Apsolutna moć sada je u rukama jednog čoveka: Šta čeka Tursku nakon Erdoganove pobede? (FOTO)
Opozicija je priznala pobedu Erdoganu, ali je izjavila da će nastaviti svoju "demokratsku borbu bez obzira na rezultat"
Dugogodišnji lider Turske Redžep Tajip Erdogan (64) osvojio je novi petogodišnji mandat nakon što je obezbedio pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora koji su u nedelju održani u Turskoj. Pobeda na izborima donela mu je nova i veća ovlašćenja nakon ukidanje kancelarije premijera, a Erdogan će vladati nacijom od 81 miliona stanovnika najmanje do 2023. godine.
Turska je u nedelju održala predsedničke i parlamentarne izbore u vanrednom stanju, a zemlja je prešla na predsednički sistem. Izbori su trebali da se održe u novembru 2019. godine, ali je Erdogan rešio da ih raspiše ranije zbog pada popularnosti njegove stranke Pravde i razvoja.
Preporučujemo
Turska bira predsednika i parlament u vanrednom stanju: Drugi krug bio bi težak udarac za Erdogana
Šta Turska želi na Balkanu: Erdoganov savetnik otkrio cilj Ankare
Iako su izbori na prvi pogled izgledali neizvesni, nakon što su ankete pokazale porast opozicije i njihovu sve veću podršku među glasačima, Erdogan je uspeo da odnese pobedu u prvom krugu. Šef izbornog odbora Turske Sadi Guven rekao je da je predsednik "dobio apsolutnu većinu svih važećih glasova", piše Bi-Bi-Si.
Kako su preneli državni mediji u Turskoj, od prebrojanih 99% glasova, Erdogan je osvojio 53% glasova, a njegov rival i glavni opozicioni lider Muharem Indže 31% glasova. Konačni rezultati izbora biće objavljeni u petak.
Opozicija je priznala pobedu Erdoganu, ali je izjavila da će nastaviti svoju "demokratsku borbu bez obzira na rezultat".
Pobedom na izborima Erdogan je osvojio novi mandat, ali ovoga puta sa izvršnim ovlašćenjima.
Tokom prethodnih 16 godina na vlasti, Erdogan je uspostavio snažnu ekonomiju i izgradio solidnu bazu podrške ulaganjem u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i infrastrukturu.
Međutim, poznat je i po tome što je slomio svoje protivnike i oko 160.000 ljudi strpao u zatvor, pogotovo nakon neuspelog pokušaja državnog udara 2016. godine.
Erdogan je održao pobednički govor sa balkona glavnog štaba svoje stranke u Ankari, rekavši da je "pobednik na ovim izborima svaki pojedinac od 81 miliona građana".
- Turska je odlučila da zauzme stranu rasta, razvoja, ulaganja, bogatstva i ugledne, častne i uticajne zemlje u svim područjima sveta - rekao je Erdogan.
On je još jednom čestitao svojoj naciji.
- Ovo je bio još jedan test demokratije i mi smo ga uspešno položili - dodao je on.
Na predsedničkim izborima učestvovalo je još četvoro kandidata, a nijedan od njih nije osvojio više od 8,4% glasova.
NOVA OVLAŠĆENJA U ERDOGANOVIM RUKAMA
Pobedom na izborima, Erdogan će preuzeti nova i velika ovlašćenja, prema Ustavu Turske. Pozicija premijera biće ukinuta, dok će ovlašćenja parlamenta biti ograničena.
Izmene su usvojene tesnom većinom na referendumu prošle godine, za koji je glasao 51% birača i trebalo bi da stupe na snagu nakon izbora.
Ona uključuju:
- direktno imenovanje visokih javnih funkcionera, uključujući ministre i potpredsednike
- moć da interveniše u pravnom sistemu zemlje; predsednik i parlament će zajedno moći da izaberu četiri člana Vrhovnog odbora sudija i tužilaca - ključnog pravosudnog tela koje imenuje i smenjuje ljude u sudstvu
- moć da nametne vanredno stanje; predviđa se mogućnost uvođenja vanrednog stanja u slučaju "ustanka protiv domovine" ili "aktova nasilja koji su doveli naciju u opasnost". Vanredno stanje se prvo uvodi na šest meseci, za razliku od sadašnjih tri, a potom parlament na zahtev predsednika može da ga produžuje na po četiri meseca.
Broj narodnih poslanika sa 550 će biti povećan na 600. Starosna granica biranja narodnih poslanika sa 25 biće smanjena na 18 godina.
Parlamentarni izbori će se održavati svake pete godine, a isto dana će se održati i predsednički izbori. Predsednik će moći da bude biran na dva uzastopna mandata.
Predsednik će moći da donosi predsedničke uredbe o izvršnoj vlasti.
U slučaju mobilizacije, pobune, pokušaja udara protiv domovine ili republike, širenja nasilnih radnji, spolja ili unutra, protiv zemlje i naroda, predsednik će moći da proglasi vanredno stanje.
Takođe, predsednik sam imenuje jednog ili više svojih pomoćnika. Rad predsednika kontroliše parlament, prenela je ranije tv TRT.
Prema postojećem Ustavu, protiv predsednika koji ne pokazuje odgovornost prema parlamentu, uz argument da je počinjeno krivično delo, većinskim glasanjem poslanika Velike narodne skupštine Turske (VNST) će se moći da predloži pokretanje postupka.
Neki kritičari smatraju da će na ovaj način prevelika moć biti u rukama samo jedne osobe, a da novi turski sistem nema kontrolu i bilans drugih izvršnih predsedništva poput Francuske ili SAD.
