Makron je došao kod Trampa u goste sa samo jednim ciljem: Od svih svetskih lidera, jedino on može da utiče na američkog predsednika (FOTO) (VIDEO)
Dok su drugi evropski lideri ostali na izvesnoj distanci sa Trampom, Makron se prilično trudio da ostane blizak američkom predsedniku i često je sa njim razgovarao telefonom
Francuski predsednik Emanuel Makron boravi u poseti Vašingtonu, gde će imati seriju razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Očekuje se da će njih dvojica razgovarati o razilaženju SAD i EU povodom nuklearnog sporazuma sa Iranom, o situaciji u Siriji, kao i o trgovini. Mnogi Makrona već vide kao novog lidera EU, kome je cilj da reformiše uniju.
Danas će Tramp i Makron imati glavne radne aktivnosti tokom sastanaka u Beloj kući, predviđena je i zajednička konferencija za novinare, a na kraju dana - prva zvanična večera sa šefom strane države u Beloj kući koju Tramp priređuje otkako je izabran za predsednika.
U sredu će se Makron obratiti na zajedničkom zasedanju Kongresa SAD, i to baš na dan kada se, pre ravno 58 godina, šef francuske države, general Šarl de Gol, obratio američkom Kongresu.
VELIKO PRIJATELJSTVO I SRDAČNA DOBRODOŠLICA
Britanska agencija navodi da je "malo verovatno" prijateljstvo između Makrona i Trampa počelo pre godinu dana u Belgiji "više nego čvrstim" rukovanjem.
Dok su drugi evropski lideri ostali na izvesnoj distanci sa Trampom, Makron se prilično trudio da ostane blizak američkom predsedniku i često je sa njim razgovarao telefonom, primećuje Rojters.
Dvojica predsednika su se veoma srdačno pozdravili odmah nakon što je Makron stigao u SAD. Predsednici su se srdačno izgrlili i izljubili, što je bio slučaj i sa prvim damama.
Iako je njihov sustret privukao veliku pažnju, mnoge ipak više interesuje o čemu će njih dvojica razgovarati, kao i šta je pravi razlog Makronove posete Americi.
MERKEL I MAKRON ŽELI DA IZVRŠE PRITISAK NA TRAMPA
Makron želi da Trampa ubedi da evropske zemlje izuzme iz tarifa na čelik koje su deo plana predsednika SAD o smanjenju hroničnih trgovinskih deficita sa zemljama širom sveta, pre svega sa Kinom.
Sa tim se slaže i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ako kaznene carine ipak budu uvedene, EU će, kako dodaje, biti spremna na uzvratne mere, prenosi agencija AP.
Uvođenje carina je stvorili veliki problem između Amerike i Kine, što su mnogi mediji nazvali trgovinskim ratom.
Trampova administracija je početkom najavila uvođenje 25-procentnih carina na 1.300 kineskih proizvoda iz oblasti industrijske tehnologije, transporta i proizvodnje medicinskih uređaja, sa namerom da kazni Peking zbog njegove trgovinske prakse i navodne krađe intelektualne svojine.
Kina je, odmah zatim, najavila da će uvesti nove carine od 25 odsto na 106 američkih proizvoda, među kojima su soja, automobili, hemijski proizvodi, određeni tipovi aviona, proizvodi od kukuruza, i drugi poljoprivredni proizvodi.
RAZGOVOR O SIRIJI
Očekuje se da će dva lidera razgovarati i o Siriji, manje od dve nedelje nakon što su SAD, Francuska i Britanija izvele vazdušne napade u toj zemlji u znak odmazde za navodi napad hemijskim oružjem u sirijskom gradu Dumi.
Makron je prošle nedelje izjavio da veruje da je on Trampa ubedio da američke trupe zadrži u Siriji, ali Tramp uporno najavljuje da će ih vratiti kući, mada nije javno izneo određeni vremenski rok za to.
Neizvesno je da li će značajan napredak biti postignut po tom i drugim pitanjima, napominje Rojters.
- Da li ćemo zaista rešiti neka od tih pitanja, ili se približiti rešenju ili pak detaljnom dogovoru, teško je reći - izjavio je u petak visoki zvaničnik američke administracije.
NUKLEARNI SPORAZUM SA IRANOM
Rojters navodi da je Makron u nekoj vrsti spasilačke misije iranskog nuklearnog sporazuma, koji je Tramp rekao da će poništiti.
Sporazumom potpisanim između Irana i šest svetskih sila (SAD, Rusijom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Francuskom i Kinom) dogovoreno je da Iran obustavi svoj nuklearni program u zamenu za smanjenje sankcija.
