Zemlja koja leži na bogatstvu tri decenije ne može da pobedi svoju agoniju: Iako je nezavisan, tama kolonijalizma jede dušu Konga

Velika površina i prirodna bogatstva Konga ne vrede ništa za decenijama očajne građane

Pre nekoliko dana, 30. juna, bila je godišnjica proglašenja nezavisnosti Demokratske Republike Kongo, jedne od površinski najvećih i prirodnim resursima najbogatijih zemalja sveta, što premašuje trajna nesreća koja već vek i po obeležava živote ove srednjoafričke države.

Istorijsko pomirenje: Mirovnim sporazumom okončan dvodecenijski rat između zemalja koje ni Haški tribunal nije mogao da pomiri (FOTO)

Preporučujemo

U Kongu se već godinama vode krvavi građanski ratovi u kojima su počinjeni zločini neverovatne okrutnosti, a službene statistike UN-a otkrivaju da je u Kongu više od 4,5 miliona izbeglica, da sedam miliona ljudi gladuje, da 13 miliona zavisi od humanitarne pomoći. Povrh toga, ljude u Kongu ubija velika epidemija AIDS-a, a zbog stalnog ratovanja i raspada državnih institucija o funkcionalnom zdravstvenom sistemu nema ni govora, piše "Index.hr".

Formalni vladar Konga je Žozef Kabila (sin ubijenog diktatora Lorena Kabile), kojem je mandat istekao pre više od godinu i po, te se sada očajnički drži na predsedničkoj poziciji, no on ne kontroliše celu teritoriju države. Na istoku su sukobi i pokolji naročito uobičajeni, a celi Kongo je u stalnom stanju napetosti zbog pretećeg državnog udara i predsednika koji je izgubio svaki legitimitet. No ni pobunjenici se nisu pokazali kao bolja opcija jer je svima cilj zapravo da uspostave kontrolu nad velikim prirodnim resursima zemlje, a ne da izgradite funkcionalnu državu.

KRVAVA VLADAVINA LEOPOLDA II

Sve to je, nažalost, nastavak neverovatne tragedije Konga koja je započela u drugoj polovini 19. veka, u vreme kolonijalističkog ekspanzionizma.

Tada je kontrolu nad Kongom preuzeo belgijski kralj Leopold II, koji je od 1877. do 1908. upravljao nečim što se zvalo Slobodna Država Kongo, a nije bilo ni slobodno ni država nego osobni feud belgijskog monarha. U tim decenijama u su Kongu počinjeni neki od najmonstruoznijih zločina kolonijalizma, a strava koja se tada događala inspirisala je i književno remek-delo Žosefa Konrada ''Srce tame'', koji je u Kongu neko vreme boravio kao kapetan broda.

On je u Kongo, nad kojim je kontrolu preuzeo prevarom, poslao belgijsku vojsku, koja je prvo započela s prisilnom regrutacijom lokalnog stanovništva, a onda je krenulo neverovatno krvoproliće - ljudima iz Konga su se sekli nosevi, uši i udovi ako bi odbili da se pokore kolonijalnoj sili, stotine hiljada su završile u ropstvu, uništavane su porodice, deca su se otimala od majki..

Dečaci morali da siluju majke i sestre, vojnici genitalije nosili kao medalje: Jezivo svedočenje preživelih iz jednog od najkrvavijih sukoba (FOTO)

Zločini počinjeni po nalogu Leopolda II su skoro pa neopisivi, a još gori ako se zna da je on bio uveren da je sve to, kako je govorio, humanitarna misija i da on ''donosi civilizaciju divljacima''. Zapravo se događala bezgranična pljačka prirodnih resursa Konga, od koje se Leopold II bezgranično obogatio, a sve što se događalo u tom srcu tame je godinama bilo skriveno od svetskih medija.

VIDEO: Pitanje koje postaje neizbežno: Da li je treći svetski rat na pomolu?

(Telegraf.rs/Index.hr)