Sa druge strane, Erdogan tvrdi da će mu povećana vlast pomoći da reši ekonomske probleme Turske i da pobedi kurdske pobunjenike na jugoistoku zemlje.
U svom pobedničkom govoru rekao je da će Turska delovati čvrsto protiv terorističkih grupa i da će nastaviti da "oslobađa Sirijsku zemlju" kako bi izbeglice mogle da se vrate u svoje domove.
Erdogan je bio premijer Turske 11 godina, pre nego što je 2014. postao predsednik. Prema novom Ustavu, mogao bi da se kandiduje za treći mandat kada mu se završi drugi 2023. godine, što znači da bi potencijalno mogao da drži vlast do 2028. godine.
Erdogan je rekao da je vladajuća alijansa, koju je vodila njegova stranka Pravde i razvoja (AKP) obezbedila većinu na posebnom glasanju za parlament u kojem ima 600 mesta.
Državna novinska agencija Anadolu objavila je da AKP dobila 42% glasova za parlament, od prebrojanih 99% i da je osvojila 293 mesta. Njegov partner mala Stranka nacionalnog pokreta (MHP) osvojio je 11% i 50 mesta.
Stranka kandidata Muharema Indžea Narodna republikanska partija (CHP), glavna opoziciona stranka, osvojila je 23% i 146 mesta u parlamentu.
Sa druge strane, Prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) prešla je cenzus od 10% potreban za ulazak u parlament, i sa 12% glasova i 67 mesta, formiraće drugu po veličini opozicionu frakciju u parlamentu. Stranka je postigla uspeh uprkos tome što je njihov kandidat na predsedničkim izborima Selahatin Demirtas vodio kampanju iz zatvora, zbog optužbi za terorizam.
PREDSEDNIČKI KANDIDAT PRIZNAO POBEDU ERDOGANA
Kandidat glavne turske opozicione Republikanske narodne stranke, Muharem Indže, priznao je sinoć pobedu Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima.
- Priznajem da je Erdogan pobedio na izborima - objavio je HaberTurk TV Indžeove reči, prenosi TAS S.
Međutim, on je izbore opisao kao "nefer" i upozorio da zemlja ulazi u "opasan režim" vladavine jednog čoveka.
Indže je izjavio da prihvata rezulatate izbora, rekavši da nema veće razlike između zvaničnih podataka i onih koje je prikupila njegova partija.
Republikanska narodna stranka i međunarodne grupe za ljudska prava žalile su se na nejednake uslove tokom predizborne kampanje u Turskoj.
KURDI SLAVE PRELAZAK CENZUSA I ULAZAK U PARLAMENT
Na hiljade ljudi u Dijarbakiru, gradu na jugoistoku Turske mahom naseljenom Kurdima, proslavilo je to što je prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) uspela da pređe teški izborni cenzus od 10 odsto glasova i uđe u turski parlament.
Na slavlju ljudi su mahali zastavama HDP i trubili automobilskim sirenama. Jedan od pristalica prokurdske stranke, koji se predstavio kao Nedždet Erke, kazao je da je od ranog jutra "čekao ovu emociju".
HDP na parlamentarnim izborima u Turskoj, uprkos nedostatku medijskog pokrivanja i gušenju njihovih aktivnosti, uspeo da pređe cenzus i prema nezvaničnim rezultatima biće treća po jačini partija u parlamentu sa 67 poslanika.
Devet dosadašnjih poslanika ove stranke, uključujući kandidata na predsedničkim izborima u Turskoj Selahatina Demirtaša, kao i hiljade članova partije, nalazi u zatvoru pod optužbom za terorizam povezan sa kurdskim pobunjenicima.
ERDOGAN ĆE NASTAVITI ISTU POLITIKU PREMA BALKANU
Redžep Tajip Erdogan, pobednik na predsedničkim izborima u Turskoj, kao i njegova AK partije, nastaviće istu politiku i prema Balkanu, a samim tim i prema BiH, smatra ambasador te zemlje u Ankari Bakir Sadović.
- Da je neko drugi pobedio mogla se očekivati drugačija politika i okretanje izolacionizmu - kaže Sadović.
Sve opozicione stranke su ranije tražile da Turska prestane toliko da investira u inostranstvu zahtevajući okretanju ulaganja u Turskoj. Shodno njenom BDP-u Turska je najveći donator u svetu i opozicija se nije slagala s takvom politikom.
- Očekujem da se politika prema Balkanu, a samim tim i prema BiH, nastavi istim intenzitetom i pravcem, a moguće i jače u odnosu na dosadašnji način investiranja. Mi Tursku vidimo kao stabilizirajući faktor kroz trilateralne mehanizme koje pokreće između BiH, Srbije i Hrvatske, ali i kroz investicije - rekao je Sadović za sarajevski portal Kliks.
Da je neki drugi izborni rezultat, dodao je Sadović, svi započeti projekti na Balkanu bi verovatno bili ugroženi ili makar usporeni.
- Mi u BiH možemo očekivati nastavak dosadašnje podrške i politike, jer su ovi izbori bili i neka vrsta referenduma koja je dala Turskoj podršku da nastavi voditi ovakvu spoljnu politiku. Slobodno mogu reći da su rezultati izbora u Turskoj pozitivan signal i za BiH i za celi Balkan, jer će Turska ostati prisutna i u oblasti ekonomije i kada je reč o političkoj stabilizaciji - kazao nam je ambasador Sadović.
VIDEO: Erdogana u Zetri dočekalo 20.000 ljudi
(Telegraf.rs/A.M.)