Tursku u nedelju čekaju izbori: Birači duboko podeljeni oko Erdogana, udružena opozicija nikad jača (FOTO)

Turci će prvi put istovremeno glasati i za predsednika i za novi saziv parlamenta i izbori bi mogli biti najveća prekretnica u savremenoj istoriji zemlje

Redžep Tajip Erdogan dominira turskom politikom već 16 godina i postao je još jači nakon neuspelog pokušaja državnog udara, ali da li je sazvavši prevremene izbore za ovu nedelju povukao loš potez?

Poznati osmanlijski šamar munjevito je brz i jak udarac otvorenim dlanom koji su vojnici Osmanlijskog Carstva koristili protiv protivnika, pa čak i konja. Erdogan je obećao da će primeniti istu tu taktiku protiv svojih protivnika na nedeljnim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Preporučujemo

- Jesmo li spremni da im damo takav osmanlijski šamar 24. juna? - upitao je mnoštvo Erdogan na predizbornom skupu.

- Naporno ćemo raditi za to. Nema sedenja i čekanja, nema odustajanja - rekao je on.

Krvava izborna kampanja u Turskoj: Četvoro mrtvih, 19 uhapšenih (VIDEO)

Njegovi protivkandidati isto tako ne gube vreme sedeći i čekajući i žestoko se bore za glasove birača širom zemlje koja je godinama rezignirano gledala slabu i podeljenu opoziciju.

IZBORI ISTORIJSKA PREKRETNICA

Turci će prvi put istovremeno glasati i za predsednika i za novi saziv parlamenta i izbori bi mogli biti najveća prekretnica u savremenoj istoriji zemlje. Održavaju se pod vanrednim stanjem, proglašenim nakon neuspešnog pokušaja državnog udara u julu 2016.

Jedan predsednički kandidat, Selahatin Demirtas, bivši potpredsednik prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP), nalazi se iza rešetaka. A opozicija je ojačala kao nikad pre predstavljajući realnu pretnju Erdoganovoj sveprisutnosti.

Izbori će takođe potvrditi tursku tranziciju iz parlamentarnog sistema u predsednički, u kojem šef države postaje svemoćan. Tome je prethodio ustavni referendum u aprilu 2017. na kojem je Erdogan tesnom većinom progurao takvu ideju. Uvođenje takvog sistema njegova je dugogodišnja ambicija i sada je zbog nje stavio karijeru na kocku.

- Moj cilj je zaštita demokratije od vladavine jednog čoveka. Utrću put povratku na parlamentarni sistem - rekao je Demirtas u nedavnom pisanom intervjuu za dpa.

Izbori su trebali da se održe u novembru 2019. Zabrinut da bi turska ekonomija mogla da nastavi da nazaduje, Erdogan je rizikovao i pomerio ih unapred. Vrednost turske lire ove je godine jako pala, a inflacija je dosegla šestomesečni rekord od 12,5 posto.

POGREŠNA PROCENA?

- Sazvao je prevremene izbore jer nije želeo da da opoziciji platformu da širi svoju poruku - smatra Elmira Bajrasli, suosnivačica organizacije "Foreing Policy Interrupted", koja se zauzima za jačanje pozicije žena u spoljnoj politici.

Ona smatra da je to bila "pogrešna procena"

- Opozicija se sada udružila i zajedno se suprotstavlja AKP-u - kazala je.

Erdogan je poznat po svojem govorničkom umeću i sposobnosti da privuče mnoštvo vatrenim govorima. Ponekad ih drži četiri puta na dan, na vrućini, tokom Ramadana, i čini se neumornim. Poput dobroćudnog starešine pozdravlja hiljade žena, muškaraca i dece na svojim skupovima, kao da poziva goste u svoj dom. Oduševljenim ljudima govori koliko su lepi, koliko ih voli i pokazuje im vide snimke svojih suparnika ismejavajući ih.

Ali, u odnosu na ranije izbore, njegova kampanja izgleda nemaštovita i predvidljiva. Ponavlja iste fraze i veliča postignuća svoje vlade.

OPOZICIJA ŽELI DA SRUŠI VOĐU ZA KOJEG SE NEKAD MISLILO KAKO JE NEDODIRLJIV

Njegovi suparnici, od kojih je najveća pretnja Muharem Ince iz sekularne Republikanske narodne stranke (CHP), drsko su iskočili na scenu ne bi li srušili vođu za kojeg se nekad mislilo da je nedodirljiv.

