U kojim državama Evrope je obavezno služenje vojske, a u kojima nije: U Francuskoj će svi mladi morati da prođu obuku odbrane i zaštite (FOTO) (VIDEO)

Broj zemalja u kojima je obavezno služenje vojske se smanjivao od 1970. godine

U današnjem svetu u kojem se kao glavna pretnja označava terorizam, lideri često ističu značaj vojske i obavezu države da svoju vojsku učini jačom. Neki čak ističu da bez jake vojske nema ni jake države, tako da su neretko i obični građani u obavezi da budu vojno obučeni.

U nekim državama imamo profesionalnu vojsku, a u drugim zemljamam građani se javljaju i na doborovoljno služenje vojnog roka ili čak obavezno služenje vojnog roka.

Srbija trenutno ima profesionalnu vojsku, ali se sve više mladih ljudi javlja na dobrovoljnu obuku. Sve češće se priča da bi trebalo ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka, jer je mladim ljudima potrebno usmeravanje i obuka, neko ko će ih naučiti disciplini i drugim vrednostima.

Posle II svetskog rata Amerikanci su ratovali svuda po svetu: Menjali su režime, mešali se u sukobe, a snagu njihove vojske osetila je i SRJ (FOTO) (VIDEO)

U nekim zemljama, kao što je na primer Meksiko, zahteva od svakog građanina da odsluži vojni rok. Postoji izuzetak kada lice ima fizički ili mentalni poremećaj, ili zbog verskih uveranja.

U većini zemalja se ta obaveza odnosi na muškarce, ali u nekim poput Severne Koreje, Izraela, Kine, Eriterje, Tajvana, Malezije, Libije i Perua, ova obaveza se odnosi i na pripadnice lepšeg pola.

Broj zemalja u kojima je obavezno služenje vojske se smanjivao od 1970. godine. Jedna studija iz 2016. godine je otkrila da je kraća vojna služba pozitivno delovala na već smanjenu populaciju u državi, na veličinu vojske i na povećavanje školovanja mladih muškaraca...

Ako u nekoj zemlji čovek zbog nekog određenog razloga ne može da služi vojsku, kaže se da on ima prigovor savesti. Prigovor savesti na vojnu službu je odbijanje služenja vojnog roka iz političkih, verskih, filozofskih, moralnih ili bilo kojih drugih razloga savesti. Pravo na prigovor savesti izvedeno je iz slobode savesti, mišljenja i verovanja i pripada osnovnim ljudskim pravima.

Civilna služba je alternativna državna služba, u koju se upućuju prigovarači savesti i koja se obavlja bolnicama, staračkim domovima, vrtićima, organizacijama za pomoć invalidima, spasilačkim organizacijama i svim drugim organizacijama koje su od opšteg javnog interesa. Po međunarodnim standardima ove dve službe su ravnopravne i oni koji se odluče za civilnu, a ne vojnu službu, kasnije zbog toga ne gube nikava prava niti smeju na bilo koji način biti diskriminisani.

Kada je reč o Evropskim državama situacija je izgleda ovako. Zemlje u kojima služenje vojske nije obavezno: Albanija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Luksemburg, Makedonija, Malta, Crna Gora, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Slovenija, Slovačka, Srbija, San Marino, Rumunija, Portugal i Poljska.

Nemačka je jedna od najjačih ekonomija sveta, a iako svake godine na opremanje vojske potroši 45 miliona dolara, snaga njene vojske ispod je očekivanja. Razlog verovatno leži u tome što su ljudi rođeni 1950-ih i 1960-ih godina bili oštro protiv rata, a i njihovi potomci ne odlučuju se lako na odlazak u vojsku.

Obvezno služenje vojnog roka ukinuto je 2011. godine pa zemlja trenutno broji tek 183.000 aktivnih vojnika i 145.000 rezervista. Opremljeni su sa 710 aviona i 5.000 komada raznog oružja.

Velika Britanija do 2018. planira da smanji broj svojih vojnih snaga za 20 posto. Na vojsku troši 54 milijarde dolara godišnje. U redovnoj službi je 205.000 vojnika. Zemlja ima 908 aviona i 66 vojnih brodova. Bez obzira na relativno skromne brojke, britanska vojska i dalje je dobro uvežbana i ima 160 komada nuklearnog oružja.

Francuska i Švedska se razlikuju jer u ovim zemljama važi i obavezno i dobrovoljno služenje vojske.

