SAD izašle iz UNESKA, klimatskog i iranskog sporazuma, i sada Saveta UN-a: Tramp zaratio sa celim svetom (FOTO) (VIDEO)

Svetski mediji ističu da Tramp upravlja Amerikom kao da je to njegova kompanija, što predstavlja veliki problem. Ipak, većina njegovih "iznenadnih" odluka vezana je za "neprijateljsko" ponašanje drugih država prema Izraelu

Još od kada je američki predsednik Donald Tramp izabran za tu poziciju, svetski mediji su pisali da više ništa neće biti isto. Mnogi su strahovali šta će se dogoditi ako jedna osoba bez iskustva zauzme predsedničko mesto, a sada neki ističu da su njihovi strahovi itekako bili opravdani.

Čini se da svet više nije isto mesto kao pre američkih izbora 2016. godine i da američka administracija donosi dosta iznenađujućih odluka, koje sa druge strane utiču na sudbinu celog sveta.

Iako su i pre bili izuzetno dominantni, sada deluje da gledaju isključivo svoje interese i da ne mare za posledice koje bi mogle da proizađu iz toga.

Odluka SAD bez presedana: Amerika se povlači iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava (VIDEO)

Svetski mediji su već pisali o tome da je Tramp nepromišljen, da vređa države i zvaničnike i da ne ume da se ponaša u javnosti. Čini se da je on čovek koji kada nešto odluči i zacrta, da niko od toga ne može da ga odgovori.

Takav stav je tokom proteklog perioda doveo do toga da SAD izađu iz brojnih važnih sporazuma i organizacija, što bi moglo da uzdrma mir u svetu.

Ono što su administracije pre njega odlučile i o čemu su pregovarale mukotrpno godinama zajedno sa ostalima, Tramp je jednostavno odlučio da baci niz vodu. Iako je sada novinovan za Nobelovu nagradu za mir, a njegovi republikanci mu predviđaju još jedan mandat, postavlja se pitanje da li će zaista doći do toga ako njegova administracija nastavi u ovom smeru.

Svetski mediji poput Blumberga i Vašington posta ističu da Tramp upravlja Amerikom kao da je to njegova kompanija. Isto su istakli i stručnjaci za CNBC. On se ponaša kao da je Amerika njegov porodični posao. Napominju da on nema iskustva, da ne poštuje pravila i istitucije i da stvara podeljeno društvo u SAD.

Kakve će posledice sve ove važne odluke imati u budućnosti, ostaje da se vidi, a mi vas podsećamo na niz američkih odluka koje su iznenadile svet.

POVLAČENJE IZ TRANS-PACIFIČKOG PARTNERSTVA

Odmah po dolasku na vlast Tramp je odlučio da se Amerika povuče iz Trans-pacifičkog partnerstva. To je ogroman trgovinski ugovor u koji je bivši američki predsednik Barak Obama uložio dosta truda.

Taj trgovinski sporazum povezuje Australiju, Brineje, Kanadu, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, Vijetnam i SAD. Potpisan je 2016. godine u februaru.

Nakon što je Amerika izašla sporazum više nije mogao da stupi na snagu. Kada se Amerika povukla, preostale države su pregovarale o svom sporazumu. Ovo je bio samo početak brisanja svih dogovora i sporazuma koje je postigao Barak Obama tokom svog mandata.

POVLAČENJE IZ PARISKOG KLIMATSKOG SPORAZUMA

U junu prošle godine Tramp je doneo odluku da se Amerika povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma za borbu protiv globalnog zagrevanja, koji je potpisalo 2015. čak 195 zemalja, a među njima i Srbija.

Tramp je rekao da će od SAD prekinuti primenu svih ne obavezujućih elemenata Parskog sporazuma. On je na konferenciji za novinare rekao da će SAD početi nove pregovore o vraćanju u Pariski sporazum ili ulasku u neki drugi sporazum o klimatskim promenama.

- Da bih ispunio svoju obavezu zaštite Amerike i njenog naroda, SAD će se povući iz Pariskog klimatskog sporazuma, ali će započeti sa pregovorima o ponovnom ulasku ili stvaranju novog sporazuma sa uslovima koji odgovaraju SAD. Izlazimo, ali počinjemo da pregovaramo i videćemo da li možemo da stvorimo dogovor koji će biti fer. Ako možemo da obezbedimo fer dogovor, to je u redu, a ako to ne možemo, i to je u redu. Ja sam predsednik Amerike a ne Pariza - rekao je američki predsednik.