- Ince je jako harizmatičan. Obraća se ljudima na isti način na koji je to imao običaj Erdogan - kazala je Bajrasli.

- A pre samo nekoliko nedelja opozicija  je izgledala anemično, bez energije - rekao je Garet Dženkins, naučnik Centra za Tursku pri Institutu za sigurnosnu i razvojnu politiku iz Stokholma. Borbena opozicija prikazuje Erdogana kao potrošenu političku snagu.

- Taj umorni čovek ne može da reši velike probleme Turske. Potrebna je sveža krv, sveža krv! - rekao je nedavno Ince.

ŠESTORO KANDIDATA, MEĐU NJIMA I JEDNA ŽENA

Nedavne ankete ne ostavljaju, međutim, nimalo sumnje da će Erdogan dobiti najviše glasova od šestoro kandidata za šefa države. Među kandidatima je i jedna žena - Meral Aksene, bivša ministarka unutrašnjih poslova i potpredsednica parlamenta, predsednica sekularne stranke "Iyi" (Dobro) i kandidatkinja opozicionog Nacionalnog saveza.

Nepoznato je hoće li Erdogan pobediti u prvom krugu ili će se ići u drugi 8. jula, kao i šta će se dogoditi s AKP-om na parlamentarnim izborima. Zaključci ispitivanja mogu, doduše, biti notorno netačni.

Dženkins kaže da su agencije za ispitivanja javnog mnjenja "suočene s brojnim teškoćama jer ljudi ne žele da im odgovore", što znači i da bi mogli da podrže opoziciju.

STRAH OD APSOLUTNE VLADAVINE

Erdoganovi suparnici smatraju izbore poslednjom prilikom da spreče njegovu apsolutnu vladavinu koje se boje. Nakon neuspelog pokušaja državnog udara, desetine hiljada ljudi završili su u zatvoru ili su smenjeni s javnih funkcija. Većina medija je pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlade.

Čak i da se dogodi drugi krug i da Erdogan na kraju pobedi, to će razbiti auru njegove nepobedivosti na izborima.

- Poslednjih godina oseća se očaj da ništa što činimo ne uspeva ništa da promeni - rekao je Dženkins, dodajući da kandidati kao što je Ince daju ljudima nadu.

- Ali nada može biti jako opasna stvar - ako ljudi ne dobiju ono što žele. Tada, čak i da AKP pobedi jasnom većinom, ljudi će smatrati da je bilo neke izborne prevare - rekao je.

NOVI GLASAČI NE SEĆAJU SE TURSKE PRE ERDOGANA

Osamnaestogodišnja studentkinja Sena Su Bajsal, koja će u nedelju prvi put glasati na turskim parlamentarnim izborima, ne može da se seti vremena pre nego što je predsednik Tajip Erdogan počeo da vrši vlast, ali kaže da bi volela da je rasla u tim ranijim vremenima.

- Turska je bila modernija i sekularnija zemlja - govori ta devojka, koja živi s roditeljima u turskoj prestonici Ankari.

- Volela bih da sam tada živela - dodaje ona.

Mehmet Salih Takil, još jedan student rođen 2000, ne slaže se s njom. Kaže da je Erdogan "njegov idol" i kritikuje "staru Tursku".

- Imao sam dve godine kada je Erdogan došao na vlast. Porodica mi je pričala o vremenima pre 2000, život je tada bio težak. Ne bih poželeo da živim tih godina - kaže Takil, koji učestvuje na Erdoganovim izbornim okupljanjima u Ankari.

BIRAČI DUBOKO PODELJENI OKO ERDOGANA

Kao i ostatak ove velike zemlje, turski tinejdžeri, koji učestvuju prvi put na parlamentarnim izborima, duboko su podeljeni u oceni uloge turskog šefa države, kojeg smatraju najuspešnijim čelnikom poslednjih godina u Turskoj, ali i čovekom koji je izazvao duboke podele. Njegova Stranka pravde i razvoja (AKP) osvojila je izbore još 2002. i početkom iduće godine on je došao na vlast vladajući od tada zemljom, prvo kao premijer, a potom kao predsednik.

