Ovaj Hrvat je jedan od najgorih ljudi koji su hodali zemljom: Klao australijske autostopere, dobio 7 doživotnih robija

Sa jedne strane nepušač, antialkoholičar, neporočan, uredan, pristojan, tačan i odgovoran, sa druge jedan od najbrutalnijih ubica

Ako pitate bilo kog Australijanca koji je najgori zločinac koji je ikada hodao ovom zemljom reći će u glas silovatelj i koljač, Ivan Milat. Ovaj Hrvat ostao je u pamćenju Australijanaca i danas je jedna od najmračnijih tačaka u istoriji.

Bilo je rano jutro 1994. godine kada je 50 specijalaca australijske policije upalo u dom Ivana Milata u Igl Valeu i navuklo mu lisice na ruke.

Preporučujemo

- Pa, šta vam je? Kakva ubistva, pobogu? - govorio je policajcima dok su ga odvodili.

U zabačenom predgrađu Sidneja, 50-ak kilometara južno od velegrada, upravo su uhvatili jednog od najgorih serijskih ubica u istoriji Australije, osumnjičenog za krajnje brutalna ubistva najmanje sedam mladih autostopera u razdoblju od 1989. do 1993. i s naznakama seksualnog iživljavanja nad nekima od njih. Bilo je tu svega - od odrubljivanja glave mačetom dok je žrtva još bila živa, desetaka uboda nožem, pa do ispaljivanja desetak hitaca žrtvi u glavu.

Volim da ubijam ljude jer je to tako zabavno: Zodijak - najmisteriozniji serijski ubica čiji identitet decenijama ne mogu da otkriju (FOTO) (VIDEO)

Ivan Milat danas služi sedam doživotnih robija jednu za drugom, uz još 18 godina zatvora i bez mogućnosti pomilovanja. Pritom mu nisu uspeli dokazati da je u najmanje četiri godine iživljavanja na autocesti Melburn - Sidne pobio još 20-ak drugih devojaka i mladića.

Ivan je potekao iz krajnje disfunkcionalne porodice sa 22-oro dece, ali je kao mladić bio poznat kao nadaren za matematiku i umetnost, a zanimljivo je da je bio nepušač, antialkoholičar i da je odmalena navikao na težak i pošten rad.

Njegov otac Stjepan došao je u Australiju na talasu hrvatskih doseljenika koji su radili u rudnicima srebra i olova. Ivan Robert Marko Milat rodio se kao peti u nizu braće i sestara. Otac je svu svoju decu odmalena učio da pucaju. Australijski potomci Korčulana odrastaju u atmosferi teškog rada, s ocem alkoholičarem, okruženi nasiljem. Mali Ivan, činilo se, bio je jedna od retkih svetlih tačaka. Uvek poslušan, do krajnosti uredan i pedantan, izrazito pametniji od svih, nadaren za matematiku i umetnost u lokalnoj katoličkoj školi, i tako sve dok nije počeo bežati s nastave.

Školu je napustio s 15 godina kako bi obilazio gradilišta u potrazi za poslom, jer su bili siromašni, sa 17 godina uhvatili su ga u provali i krađi, a 1971. je imao tu nesreću da je prvi naišao na automobil u kojem su se sudarili njegova najmlađa sestra i jedan od braće, na mestu poginuvši u masi zgužvanog metala, krvi i raskomadanih glava.

Samo mesec dana kasnije dve devojke koje je pokupio dok su stopirale, optužile su ga za silovanje. Tvrdile su da ih je vezao, pokazivao im nož, "dogovarao se" s njima da ne vrište dok im bude rezao grkljane i slično. I to na mestu na kojem će, ni dvadeset godina kasnije, pronalaziti ostatke njegovih izmrcvarenih žrtava. Tri godine Milat je bio u begu na Novom Zelandu, da bi se 1974. vratio, odmah bio uhapšen, ali i oslobođen jer je jedna od devojaka nedosledno svedočila na sudu.