Bivši američki predsednik Barak Obama kritikovao je odluku svog naslednika Donalda Trampa da se povuče iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali je izrazio uverenje da će američke savezne države i kompanije nastaviti angažovanije da rade na zaštiti planete, preneo je Rojters.

- Čak i u odsustvu američkog vođstva, čak i kada se ova administracija priključila šačici nacija koje odbacuju budućnost, uveren sam da će naše države, gradovi i kompanije pojačati napore i učiniti još više da predvode i pomognu u zaštiti jedine planete koju imamo za buduće generacije - naveo je Obama u saopštenju nakon što je Tramp najavio povlačenje SAD iz klimatskog sporazuma.

Evropska komisija iznela je obećanje da će nastaviti "globalno liderstvo u borbi protiv klimatskih promena" nakon što su SAD objavile da će napustiti Pariski sporazum o smanjenju emisija štetnih gasova koji utiču na klimu, prenosi AFP.

Donald Tramp je još tokom kampanje isticao da je protiv Pariskog sporazuma, a to je ponovio i u aprilu ove godine, rekavši da je u pitanju “jednostrani dogovor koji ne donosi benefite Americi”. Tramp je istakao da bi potpuno poštovanje klimatskog sporazuma smanjilo BDP Sjedinjenih Država za 2,5 triliona dolara u narednoj dekadi.

POVLAČENJE IZ IRANSKOG NUKLEARNOG SPORAZUMA

U maju ove godine Tramp je saopštio da se SAD povlače iz iranskog sporazuma, dok je sa druge strane iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je da će Iran ostati posvećen multinacionalnom nuklearnom sporazumu iz 2015.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je u utorak da SAD izlaze iz sporazuma o nuklearnom naoružanju sa Iranom, koje su potpisale zajedno sa UN-om, Rusijom, Kinom, Francuskom, Velikom Britanijom i Nemačkom 2015. godine.

- Jasno je da SAD ne mogu da spreče iransku nuklearnu bombu sa sadašnjim sporazumom - rekao je Tramp, prenosi Rojters. On je dodao da će SAD ponovo uvesti sankcije Iranu, i to "najvišeg stepena". Tramp je dodao i da bi druge zemlje mogle biti sankcionisane.

Nuklearni sporazum sa Iranom je, kako je istakao američki predsednik, trebalo da štiti SAD i saveznike, ali je omogućio Iranu da nastavi da obogaćuje uranijum.

Bivši predsednik SAD Barak Obama smatra da odluka aktuelnog šefa Bele kuće Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom predstavlja "ozbiljnu grešku" koja će umanjiti kredibilitet Amerike u svetu.

Obamina administracija učestvovala je u postizanju sporazuma 2015. godine kojim su Iranu ukinute sankcije u zamenu za obustavljanje razvoja nuklearnog programa.

Obama je rekao da je Trampova odluka da se povuče pogrešna naročito zato što Iran poštuje sporazum, preneo je AP.

Iako je Iran obećao privrženost sporazumu, nakon ove odluke su odlučili da nastave rad na svom nuklearnom oružju. Izrael se od početka protivio ovom sporazumu i jedini je pozdravio ovakvu odluku protiv njihovog "večitog neprijatelja".

IZLAZAK IZ UNESCO

SAD i Izrael su se 2017. godine povukle iz organizacije UN za kulturu, nauku i obrazovanje UNESCO. Stejt department je saopštio da se ta organizacija ponaša neprijateljski prema Izraelu, kao i da su joj potrebne reforme.

Vašington je i ranije optuživao UNESCO za „antiizraelske tendencije“ jer su 2011. u članstvo primljeni Palestinci. Tada su SAD obustavile svoje uplate toj organizaciji, pri čemu su u njen budžet do tog trenutka uplaćivale više od bilo koje druge zemlje. Zato se dug SAD ovoj instituciji do danas uvećao na 550 miliona dolara.

SAD i Izrael su razočarani i zbog toga što je u julu prošle godine stari grad u Hebronu proglašen za deo svetske kulturne baštine i to kao „palestinska“ baština. Pri tome je – što ih još više iritira – on stavljen i na Crvenu listu ugroženih dobara.

Palestinci su to ranije više puta tražili stalno optužujući jevrejske stanovnike grada da uništavaju njihove objekte. Izrael smatra Hebron najstarijim delom svog kulturnog nasleđa i optužuje UNESCO za antisemitizam jer „ignoriše 4.000 godina jevrejske istorije“.