Prema ispitivanjima javnog mnjenja, rezultati izbora koji se održavaju u nedelju biće tesni, a moguće je da Stranka AKP izgubi parlamentarnu većinu i da glasanje na predsedničkim izborima, koji se održavaju istoga dana kada i parlamentarni, uđe u drugi krug izbora.

Erdoganove pristalice, mnogi od njih pobožni konzervativci iz turskih ruralnih krajeva, ističu kako je turski predsednik doneo sa sobom ekonomski rast i obnovio islam u javnom životu. Oponenti pak tvrde kako je "potkopao" sekularne potporne stupove republike kakvu je uspostavio otac nacije Mustafa Kemal Ataturk i odveo zemlju u autoritarnu vladavinu.

IZ OBRAZOVNOG SISTEMA IZBAČENA DARVINOVA TEORIJA EVOLUCIJE

Ali, mladi Turci, rođeni na pragu novog milenijuma, dele zajedničku zabrinutost kada je u pitanju obrazovanje i perspektiva zapošljavanja. Arman Tuhminlioglu odlučio je da studira u Nemačkoj umesto u Turskoj, navodeći da neprekidne promene u turskom obrazovnom sistemu brinu studente.

Prema novom nastavnom planu, usvojenom prošle godine, iz sistema je izbačena Darvinova teorija evolucije, premni ispiti za fakultete doživeli su promene, a istovremeno je došlo do prelevanja novca u verske škole "Imam Hatip".

- Obrazovni sistem sedam puta se menjao tokom mog srednjoškolskog obrazovanja. Moral svih mladih ljudi je nizak, ali oni su odgovorni za ovo. Konačno, nama vladaju oni koje sami izaberemo - kaže Tihminlioglu.

Velat Ajdin, etnički Kurd iz udaljene jugoistočne pokrajine Mardin, zabrinut je statusom kurdskog jezika i nedostatkom sredstava za školovanje.

- Ne obrazujemo se na maternjem jeziku. Obrazovanje je ionako skromnog kvaliteta. Tamo gde nedostaje profesor hemije profesor književnosti preuzima njegove satove. To je razlog zašto nisam išao na prijemni ispit za fakultet. Ne verujem da bih imao šansu - kaže mladić.

Mladi farmer iz pokrajine Dijarbakir Demhat Tari priča pak o svome iskustvu rada u Istanbulu. Prekinuo je obrazovanje nakon srednje škole i otišao u Istanbul u potrazi za poslom.

- Zarađivao sam 1.500 turskih lira (320 dolara) mesečno i kad bih platio smeštaj, vodu i struju, nije mi ništa ostajalo. Kad sam shvatio da nema uštede, vratio sam se u selo - kaže on žaleći se da nema posla.

SPOLJNA POLITIKA

Cag Bujurgan, koji se priprema za prijemni ispit za fakultet i želi da postane zubar, kaže kako je Erdoganova politika podelila ljude.

- Ako on ne dobije ove izbore, možemo još jednom da obnovimo jedinstvo koje smo izgubili i zajedno da rešimo probleme, jedan po jedan - smatra ovaj mladić iz Ankare.

Bliznakinje Sinem i Simge Tuncbilek misle drugačije. Smatraju da se uprkos turskim problemima stvari mogu vratiti na pravi put i obe veruju u Erdoganovu pobedu u nedelju.

- Imamo probleme, ali oni su rešivi. Ime Erdogan za nas je ime za ljubav. On je vrlo dobar otac, zastupa celi islamski svet. Verujemo u njegov ideal velike Turske - kažu sestre.

Mlada volonterka opozicione stranke Islamska sreća, Zejnep Arslan, nosi muslimansku maramu otkako je napunila 12 godina, što je pravo koje je uveo Erdogan, ali uprkos tome okrivljuje ga za spoljnu politiku koju vodi.

- Iako nosim maramu to ne znači da moram da ignorišem probleme ove zemlje. Ova mi je vlada dopustila pokrivanje glave, ali nije prekinula odnose s Izraelom - kaže ona.

S druge strane, mlada Derin Kaleli kaže da je izgubila pravo da se obuče kako želi.

- Ne mogu da nosim odeću kakvu ja hoću. Ljudi u Evropi žive kako žele. Ovde nisam slobodna onako kako bih to želela da budem. Postajemo sve konzervativniji. Zabrinuti smo za budućnost - kaže devojka.

VIDEO: Ovako se čuva turski predsednik

(Telegraf.rs/Hina)