I dalje nepušač, antialkoholičar, neporočan, uredan, pristojan, tačan i odgovoran na svom radnom mestu kao vozač kamiona, nikome nije padalo na kraj pameti da njegovi odlasci na vožnje motociklima, automobilima ili u zasede u lovu, na kraju imaju svrhu da dođe do malo drugačijeg plena od četvoronožaca. Sredinom 1975. upoznao je 17-godišnju Karen, devojku koja je upravo izašla trudna iz veze s njegovim rođakom i s njom se odselio iz roditeljskog doma, kako bi živeli u kamp-kućici. Njenog sina prihvatio je kao svog.

Ali Ivan je ubrzo postao opsednut oružjem, pričala je Karen, i često ju je brutalno mlatio. Kao i svaki drugi nasilni ispad u njegovom životu, i ovaj se vremenski poklapao s nekom od tragedija u Ivanovom životu. Baš u to vreme u padu s motocikla teško je stradao još jedan njegov brat, David, zadobivši teške ozlede mozga. A onda je usledio još jedan pad u Ivanovu životu.

Na Dan zaljubljenih 1987. Karen je pobegla iz kuće sa sinom dok je Ivan bio na poslu. Bio je septembar 1992. kad su dvojica džogera u šumi Belanglo, na samom rubu savezne države Npvi Južni Vels osetili čudan miris. Bio je to leš. Već sledećeg dana, samo 30 metara dalje, policajci su našli i drugo telo. Oba tela bila su vezana, izbodena nožem, a onda je u njih ispaljeno nekoliko hitaca. A bilo je i tragova seksualnog nasilja. Deevojke su poslednji put viđene pre nego što su krenule na pu autostopom.

Istražitelji su uočili da je na tom području nestalo još petoro stopera. Sve su ih redom pronalazili tokom 1993. u istoj šumi kao i prve dve devojke, uz tragove jezivog nasilja. Jedna devojka je bila bez donjeg rublja, isečena nožem. Momka je ubica prvo paralisao ubodom u kičmu, a potom ga izbo u srce, jetru i pluća, a još jedna devojka bila je pronađena zadavljena i sa šest metaka ispaljenih u glavu. Među mrtvima bila je i žena sa odrubljenom glavom koja nikada nije pronađena.

Australija je raspisala nagradu od pola miliona dolara za informaciju koja bi dovela do serijskog ubojice. Više od 400 istražitelja suzilo je broj osumnjičenih na 230, a potom i na 32. Ivan Milat bio je jedan od njih zbog dojave iz 1993. da ga je neko video kako na zadnjem sedištu vozi dve zavezane devojke. A onda, u aprilu 1994, javio se Paul Onions, mladić koji im je ispričao da je 1990. jedva pobegao čoveku koji ga je povezao. Rekao je da je reč o razvedenom muškarcu, sinu "imigranta iz Jugoslavije". Onions priča kako je jedva pobegao dok su iza njega fijukali meci.

Policiji je to bilo dovoljno za hapšenje.

U kući su mu našli oružje koje je odgovaralo ranama na telima ubijenih i neverovatnu količinu streljiva. Našli su i mnoštvo predmeta koje je uzimao žrtvama, kao i fotografiju jedne od devojaka koju je ubio. Optužnica je imala 3.500 stranica, predočeno je 420 dokaza i devetero svedoka. Sve optužbe Milat je negirao, ali mu nije bilo spasa.

Za svako ubistvo dobio je po jednu doživotnu robiju, a još 18 godina dobio je za pokušaj ubistva. I tu bi priči bio kraj da nije jednog vrlo nezgodnog detalja. I deo istražitelja i porotnici na suđenju, čak i Milatov advokat otvoreno su izjavljivali da Milat ubistva nije mogao izvesti sam. Sumnje su padale na nekoliko njegove braće, čak i jednu sestru.

(Telegraf.rs/Ekspres.hr)