SAD su već jednom istupale iz UNESCO – 1984. godine za vreme predsednika Ronalda Regana i to zbog „antizapadne politizacije i neefikasnog menadžmenta“ u toj organizaciji. Evo kako su najnoviju odluku vlade u Vašingtonu komentarisali nemački dnevni listovi.

UVEDENE CARINE KINI

Sredinom juna ove godine je administracija američkog predsednika Donalda Trampa objavila spisak kineske robe u vrednosti od 50 milijardi dolara koja će biti podložna povišenoj taksi od 25 odsto, čime će eskalirati trgovinski rat, prenosi AP.

Predsednik SAD zeleno svetlo za uvođenje carina dao je nakon sastanka sa najvišim američkim ekonomskim zvaničnicima u SAD, prenosi CNN.

- Trgovina dve zemlje već dugo nije fer, već jako dugo. Takva situacija više nije održiva - rekao je Tramp.

On je istakao da trgovina sa Kinom nije fer, pa ju je čak optužio da krade tehnologiju i intelektualnu svojinu od SAD.

Kina je već istakla da će odgovoriti na ovakve poteze SAD i najavila je kontramere, prenosi rt.com.

Ranije je preneto da nove uvozne tarife američkog predsednika Donalda Trampa prete da ugroze globalni trgovinski sistem, izazivajući hitne kontramere drugih zemalja i prouzrokujući štetu američkoj ekonomiji, upozorio je Međunarodni monetarni fond.

SUKOB SA G7, POVLAČENJE POTPISA SA SAOPŠTENJA

Tramp se zamerio i liderima G7, neposredno uoči samita ove godine u Kanadi. Tu je nastala rasprava između Trampa i lidera Francuske i Kanade, Emanuela Makrona i Džastina Trudoa i to baš oko carina.

AP podseća da je domaćin samita G7 Džastin Trudo američke trgovinske tarife namenjene njegovoj zemlji nazvao "uvredljivim" i ocenio da takva taktika nije način na koji dve države, koje su zajedno ratovale u Drugom svetskom ratu, Koreji i Avganistanu, treba da se ponašaju jedna prema drugoj.

Trampova administracija sukobila se sa Kanadom i oko njegovog insistiranja da 24 godine stari Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), u kojem su SAD, Kanada i Meksiko, bude promenjen kako bi bolje služio interesima Vašingtona.

Predsednik SAD Tramp optužio je kanadskog premijera Trudoa da je "toliko ogorčen", dok se ova dvojica lidera spremaju za samit G7 koji danas počinje u kanadskoj pokrajini Kvebek.

Trudo je na konferenciji za novirare poručio da će ostale zemlje da brane svoje industrije i radnike i da će pokazati predsedniku SAD da su njegove akcije neprihvatljive i da šteti čak i svojim građanima.

Kritike na račun Trampa je upitio i predsednik Francuske Emanuel Makron. On ga je optužio za nezakonite ekonomske napade zbog nametanja tarifa u industriji čelika i aluminijuma. Ovaj stav su jednoglasno podržali i drugi lideri iz grupe G7.

Nakon što je Džastin Trudo, kanadski premijer i domaćin skupa, predstavio zajedničko saopštenje u kome se kritikuje protekcionizam i zalaže za modernizovanje Svetske trgovinske organizacije, delovalo je da je do nekakvog kompromisa došlo, međutim, američki predsednik Donald Tramp ubrzo je razuverio svet svojim tvitovima.

Američki predsednik Donald Trampje potom povukao je odobrenje sa zajedničkog saopštenja samita G7 optužujući kanadskog premijera Džastina Trudoa za "nepoštenje" i "lažne izjave".

Makron je pozvao je svoje kolege iz G7 da „ne razvodnjavaju zajedničku komunikaciju na kraju samita na uštrb zajedničkih vrednosti prosto samo da bi privoleli Trampa na potpis upozoravajući da je „G6 plus jedan“ mogući ishod.

OTVARANJE AMERIČKE AMBASADE U IZRAELU

Još jedna odluka kada se Tramp suprotstavio čitavom svetu bilo je priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Tada je doneta odluka bez presedana, a Palestinci su najavili proteste. Gotovo sve države su ga upozoravale da ne čini to i da bi takva odluka mogla da dovede do teške situacije, ali Tramp nije mario.

Tokom svečanog otvaranja ambasade došlo je do krvavih sukoba Palestinaca i izreaelskih snaga koje su upotrebile prekomernu silu, pa je stradalo na desetine civila. UN je oštro kritikovao ovakvu odluku, kao i ostale države, ali to nije promenilo američko mišljenje.

