Albanija spasava Angelu Merkel? Nalazi se u Evropi, a van EU i idealna je za smeštaj migranata

Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica

"Dojče vele" (DW) kao "glasinu koja zvuči kao zlatno rešenje - i za Angelu Merkel i za Evropsku uniju" navodi tezu da bi "Albanija mogla da bude centralna zemlja za prihvatanje izbeglica" pošto se "nalazi u Evropi, a van je Evropske unije".

- Ovo je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica. Predsednik Saveta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prvi su predstavili ideju o formiranju centara za potražioce azila u Evropi, ali izvan EU - piše u tekstu DW pod naslovom "Albanija spasava Angelu Merkel?"

Preporučujemo

U razgovoru za DW na albanskom portparol austrijske vlade Peter Launski-Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra. Endri Fuga, direktor za komunikacije i savetnik albanskog premijera, kaže međutim za DW da nema nikakvog zahteva niti diskusije o tom pitanju. Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje vladu da izbegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.

Angela Merkel u Bejrutu posetila školu: Mnogi učenici su izbeglice iz Sirije (FOTO)

DW ocenjuje da se Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta ili Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju. A Evropska unija i Nemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. DW postavlja pitanje "kakve to ima veze sa Albanijom?"

Navodi se da mala balkanska država leži duž izbegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbeglica koje u Evropu kreću brodovima. Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontigente izbeglica. Brodovi sa izbeglicama koje bi pratili brodovi Fronteksa, mogli bi da pristanu u Draču, a izbeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu. Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćeni u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu distribuirani u EU.

DW navodi da je posebno atraktivno za zemlje EU to što Albanija nije deo Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor. Međutim, Albanija je članica NATO i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država. U Albaniji trenutno nastaje anti-teroristički centar Alijanse. Pored toga, na severu Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica.

Navodi se da Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbeglica pošto je 1998. i 1999. primila i do milion osoba sa Kosova.

DW navodi da je, osim toga, u zemljama Zapadnog Balkana tokom izbegličke krize 2015. izgrađen značajan kapacitet za prijem migranata. Ti prijemni centri su do sada praktično neiskorišteni, u albanskim medijima cirkulišu brojke o samo nekoliko hiljada ljudi.

Portparol UNHCR-a za Jugoistočnu Evropu Neven Crvenković potvrdio je za DW da je Albanija od 2017. udvostručila svoje kapacitete. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Fatmir Ksafaj vodi niz bilateralnih razgovora u evropskim prestonicama, a juče je bio u Berlinu. Tema razgovora je bila i migracija.

DW odgovara i na pitanje "šta bi EU imala od toga?" i navodi da je za razliku od Libije, Albanija sigurna zemlja na evropskom tlu, ali na vratima EU. Albanija takođe želi da postane članica EU i stoga je spremna da se pridržava standarda Unije, poput ljudskih prava. UNHCR potvrđuje da Albanija dobro tretira izbeglice.

Navodi se da su to sve tačke koje Libija, o kojoj se raspravlja kao alternativi - ne ispunjava. Pre svega, EU tamo ne može da deluje kao regulatorna vlast. Libija je država bez strukture i lidera.

DW na kraju odgovara i pitanje "šta bi od toga imala Angela Merkel?" i podseća da je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na poslednjem sastanku s austrijskim kancelarom rekao da podržava ideju o migracionim centrima van EU. Portparol Nemačke Vlade Štefen Zajbert, s druge strane, to ove nedelje nije želeo da komentariše - zbog specijalnog samita EU koji se održava u nedelju u Briselu.

Navodi se da bi mogući „albanski dil“ imao ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke: Albanija bi bila „humano“ rešenje. I bezbednosni zahtevi Zehofera bili bi ispunjeni: kontrolisani postupci za proveru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan EU. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspeh tokom predstojeće izborne kampanje u bavarskoj. Kriza savezne nemačke vlade faktički bi bila okončana.

DW navodi da bi „Albansko rešenje“ moglo da bude korisno i za Albaniju: socijalistička vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Nemačkoj, posebno CDU. Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbeglicama, jer bi zemlje EU sigurno veoma rado da se zahvale Tirani za takvo rešenje migracione krize.

U tekstu DW zaključuje se da bi, sve u svemu, to bilo solomonsko rešenje u duhu balkanske poslovice: „I vuk sit i ovce na broju“, pošto bi ono bilo prihvatljivo za sve: za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.

VIDEO: Putin četvrti put postao predsednik Rusije

(Telegraf.rs/Tanjug)