Francuska je nedavno za 10 posto smanjila izdvajanja za vojsku i smanjila broj zaposlenih kako bi ulaganja preusmerili na tehnološko opremanje. Vojska broji 220.000 redovnih vojnika i 500.000 rezervista. Zemlja ima više od 1.000 aviona i 9.000 oklopnih vozila. Snagu francuske jača posedovanje nuklearnog oružja i njena pozicija u EU i UN-u.

Ove nedelje je svet iznenadila vest da francuski predsednik Emanul Makron namerava da uvede nacionalnu službu za sve mlade. Ona bi obuhvatala dečaka i devojčice od 16 godina i bila bi podeljena na dve faze.

Prva faza bi trajala mesec dana i mladi će moći da biraju između volontiranja i rada u dobrotvornim organizacijama, pored već tradicionalnih policijskih, vojnih i vatrogasnih aktivnosti. Druga faza bi trajala od tri meseca do godinu dana i ona bi uključivala veći rad na području odbrane i bezbenosti.

Sa druge strane, u sledećim zemljama imamo civilnu, nenaoružanu ili neborbenu službu, koje služe kao alternativa obaveznom služenju vojske: Austrija, Belorusija, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Norveška, Rusija, Švedska i Švajcarska.

Rusija godišnje na vojsku potroši 76,6 milijardi dolara, a očekuje se da će izdvajanja u narednoj godini biti povećana za čak 44 posto. Ruska vojska od raspada SSSR-a neprestano raste pa danas broji 766.000 vojnika u aktivnom sastavu i gotovo 2,5 miliona u rezervi. Podršku im daje 15.500 tenkova po čemu je Rusija najjača u svetu. Imaju i najviše nuklearnih bojevih glava, čak 8.500.

Austrija smatra da je i dalje neophodno da svi mladići stariji od 18 godina provedu šest meseci u vojsci. Osim ako nemaju prigovor savesti, u kom slučaju služe devet meseci civilno.

Vlada Švajcarske Konfederacije ni ne pomišlja da ukine obavezno služenje vojnog roka jer veruje da je upravo njena vojska garant njene slobode i neutralnosti, iako je ni jedna država oko nje ne ugrožava. Regrutovanje se vrši u osamnaestoj godini, žene mogu da služe ako žele, postoji i civilna opcija, i što je najzanimljivije: oružje i oprema koje vojska dodeli regrutima se zadužuje i odnosi kući. Civilno služenje vojske traje 390 dana, a pod oružjem 245.

U ovim državama se vojska služi godinu dana ili manje: Kipar, Francuska, Grčka, Moldavija, Rusija, Švedska, Turska, Estonija... U Gruziji se sa druge strane vojska služi najviše 18 meseci.

Zemlje koje su od 2015. godine zainteresovane da obustave obavezno služenje vojske su Ukrajina i Gruzija. Mada zbog rata u Donbasu, Ukrajina više nije sigurna da li će tako postupiti. U pojedinim državama kao što su Švedska (11 meseci) i Norveška (19 meseci), važi pravilo da vojsku mogu da služe i žene.

Kada govorimo o jačini evropskih vojski prema listi "Pwrlndx", na prvom mestu je Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, pa Nemačka. Naša država na ovoj listi zauzima 24 mesto, iznad nas je Hrvatska, dok su Slovenija i Albanija na nižim pozicijama. Na ovoj listu u obzir nije uzeta Rusija.

Što se tiče naše vojske, reforme po NATO standardima su počele da se sprovode od 2003. godine dok je i dalje postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Tada je na mesto ministra odbrane bio postavljen Boris Tadić. Broj aktivnih pripadnika je počeo rapidno da se smanjuje tako da se danas zaustavio na 38 hiljada s tendencijom pada na 30 hiljada koliko je predviđeno da vojska Srbija poseduje u budućnosti. Takođe je došlo do smanjenja broja tenkova i ostalih oklopnih vozila.

Misije Vojske su: odbrana države od spoljnog oružanog ugrožavanja; učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu; podrška u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa. Osnovni zadaci Vojske su: odvraćanje od oružanog ugrožavanja i drugih vojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti; odbrana teritorije, vazdušnog prostora i akvatorije; osposobljavanje vojnika...

Činovi i oznake na uniformama pripadnika vojske Srbije su takođe reformisani po NATO standardima tako da sada u sastavu oružanih snaga Srbije postoje potpuno novi činovi kao što su brigadni general i komodor. Decembra 2010. godine, usvajanjem izmena Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u Skupštini Srbije, ukinuto je obavezno služenje vojnog roka u Srbiji.

VIDEO: Grme srpske haubice od 152 milimetra

(Telegraf.rs/A.T.)