Vlasti u Izraelu su zahvalile Trampu na podršci ističući da je to prava odluka i pozivajući druge države da urade isto.

POVLAČENJE SAD IZ SAVETA UN ZA LJUDSKA PRAVA

Ova odluka je povukla još jednu koja je juče dodatno šokirala čitav svet. Amerika je odlučila da se povuče iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Odluku je saopštila američka ambasadorka u UN Niki Hejli.

Objavljujući povlačenje u obraćanju u Stejt departmentu, zajedno sa državnim sekretarom Majklom Pompeom, ona je rekla da se Vašington odlučio na taj korak pošto druge zemlje "nisu imale hrabrosti" da se priključe američkoj borbi kako bi se reformisalo to, kako je navela, "licemerno telo koje služi samo sebi".

Američka ambasadorka je podsetila da je pre godinu dana jasno stavila do znanja da će SAD ostati u Savetu UN samo "ukoliko se sprovedu suštinske reforme".

Uz to, Hejli je oštro kritikovala članstvo u Savetu zemalja kao što su Kina, Kuba, Venecuela i DR Kongo, koje su, kako je navela, i same optužene za kršenja ljudskih prava.

Kritikovala je, takođe, Rusiju, Kinu, Kubu i Egipat jer, kako je navela, osujećuju napore SAD da reformišu Savet.

Kritike je uputila i zemljama koje, kako je rekla, dele američke vrednosti i ohrabrivale su Vašington da ostane u Savetu, ali "nisu bile spremne da ozbiljno ospore status kvo".

Hejli je, takođe, rekla da Savet UN za ljudska prava ima "hronične predrasude protiv Izraela".

NE DOPUŠTA IZBEGLICAMA ULAZAK U SAD

Još kada je bio u predsedničkoj kampanji Tramp je više puta isticao da će smanjiti priliv izbeglica u SAD. Pretio je da će izgraditi zid na granici sa Meksikom kako izbeglice ne bi mogle tako lako da pređu u SAD. Čak je isticao da će natarati Meksiko da on plati izgradnju celog zida.

Potom je usledila još jedna oštra poruka južnom susedu, da će njihove granice dok ne izgrade zid čuvati vojska, kako bi sprečile nadiranje izbeglica.

Sada se Tramp ponovo našao na udaru kritika javnosti zbog izbleglica ali zbog problema razdvajanja deca od roditelja ilegalnih migranata. Ovo je stvorilo napetu atmosferu u SAD, a protesti se samo nižu.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide deca zatvorena u žičanim kavezima u jednom od kampova na granici SAD i Meksika, u kojima pogranični agenti drže mališane razdvojene od roditelja, ilegalnih migranata. Pored njih, objavljen je i audio zapis na kojem se čuje plač dece između četiri i deset godina.

Amerika je poslednjih dana u centru pažnje zbog politike "nulte tolerancije", zbog koje se deca prisilno razdvajaju od roditelja migranata. Naime, u cilju sprečavanja ilegalne imigracije u razdoblju od šest nedelja tokom aprila i maja 2000 dece razdvojeno je od svojih roditelja.

Bivša prva dama Barbara Buš uporedila je ove centre sa nacističkim logorima za vreme Drugog svetskog rata, dok demokratski kongresmen koji je posetio lokaciju izjavio da to nije "ništa manje od zatvora".

Demokratski senator Džer Merklej je u nedelju predvodio tim zakonodavaca prilikom posete centru u teksaškom gradu Mekalen. On je ranije ovog meseca posetio 1.500 dece koja su smeštena u prodavnici Volmarta.

Senator Kris Van Holen je centar Ursula opisao kao "štenaru", upravo onako kako ga i zatočeni migranti iz Latinske Amerike nazivaju na španskom, dok je kongresmen Piter Velč izjavio da centar nije "ništa manje od zatvora".

Tramp je kao opravdanje za svoju migrantsku politiku počeo da kritikuje i nemačku kancelarku Angelu Merkel, ističući da se njen narod okreće protiv svojih lidera.

Naime, Merkelova je u teškoj poziciji jer ima rok od dve nedelje da pronađe rešenje za migrantsku krizu u EU i Nemačkoj.

Pre svega ovoga je, odmah po dolasku na vlast, doneo odluku da muslimanima iz šest zamalja zabrani ulazak u SAD. Na listi su se našle države poput Irana, Libije, Somalije, Sudana, Sirije i Jemena.

VIDEO: Koji je lider pobedio u ratu govora tela?

(Telegraf.rs/A.T.)