Recitovanje kontroverzne pesme ga je vinulo u zvezde politike: Erdogan je kao dečak na ulici prodavao perece, a danas je strah i trepet Turske (VIDEO)

Skoro 16 godina Erdogan kroji sudbinu Turske, pobeđujući na svim izborima na kojima je učestvovao

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan svojevremeno je proglašen "Evropljaninom godine", ali to bi danas teško moglo da se dogodi. Bez sumnje je favorit na izborima koji će se u Turskoj održati u nedelju, ali njegova blistava karijera još može biti okaljana.

Skoro 16 godina Erdogan kroji sudbinu Turske, pobeđujući na svim izborima na kojima je učestvovao. Kada je njegova konzervativna islamska Stranka pravde i razvoja (AKP) izgubila apsolutnu većinu u parlamentu na izborima u junu 2015, sazvao je nove izbore nekoliko meseci kasnije i stare strukture vlasti ubrzo su se vratile na većinu koju su htele.

>>> Tursku u nedelju čekaju izbori: Birači duboko podeljeni oko Erdogana, udružena opozicija nikad jača (FOTO)

Erdogan na ove predsedničke izbore izlazi kao nesumnjivi favorit, ali pitanje je može li da dobije više od 50 odsto glasova u prvom krugu. U slučaju da bude prisiljen na drugi krug, to će biti mrlja na njegovoj uspešnoj karijeri.

Iz perspektive Zapada, Erdogan se dramatično promenio. Godine 2004. belgijski nedeljnik "European Voice" proglasio ga je "Evropljaninom godine". Tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder hvalio je njegovo "zagovaranje većih sloboda, bolje zaštite ljudskih prava i manje uloge države".

Danas to izgleda kao davna prošlost i njegovi kritičari ističu da je on sada čista suprotnost tome. Opozicija upozorava na njegovu autoritarnost, a Erdoganov moto je postao "Velika Turska zahteva snažnog vođu". Erdogan je posle utemeljivača Turske, Mustafe Kemala Ataturka, ostavio najznačajniji pečat na toj zemlji.

Rođen 1954. u porodici s crnomorske obale, Erdogan je odrastao u skromnim uslovima u Kasimpasi, radničkom delu Istanbula. Kao dečak prodavao je na ulici vodu i perece sa susamom kako bi pomogao porodici.

O njegovom ranom životu snimljen je film "Vođa". Njegov kabinet tvrdi da na film nije imao uticaja, ali prilično sentimentalna slika koju film o njemu prenosi slična je onome kako ga vide njegovi sledbenici.

Erdogan se prikazuje kao pravedan i religiozni čovek, koji se žrtvuje kako bi pomogao siromašnima, najpre u Kasimpasi, a posle širom Istanbula nakon što je 1994. postao njegov gradonačelnik.

Film se završava 1999. godinom, scenom njegovog hapšenja nakon strastvenog govora u kojem je citirao kontroverznu pesmu stihom "Minareti su naši bajoneti". Svaki Turčin zna da mu je politička karijera nakon toga doživela uspon.

Godine 2002. Erdogan je AKP, čiji je bio jedan od osnivača, doveo na vlast. Iduće godine postao je premijer i na toj dužnosti ostao je do 2014. Svakako se može pohvaliti uspesima koje je ostvario dok se nalazio na čelu vlade, jer je Turska doživela brz ekonomski rast, a on ju je vodio prema Evropi.

Smrtna kazna ukinuta je 2004, nedugo nakon što je preuzeo dužnost, a 2005. otvoreni su pregovori o pristupanju EU. Dok je veliki deo Bliskog istoka tonuo u haos, njegova vladavina dokazala je da islam i demokratija ne moraju biti protvrečni.

Erdogan je započeo mirovni proces sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom strankom (PKK), ali proces je u međuvremenu propao, a nasilje eskalira od sredine 2015.

Budući da u statutu AKP-a piše da se dužnost premijera ne može obavljati četiri puta zaredom, kandidovao se za predsednika države 2014. i pobedio na prvim direktnim izborima za tu dužnost. Ipak, njegov krajnji cilj bio je preobražaj Turske iz parlamentarne u predsedničku republiku.

Do sada ga ništa u tome nije moglo zaustaviti, čak ni pokušaj državnog udara u julu 2016. Tada je uveo vanredno stanje i naredio da se uhapsi desetine hiljada ljudi, uključujući novinare koji su kritikovali vlast. Stotine hiljada državnih službenika ostale su bez posla.

Od tada, kako je sve više evropskih čelnika počelo da kritikuje njegovu autoritarnost, okrenuo se od Evropske unije, optužujući je da namerno koči pristupne pregovore. Spominje čak i mogućnost ponovnog uvođenja smrtne kazne, što je očito odbacivanje evropskih vrednosti i trenutno bi označilo kraj bilo kakvim izgledima za članstvo u EU.

Sugerisao je takođe da bi mogao da održi novi referendum o prekidu pristupnih pregovora. Preuzimajući dužnost predsednika 2014, Erdogan je obećao "novu Tursku" i slao pomirljive signale svojim protivnicima.

- Ostavimo stare sukobe iza sebe u staroj Turskoj - govorio je.

Ali politički jaz u zemlji danas se čini većim nego ikad pre, a isto važi i za odnose s EU. Pobedi li Erdogan na predsedničkim izborima, to bi bio vrhunac njegove karijere. Nakon izbora će, naime, biti uveden novi predsednički sistem.

Erdogan je oženjen Eminom i imaju dva sina i dve kćerke.

VIDEO: Ovako se čuva turski predsednik

(Telegraf.rs/Hina)