Đaci u Finskoj se valjaju po podu usred časa, sede na stolicama koje se ljuljaju, sami sebe ocenjuju i - najbolji su u Evropi (VIDEO) (FOTO)
Reporter Telegrafa posetio je najveću osnovnu školu u Finskoj i uverio se da časovi mogu da budu i zabavni i edukativni, čak i za najnestašniju decu
Đaci se valjaju po podu usred časa, trčkaraju po učionici u čarapama, kikoću se zavaljeni u "lejzi begovima", sede na stolovima, tabureima i specijalnim stolicama-ljuljaškama (nemaju ravno dno, već poluloptasto)... Učiteljica odevena ležerno, gotovo "za po kući". Šetka se između trouglastih stolova, za svako dete nađe vremena, a čak kad ih i grdi ne skida osmeh sa lica.
Ovako izgleda čas matematike za učenike drugog razreda osnovne škole "Lautasaren" u Helsinkiju, najveće (920 učenika) tog tipa u Finskoj, zemlji čiji đaci već godinama beleže najbolje rezultate u Evropi na međunarodnom PISA testiranju (provera sposobnosti đaka da primene naučeno gradivo, što pokazuje da li su obrazovni sistemi delotvorni i primenljivi na tržištu rada).
Ladno, al' standard: Helsinki je možda najbolji simbol EU u kojoj (ne) želite da živite (FOTO)
Deca čiji čas smo posetili imaju 2 dvočasa od po 90 minuta dnevno. Između njih imaju pauzu od 30 minuta, tokom koje ručaju u školskoj menzi. Taj obrok, kao i sve ostalo - knjige, sveske, olovke, bojice... - potpuno su besplatni za sve osnovce u zemlji. Iako su tek osmogodišnjaci, u školu mahom dolaze sami, često na biciklima koje uredno parkiraju na za to predviđena mesta u školskom dvorištu. Jedno odeljenje može da broji najviše 24 učenika.
NEMA KLASIČNIH OCENA
Nedeljno imaju 4 časa matematike, 7 časova finskog jezika, 2 časa sportskih aktivnosti, 1-2 časa umetnosti, 1-2 časa muzike i 2 časa nauke. Učiteljica odlučuje da li će im dati domaće zadatke, a njihova Eva-Maja Ainikamaki (30) to čini 3-5 puta nedeljno. Ocenjivanje, bar onakvo na kakvo smo navikli u Srbiji, ne postoji.
- Učenici sami sebe ocenjuju, opisnim ocenama, a mi ih ohrabrujemo na to. Na primer, učenik oceni da je u nekom predmetu dobar, dok u drugom mora još da uči - objašnjava Eva-Maja, koja stidljivo priznaje da je zadovoljna platom od oko 2.500 evra.
Posao nastavnika veoma je ugledan i cenjen u Finskoj, ali ne može da ga radi svako. Učitelji, prosto rečeno, moraju da vole decu. Eva-Maja je studirala 5 godina, a onda prošla kroz rešeto intervjua i provera da bi dokazala da je adekvatana osoba za profesiju koja će otisnuti u život stanovnike jedne od najnaprednijih zemalja sveta.
Kako ona voli decu, tako se i iz svakog gesta vidi da i deca vole nju. Većina njih još ne zna čime žele da se bave u životu, ali strpljivo prate svaku reč i potez nastavnice. Sani Saviko (8) kaže, dok se vrti na stolici sa točkićima, da se u školi najviše raduje radu na računaru.
- Mama i tata mi ne daju da se kod kuće mnogo igram sa računarom, tabletom ili telefonom - objašnjava plavokosa devojčica iz čijeg tona se razaznaje da apsolutno razume odluku svojih roditelja.
KOMPJUTER NAJVIŠE SAT DNEVNO
A istu odluku doneli su i ostali roditelji. Kao po nepisanom pravilu, svedoče nam klinci, računar kod kuće radnim danima smeju da koriste najviše sat vremena dnevno, a subotom i nedeljom dva sata dnevno.
Kada završe školu "Lautasaren", koja traje 6 godina, đaci će pohađati drugi nivo osnovne škole, koji traje još tri godine. Nakon devetogodišnjeg osnovnog obrazovanja, pred njima su dva puta. Jedan ih vodi u trogodišnju srednju stručnu školu u kojoj izučavaju zanat (Telegraf će o ovim školama pisati narednih dana), a drugi u neku vrstu gimnazije koja treba da ih pripremi za fakultet.
(Dejan Vukelić - dejan.vukelic@telegraf.rs)