Tek sada se saznalo kako je ponizio Merkelovu na samitu G7: Evropski strah uoči samita NATO, šta će da uradi američki predsednik?
Forin polisi piše da izgleda da Tramp ne poznaje istoriju i da stoga ne iznenađuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO-a u julu sa određenom zebnjom
U Briselu se sledeće nedelje održava prvi samit NATO posle neuspelog prošlomesečnog sastanka G7 u Kanadi i strah evropskih lidera od njegovog ishoda je sasvim opravdan, jer ne znaju sa kakvim planom dolazi i šta će od njih tražiti američki predsednik Donald Tramp, konstatuju svetski mediji.
U kolumni za "Vašington post", En Eplbom navodi da od trenutka kada je završen, stalno se pojavljuju novi detalji o katastrofalnom samitu G7 prošlog meseca.
- Po svemu sudeći, predsednik SAD se ponašao mnogo gore iza scene nego što je činio u javnosti. Dogodila se beskrajna nevolja, uključujući i trenutak kada je bacio dve bombone Starbursta na sto i rekao nemačkoj kancelarki: ''Evo Angela. Nemoj reći da vam nisam ništa dao" - piše Eplbom.
Autorka dodaje da u ovom kontekstu treba razumeti predstojeći samit NATO-a od 11. i 12. jula, kao i sastanak Trampa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 16. jula.
- Prvi put od 1945. godine Evropa se bori sa američkim predsednikom koji ima fundamentalno drugačiji pogled na međunarodnu ulogu Amerike... On može da koristi svoj sastanak sa Putinom u istu svrhu: da zastraši Britance, Nemce i druge zabrinute agresivnim ruskim ponašanjem, i da ih primora da rade ono što on želi, u svakoj sferi za koju se zabrine - piše kolumnistkinja "Vašington posta".
Ona iznosi i pretpostavku da će shodno tome možda od Nemaca biti zatraženo da unište svoju automobilsku industriju u zamenu za držanje američkih trupa u Hajdelbergu, prenosi Slobodna Evropa.
"Možda će Britancima biti rečeno da dovedu do bankrota svoje poljoprivrednike u zamenu za obećanja o zajedničkim manevrima. Što se tiče manjih zemalja - Estonije, Litvanije - nemaju sreće: nemaju mnogo čipova za pogađanje u ovom novom pokeru, a mogu ih i prodati Putinu - ako ih želi - po niskoj ceni."
Istovremeno, Forin polisi piše da izgleda da Tramp ne poznaje istoriju i da stoga ne iznenađuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO-a u julu sa određenom zebnjom.
- Iako se može raditi na postepenom smanjenju uloge SAD u Evropi i prepuštanju Evropljanima da se bave sopstvenom odbranom, kretanje u tom pravcu zapravo čini EU važnijom, a ujedno igra bitnu ulogu u održavanju mira i prosperiteta u Evropi. Ako Tramp želi manje da čini za NATO, ukratko, on bi trebalo da prihvati EU umesto da je negira - ističe politički magazin.
- Vašington nije želeo da nijedna zemlja ne bude dominantna u Evropi ili da je unificira pod njenim rukovodstvom, jer bi regionalni hegemon ove vrste bio konkurent i može na kraju pokušati da uspostavi značajnu bezbednosnu ulogu na zapadnoj hemisferi i prisiliti Amerikance da se više brinu za odbranu svojih obala - piše "Forin polisi".
Forin polisi navodi i da danas u Evropi nema potencijalnog hegemona i da stoga ne postoji ozbiljna pretnja regionalnoj ravnoteži moći.
Kada je reč o sastanku sa Putinom, u tekstu se tvrdi da ako je Tramp pametan i zainteresovan za dobar sporazum sa Putinom, on bi želeo da se pojavi u Helsinkiju nakon uspešnog samita NATO-a i jedinstvenim savezom iza sebe.
- Ako bi se Tramp pojavio sa neuspešnim samitom NATO-a, Putin bi već postigao osnovni strateški cilj i imao bi malo razloga da Trampu napravi bilo kakvu uslugu - zaključuje Forin polisi.
Fajnenšl tajms podseća da će za par nedelja Tramp održati svoj prvi samit sa još jednim liderom kojima ima neprijateljski odnos prema EU - Vladimirom Putinom. FT smatra da politički lideri EU imaju razloga da gledaju na taj sastanak sa realnim strahom.
- Ako Tramp istraje u svojim pretnjama i ostavi visoke carine na evropske automobile, pritisak na lidere EU će se samo povećati. Čudno zvuči, ali ipak, Trampova administracija možda čini uslugu Uniji. Upravo u vreme kada jačaju unutrašnje tenzije među 28 država članica, SAD ih podsećaju na važnost kolektivne odbrane evropskih interesa.
U tekstu se upozorava da bi populistička plima mogla da raste, sa nacionalističkim partijama kao što su Švedske demokrate i Alternativa za Nemačku koje, kako pokazuju ankete, i dalje jačaju.
- Izbori u Evropskom parlamentu 2019. idealna su teritorija za opozicione birače i mogli bi drastično promeniti ton u Briselu. Tada bi tradicionalna federalistička strategija pozivanja na jačanje ovlašćenja parlamenta mogla da bude spektakularno sprečena. Varvari će biti unutar kapija - dodaje FT.
U međuvremenu, kako piše Njujork tajms, američki predsednik je napisao upozoravajuća pisma liderima nekoliko saveznika iz NATO-a, uključujući Nemačku, Belgiju, Norvešku i Kanadu - optužujući ih da ne troše dovoljno na svoju odbranu.
- Pisma upućena u junu su poslednji znak opreza između Trampa i američkih saveznika dok se ne sastanu na samitu NATO-a naredne nedelje u Briselu, gde će biti pažljivo testirana posvećenost predsednika Alijansi - ocenjuje list, koji otkriva sadržaje pojedinih pisama.
- Kao što smo razgovarali tokom vaše posete u aprilu, u Sjedinjenim Državama postoji sve veća frustracija da neki saveznici nisu uradili ono što je obećano - rekao je Tramp nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, prenosi NYT tvrdnje anonimnog izvora koji je video sadržaj pisma.
List kaže i da je u pismu Tramp rekao Merkelovoj da Nemačka takođe snosi krivicu zbog neuspeha drugih zemalja NATO-a da izdvoje dovoljno sredstava za odbranu. U tekstu se ujedno prenose i stavovi Džona Boltona, Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost.
"Predsednik želi snažan NATO", rekao je Bolton. "Kada ljudi govore o potkopavanju NATO saveza, trebalo bi da pogledaju one koji dovode do toga da NATO bude manje efikasan u vojnom smislu."
NYT zaključuje da su za diplomate, koji se nadaju da će izbeći sastanak lidera za čiju propast će biti odgovoran Tramp, pisma zabrinjavajuća.
VIDEO: Kako je Tramp gurnuo crnogorskog premijera
(Telegraf.rs / Tanjug)