Za samo nekoliko sati počinje prvi bilateralni sastanak Trampa i Putina: Oči celog sveta uprte u Helsinki (FOTO)

Putin i Tramp najpre će razgovorati u četiri oka uz prisustvo prevodioca, a nakon toga, za radnim ručkom pridružiće im se i ostali članovi delegacije. Pre sastanka dvojice predsednika, sastaće se ministri spoljnih poslova Majk Pompeo i Sergej Lavrov

Američki i ruski predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin sastaće se danas u predsedničkoj palati u centru Helsinkija na svom prvom bilateralnom susretu.

Sastanak bi trebalo da počne oko 13 časova, a pre toga, obojica čelnika imaće bilateralne razgovore s finskim predsednikom Saulijem Ninistom.

Preporučujemo

>>> Tramp o Putinu uoči istorijskog susreta: Nije mi neprijatelj, ali ga ne poznajem dovoljno dobro da bi mi bio prijatelj

Putin i Tramp najpre će razgovorati u četiri oka uz prisustvo prevodioca, a nakon toga, za radnim ručkom pridružiće im se i ostali članovi delegacije. Pre sastanka dvojice predsednika, sastaće se ministri spoljnih poslova Majk Pompeo i Sergej Lavrov.

Uoči današnjeg sastanka, više hiljada ljudi protestovalo je u nedelju u finskoj prestonici protiv obojice predsednika.

Ugledni finski dnevnik "Helsingin Sanomat" pripremio je poruku za obojicu predsednika. Zakupio je oko 300 velikih ekrana s porukama na englskom i ruskom jeziku: "Gospodine predsedniče, dobro došli u zemlju slobodne štampe". Finska je redovno pri vrhu indeksa slobode medija u svetu, koji svake godine objavljuju Reporteri bez granica.

Za susret Trampa i Putina vlada veliko interesovanje medija. Prema podacima finskog ministarstva, akreditovano je ukupno 1.436 novinara iz 61 države. Najviše ih je iz Finske, 368, zatim iz Rusije 232, te iz Sjedinjenih Država 195. Dodatno, u pratnji i Putina i Trampa, doći će još nekoliko stotina novinara.

Američki predsednik je pre dolaska u Helsinki boravio u Škotskoj, gde je igrao golf na svom imanju, a Putin je gledao finale Svetskog fudbalskog prvenstva između Hrvatske i Francuske.

Očekuje se da će dvojica predsednika, između ostalog, razgovarati i o ruskom mešanju u američke izbore, ruskoj ulozi u ratu u Siriji i Ukrajini, kao i kontroli nuklearnog naoružanja.

Tramp je iz Škotske poručio da nema velikih očekivanja od sastanka.

- Mislim da je dobro što se sastajemo. Ništa loše ne može da proizađe iz toga, a možda se i nešto dobro dogodi - rekao je.

Odnosi Vašingtona i Moskve pogoršali su se otkad je na vlast došao Donald Tramp i to zbog optužbi za rusko mešanje u američku predsedničku kampanju 2016. godine. Rusija od početka negira odgovornost. Vašington garantuje da će predsednik tokom susreta u Helsinkiju jasno reći Putinu da je "potpuno neprihvatljivo da se meša u američke izbore".

Do sastanka dolazi nakon što je Tramp prilično uzburkao samit NATO-a, održan u sredu i četvrtak, oštro napavši Nemačku i ostale saveznike zbog premalog izdvajanja za odbranu i trgovinskog deficita koji SAD ima s Evropom.

Putin je u Rusiji na vlasti već 18 godina, kao predsednik ili premijer, a za to vreme upoznao je četiri američka predsednika - Bila Klintona, Džordža V. Buša, Baraka Obamu i Donalda Trampa. Ipak, pokušaji da se ostvare bolji odnosi dve države nikad nisu potrajali.

Kada se radi o temperamentima, američki i ruski šef države ne mogu biti različitiji. Dok Tramp nema dlake na jeziku, Putin nikada nije u javnosti uhvaćen nespreman i retko pokazuje emocije.

Za njihov prvi bilateralni susret izabran je Helsinki, koji ima bogatu istoriju iz vremena Hladnog rata kao mesto za pregovore između nuklearnih sila. Takvu ulogu Finska ima zbog svoje neutralnosti. Godine 1975. SAD i Rusija, odnosno Sovjetski Savez, potpisali su zajedno s još 33 države sporazum o smirivanju hladnoratovskih napetosti.

Poznat kao Završni sporazum iz Helsinkija, dokument je potpisan na bezbednosnoj konferenciji na kojoj su prisustvovali američki predsednik Džerald Ford i sovjetski vođa Leonid Brežnjev. Završni dokument Konferencije o evropskoj sigurnosti i saradnji, potpisan 1. avgusta 1975. u Helsinkiju, zaključio je 32 meseca dug proces pregovaranja i usaglašavanja, kako bi se smanjile napetosti između sovjetskog i američkog bloka.

Završnim sporazumom potvrđen je status quo u Evropi uspostavljen nakon Drugog svetskog rata i priznata nepovredivost granica.

Drugi važan susret američkih i sovjetskih čelnika u Helsinkiju dogodio se 1990. kada se Džordž Buš sastao s Mihailom Gorbačovom zbog iračke invazije na Kuvajt koja je kasnije dovela do američke intervencije i prvog Zalivskog rata.

Bil Klinton susreo se 1997. u glavnom gradu Finske s Borisom Jeljcinom, kada su dvojica predsednika razgovarala o proširenju NATO-a na baltičke države. Upravo na tom sastanku Klinton je pozvao Rusiju da se priključi grupi G7, koja je tako postala G8. U međuvremenu, Rusija je isključena zbog poteza i akcija u Ukrajini.

VIDEO: Tramp: Ja sam stabilan genije

(Telegraf.rs/Hina)