Na Svetski dan izbeglica poražavajući podaci: 68,5 miliona ljudi primorano da napusti svoje domove, a najviše ih dolazi iz ovih 5 zemalja (FOTO) (VIDEO)

Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja i konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima

Svakog 20. juna, počevši od 2000. godine, kada je Generalna Skupština UN usvojila Rezoluciju, obeležava se Međunarodni dan izbeglica, a najnoviji podaci o broju raseljenih su poražavajući.

U godišnjem izveštaju Globalni trendovi Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) navodi se da je do kraja 2017. godine u svetu raseljeno 68,5 miliona ljudi, među kojima je 16,2 miliona ljudi koji su se prošle godine raselili prvi put ili ponovo.

Preporučujemo

>>> Čudovišta Mediterana: Plaća ih EU da suzbiju priliv migranta, a oni ih tuku bičevima, pretvaraju u robove i potapaju im brodove (FOTO) (VIDEO)

Po peti put za redom, ratovi, drugi vidovi nasilja i progona doveli su do novog porasta broja prisilno raseljenih osoba u svetu 2017. godine, navodi se u saopštenju UNHCR. Nova masovna raseljavanja stanovništva posledica su krize u Demokratskoj Republici Kongo, rata u Južnom Sudanu i izbeglištva stotine hiljada Rohindža iz Mjanmara u Bangladeš, navodi se u saopštenju, dodajući da su zemlje u razvoju one koje su, u najvećoj meri, pogođene ovom situacijom.

Zabeležen je porast od 2,9 miliona raseljenih ljudi u odnosu na 2016. godinu i predstavlja najveće povećanje koje je UNHCR zabeležio u toku jedne godine.

U međuvremenu je broj tražilaca azila, koji još uvek čekaju na odluku o svojim zahtevima za izbeglički status porastao za oko 300.000 i na dan 31. decembar 2017. godine bilo ih je 3,1 milion, navodi se u saopštenju.

Broj ljudi raseljenih unutar sopstvenih država je sa 40,3 miliona 2016. godine smanjen na 40 miliona u 2017. godini.

- Nalazimo se na prekretnici, na kojoj uspeh u upravljanju prisilnim raseljavanjem u svetu zahteva nov i sveobuhvatniji pristup da zemlje i zajednice ne bi bile prepuštene same sebi - rekao je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi.

VEĆINA IZBELGLICA IZ SAMO PET ZEMALJA

Prema podacima UNHCR-a, 68 odsto izbeglica u svetu potiče iz samo pet zemalja: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije, a njih 85 odsto je našlo utočište u zemljama u razvoju, dakle siromašnijim zemljama.

Sirija je zemlja iz koje je ubedljivo izbeglo najviše ljudi, čak 6,3 miliona. To je za 100.000 više ljudi nego što je izbeglo iz Avganistana, Južnog Sudana i Mjanmara zajedno. Iz Avganistana je izbeglo 2,6 miliona ljudi, iz Južnog Sudana 2,4, a iz Mjanmara 1,2 miliona ljudi. Poslednja na listi zemalja koje prednjače u broju izbeglica je Somalija sa 986.400 ljudi.

Ocenili su da je u Srbiji ostvaren značajan uspeh u odnosu i zbrinjavanju migranata i da se zalažu za veću solidarnost i podelu odgovornosti za izbeglice među zemljama u Evropi, a "ne prebacivanje odgovornosti".

- Zalažemo se za poštovanje relevantnih svetskih i evropskih standarda, dozvolu ulaska na teritoriju i pristup pravičnim i efikasnim postupcima azila osobama kojma je potrebna međunarodna zaštita - naveli su iz UNHCR-a.

Iz ove organizacije ukazali su da u prihvatnim centrima većina migranata u Srbiji boravi godinu dana, ali da ima i onih koji su tu i dve godine.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić poručio je da Svetski dan izbeglica posvećujemo onima koji su, zbog ratova i nemilih događaja, bili prisiljeni da preko noći napuste svoje domove i ostanu bez života koji su do tada imali.

- Ono što smo im kao država obezbedili to su uslovi za život, a kao društvo ljudskost i razumevanje - naveo je Pašalić.

Dodao je da od početka redovno i kontinutetu prati priliv izbeglica, prati njihov položaj, smeštaj i postupanje državnih organa prema njima, i do sada je dao više stotina preporuka da se isprave eventualni propusti. Izbeglice su se Zaštitniku građana obraćale pre svega zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i ostvarivanja prava tokom trajanja postupka azila.

- Zbrinjavanje velikog broja izbeglica je veoma složen postupak i svi nadležni državni organi moraju koordinisano pristupiti tom problemu. Pored adekvatnog smeštaja država mora da im obezbedi i uslove za njihovu integraciju u društvo, što danas predstavlja poseban izazov - naveo je Pašalić.

IZBEGLICE U SRBIJI

Međunarodni dan izbeglica Srbija dočekuje kao zemlja koja se i dalje bori sa rešavanjem problema ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, ali je zajedno sa ostatakom sveta suočena i sa prilivom migranata sa Bliskog istoka i Afrike.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je da se u statusu izbeglice još nalazi 27.802 osobe (19.038 iz Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine), od nekadašnjih 618 hiljada, kao i da njihovu sudbinu deli i više od 201.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Prema njihovim podacima, od 2015. godine kroz Srbiju je prošlo više od milion migranata iz Azije i Afrike, a u ovom trenutu u 18 prihvatnih i centara za azil smešteno je blizu 3.000 migranata, najčešće poreklom iz Afganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije.

Četvrtinu od njih čine deca, koja idu u školu u Srbiji.

Iz Komesarijata su ocenili da se Srbija i dalje bori sa rešavanjem, pre svega, stambenih problema ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom. Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, Srbija ovih dana useljava 2.000 korisnika Regionalnog stambenog programa.

Otvorena su 24 gradilišta stanova širom Srbije, 235 porodica je 5. marta useljeno u stanove u beogradskom naselju Ovča, dok se u naselju Kamendin intenzivno radi na izgradnji novih 270 stanova. Prema podacima Komesarijata, za više od 5.000 novih porodica biće obezbeđen dom do kraja realizacije ovog projekta 2020. godine.

VIDEO: Ovi ljudi su bili robovi u Vojvodini

(Telegraf.rs/Agencije)