, koji je daleko jeftiniji. U 2009. godini policija je istraživala čak 20 slučajeva "siromašnog cementa", a prema Legambientu, grupi za zaštitu životne sredine, mafijaške organizacije su čak i štampale spiskove sastojaka za najubedljivije mešavine.

Na stotinu je zgrada na nacionalnom nivou koje su u riziku od kraha zbog lažnog cementa, a među njima su bolnice, škole i aerodromi. Rekonstrukcije nakon zemljotresa donose neke od najunosnijih javnih ugovora sa celim predgrađima koje je potrebno rekonstruisati.

Posle zemljotresa u Akili 2009. i Amatrici 2016. mafijaški šefovi su prisluškivani dok su pričali o količini novca koju će zaraditi.

Most Morandi nije važio za preterano lep, ali je radio svoj posao, piše Dejli mejl. Rikardo Morandi je izgradio slične mostove u Venecueli i Libiji, a i ranije je bilo upozorenja o rušenjima, samo što ih niko nije slušao, ističe novinar Džons.

Veliki deo mosta u Venecueli srušio se 1964. godine kada je u njega udario tanker, a most Vadi el Kuf u Libiji zatvoren je prošle godine zbog mogućih urušavanja.

Još jedan njegov most, iznad reke Arno u centralnoj Italiji, srušen je 2011. godine, a njegov vijadukt od četiri kilometra Akragas na Siciliji bio je zatvoren 2015.

Radovi na popravci mosta koji su trebali da počnu u aprilu, još nisu startovali. Kako piše medij, u Italiji postoji puno priče ali malo akcije.

Kao još jedan veliki problem navodi se topografija Đenove, koja je važna benzin luka i izvor najvećeg dela goriva u zemlji. Ali na nekoliko metara od mora su strme doline, gusto naseljene i ne postoji izlaz iz Đenove osim preko vertikalnih mostova, koji godinama podležu sve većim opterećenjima.

Da bi se oni rekosntruisali ili zamenili, treba da se evakuiše i negde smesti na hiljade građana.

Od utorka, kada se dogodila tragedija, traže se krivci za nju. Nadležni tvrde da je za to odgovorna firma Autostrada Italija, koja je odgovorna za izgradnju nove infastrukture u regiji Ligurija. Kompanija Autostrada pripada infrastrukturnom koncernu Atlantija iza kojeg, između ostalih, stoji i porodica Beneton. Ta kompanija upravlja sa više od 5.000 kilometara autoputa - pre svega u Italiji gde kontroliše 51 odsto saobraćajne mreže, ali i u Brazilu, Indiji, Čileu i Poljskoj.

Luiđi di Majo, zamenik premijera i vođa Pokreta pet zvezdica, zapretio je da će firmi oduzeti dozvolu za koncesiju.

Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini okrivio je budžetske kontrole Evropske unije zbog ometanja italijanskih ulaganja u infrastrukturu, koja je sa 14 milijardi godišnje u 2007. pala na samo pet milijardi u 2015.

Da podsetimo, most Morandi srušio se u utorak malo posle 11.30 sati tokom snažne oluje. Desetak vozila koja su u tom trenutku bila na mostu survala su se u ambis zajedno sa delovima konstrukcije. Poginulo je najmanje 39 ljudi, među kojima ima troje dece. U nesreći su stradale i čitave porodice.

Video: Italija u suzama: Spasioci izvlače tela stradalih ispod srušenog mosta u Đenovi

(Telegraf.rs/A.M.)