Tramp je, međutim, u prethodnom periodu ovaj sporazum okarakterisao kao jedan od najgorih ikada sklopljenih sporazuma, a u januaru je postavio ultimatum Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, navodeći da moraju da se usaglase o popravljanju onoga što SAD vide kao "mane" tog sporazuma, u suprotnom će odbiti da produži smanjenje sankcija njegove zemlje.
Poslednji rok je 12. maj, kada će SAD ponovo u potpunosti uvesti sankcije Iranu, osim ako Tramp ne izda drugačiju izvršnu naredbu, navela je britanska agencija.
Predsednik Irana Hasan Rohani upozorio je danas američkog predsednika Donalda Trampa da se drži nuklearnog sporazuma sa Teheranom potpisanog sa svetskim silama 2015. ili će biti suočen sa "teškim posledicama".
- Govorim onima u Beloj kući da ukoliko se ne budu pridržavali svojih obaveza, iranska vlada će reagovati snažno - Rohani je rekao u govoru koji je uživo prenosila državna televizija, preneo je Rojetrs.
- Ukoliko bilo ko izneveri sporazum, treba da zna da će biti suočen sa teškim posledicama - dodao je Rohani.
MAKRON ŽELI DA SE NAMETNE KAO NOVI VOĐA EU
Nakon raketnih napada na Siriju, ali i zbog sopstvene medijske ofanzive, francuski predsednik Emanuel Makron je definitivno postao predvodnik Evropske unije, a o vojnim pitanjima se Nemačka ionako retko pita, navodi "Dojče vele" (DW).
Autor teksta Maks Hofman piše da je Makron lično ubedio američkog predsednika Donalda Trampa da krene u osvetnički pohod zbog napada otrovnim gasom na Dumu. To je francuski predsednik izjavio u drugom velikom intervju tokom ove sedmice koja će ostati zapamćena.
Navodi se da Makron nipošto ne želi da ostavi onakav utisak kakav je ostavio njegov prethodnik. Fransoa Oland je 2013. godine sve pripremio kako bi krenuo u vojnu intervenciju u Siriji, rame uz rame sa Amerikancima. I tada je Asadov režim izvršio napade bojnim otrovima u Siriji, ali Trampov prethodnik (Barak) Obama u poslednjem trenutku se predomislio i - Oland je izneveren.
Navodi se da je Francuz trenutno toliko prisutan na svim kanalima, da ponekad mora istinski da se potrudi da očuva utisak bliske francusko-nemačke saradnje. To se ustalilo tokom neuobičajeno dugog procesa formiranja vlade u Berlinu. A i kada se radi o vojnim pitanjima, Nemačka je uvek gotovo automatski isključena.
DW navodi da se to inače odnosi i na većinu zemalja-članica Evropske unije. Uprkos svim planovima o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, posebno o pitanjima odbrane, svaka zemlja još uvek je upućena sama na sebe. To pokazuju i zajedničke izjave ministara spoljnih poslova EU od ponedeljka. Podrška vazdušnim napadima izrazito je uzdržana.
- Kao i obično, Francuska i Velika Britanija uvek su odgovorne za prljavi posao na vojnom planu, a ostale zemlje nemaju ni volje, ni tehničkih mogućnosti za napade poput onih prošle subote u Siriji. Da, mnoge zemlje će to podržati, ali to nije dovoljno da one budu ozbiljno shvaćene na međunarodnoj sceni - piše Hofman.
Navodi se da je, pored želje za akcijom, harizmom i dalekosežnim ovlašćenjima, francuski predsednik jedan od retkih u Evropi koji još uvek ima i vojni potencijal. To mu omogućava da ga na globalnom planu uzimaju ozbiljno.
DW navodi da je Makron pokazao da mu je izuzetno važno da ispuni sve što kaže. Ispaljivati rakete je nešto je sasvim drugo od opominjati evropskog ministra finansija i tražiti od njega da položi račune.
Prema autoru Hofmanu, s ovim Makron konačno odbacuje onu mladalačku lakoću koja mu je prošle godine donela izbornu pobedu.
Navodi se da Evropska unija i svet sada vide novog francuskog predsednika: otrežnjenog, ozbiljnijeg i odlučnijeg nego ikada - Makron, nesumnjiv autoritet i glavni komandant. Time on izrasta u državnika u koga sve njegove kolege iz EU upiru pogled - možda ne po svim, ali svakako po velikom broju pitanja, a posebno onih koja se odnose na spoljnu politiku.
Samo što mu to ne donosi samo prednost: vođa jeste onaj koga drugi vole da slede, ali je i onaj iza koga će mnogi želeti da se sakriju, zaključuje DW.
Pogledajte snimke:
VIDEO: KNJIGA O TRAMPU: Delo Majkla Vulfa koje je izazvalo kontraverze u svetu
(Telegraf.rs/A.T.)