Zašto Erdogan želi prevremene izbore? Diktator kojem je potrebna potpuna kontrola (FOTO) (VIDEO)

Erdogan je na vlasti više od 15 godina, bilo kao predsednik ili premijer. On je vodio Tursku kroz ekonomsku tranziciju i tržišni razvoj

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u sredu doneo odluku da će u toj zemlji 24. juna održati vanredni parlamentarni i predsednički izbori. Erdogan je objasnio da je odluku doneo pošto je razgovarao sa šefom nacionalističke Partije nacionalnog pokreta Devletom Bahčelijem koji je dan ranije izneo taj predlog. Međutim, svetski mediji već raspravljaju o tome šta je pravi razlog za ovakvu odluku, ističući da turski predsednik želi da vlada još duže i prigrabi veću moć, jer prema novom zakonu će moći da ima još veća ovlašćenja.

U aprilu prošle godine je održan referendum na kojem je odlučeno da se promeni parlamentarni sistem u Turskoj.

Preporučujemo

I pre referenduma Erdogan je živeo kao sultan: Raskošna rezidencija koštala je 600 miliona evra, a 30 puta je veća od Bele kuće (FOTO)

Ustavne promene koje su izglasane na referendumu daju sledećem predsedniku nova ovlašćenja, poput imenovanja potpredsednika, ministara, visokih zvaničnika i sudija.

Takođe, predsednik ima ovlašćenja da raspusti parlament, da donosi izvršne dekrete i da progašava vanredno stanje. 

Nakon jučerašnje odluke, svetski mediji se bave pitanjem, šta je pravi razlog za ovakvu Erdoganovu odluku, jer su redovni izbori trebali da se održe 3. novembra 2019. godine.

EKONOMIJA I RAT U SIRIJI

Erdogan je na vlasti više od 15 godina, bilo kao predsednik ili premijer. On je vodio Tursku kroz ekonomsku tranziciju i tržišni razvoj.

Godine 2001. pre nego što je postao premijer, stopa inflacija je bila 70 odsto, a prošle godine je bila samo 12 odsto, prenosi aljazeera.com.

Ipak ostaju finansiji problemi i analitičari su potez raspisivanja izbora opisali kao racionalan potez Erdogana i Bahčelija, a sve u cilju povećavanja šanse da njihove koalicije dobiju i parlamentarni i predsedničke izbore.

Etijen Mahcupijan, tuski politički analitičar i bivši savetnik bivšeg lidera AK partije Ahmeta Davutoglua, rekao je da su ekonomske brige i rat u Siriji, glavni faktori koji su uticali na odluku da se izbori održe ranije.

- Izbori su zakazani za datum koji ne ostavlja dovoljno vremena opiziciji da se organizuje protiv Erdogana - rekao je on.

Taha Akiol, politički analitičar i kolumnista se složio sa ovom konstatanicijom dodajući da je strah od potencijalne popularnosti desničarske "Dobre stranke" (Iyi partija) igrao važnu ulogu u ovoj odluci.

On je takođe istakao da su tri najveće opozicione partije međusobno razlikuju i da je malo verovatno da će uspeti da uspostave neku saradnju. Ovo daje prednost AK partiji i MHP.

- U zemlji postiji ekonomski rast i inflacija, kamatne stope i pariteti izmešu turskog i dolarskog tržišta ostaju visoki, a kao i u drigim svetskim zemljama, na izborima će najviše da odlučuje ekonomija - rekao je on.

Drugi smatraju da je razlog ove odluke zapravo cilj da se uspostavi jača vlada koja će osigurati stabilnost.

- Izbori će zemlju postaviti na put udesno sa veoma snažnom predsedničkom vladom - rekla je Hilal Kaplan, politička analitičarka i kolumnista.

- Cilj je stabilna i jača administaracija usred teških problema sa kojima se suočava Turska, kao što je situacija u Siriji, pretnje terorizmom, kao i sve veća uloga Tuske u regionu - rekla je ona.

PROMENA USTAVA

U Turskoj je prošle godine na referendumu tesno izglasana izmena Ustava, čime su Erdoganu povećana ovlašćenja. Izmene turskog Ustava su trebale u potpunosti da budu sprovedene do redovnih predsedničkih izbora u novembru 2019. godine, saopštio je pre neki dan Erdogan.

Međutim, kako su izbori pomereni za kraj juna, pretpostavlja se da će izmene biti gotove do tog datuma, pa će Erdogan ako pobedi moći već od ove godine da otpočne mandat i uživa ovlašćenja koji je trajati 10 godina.

OPOZICIONE PARTIJE REAGUJU

Na poslednjim parlamentarnim izborima 2015. godine pobedila je AK partija, koja je imala čak 49,5 odsto glasova. Edogan je osvojio predsedničke izbore 2014. godine, kada je u prvom krugu dobio 51,79 odsto glasova.

Nakon što je objavljena vest da je biti prevremenih izbora, Republikanska narodna stranka (CHP), koja pripada levom centru, istakla je da prihvata izazov.

- Spremni smo za izbore, kao da će biti održani sutra - rekao je portparol Bulent Tezcan iz štaba svoje partije.

Lider CHP je krajem prošle godine izjavio da je lokalni, predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj biti borba između režima jednog čoveka i demokratske zemlje i parlamentarnog sistema.

Međutim, Aihan Bilgen, portparol Prokurdske narodne demokratske stranke (HDP) je kritikovao ovaj potez i rekao je da ne postoje razumni uslovi za vanredne izbore.

Postavlja se pitanje da li će partija Iyi da učestvuje na izborima. Ona je osnovana u oktobru 2017. godine, a o učešću u izbornoj trci će odlučivati izborni odbor.

Ako bi joj se ukratilo učešće, partija bi mogla da uđe u savez sa drugim političkim snagama ili da se predstavi sa nezavisnim kandidatima na opštim izborima.

IZBORI I VANREDNO STANJE

Izbori će biti održani u vreme vanrednog stanja koje je počelo 2016. godine, nakon što je 300 ljudi ubijeno tokom neuspelog pokušaja državnog udara.

Ankara za ovaj događaj krivi pokret Fetulaha Gulena, prognanog verskog lidera sa sedištem u SAD.

Turska vlada kaže da članovi pokreta vode "paralelnu državu" unutar civilne i vojne birokratije, prenosi aljazeera.com.

Lokalne i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava optužuju tursku vladu da koristi državni udar kao izgovor da ućutka opoziciju u zemlji.

Anakara krivi svoje zapadne saveznike da ne shvataju ozbiljno da PKK i Gulel predstavljaju terorističku pretnju za Tursku.

ERDOGAN NAJDOMINANTNIJI

Prema pisanju zapadnih medija, Erdogan je političar koji vrednuje demokratske izbore, ali ne želi da ih izgubi. On se u tom slučaju ne razlikuje mnoge od ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Egipta Abdela Fataha al-Sisija.

Njihova zajednička ideja o demokratiji se može sumirati u moto: "Vi glasate, ja pobeđujem". Moguće je da će Erdogan i njegova partija izgubiti izbore ali je malo verovatno da će se to dogoditi.

Erdgoan je i dalje ostaje najdominantniji političar u Turskoj. Nedavno istraživanje je pokazalo da ima podršku od 48 odsto, prenosi theguardian.com.

Ako dobije ove izbore imaće punu kontrolu nad ključnim apektima spoljne i unutrašnje politike. Postaće pravi diktator, koji bi mogao da postane moćniji čak i od samog Kemala Ataturka, koji se smatra sekularnim ocem moderne Turske.

Zabrinuti političari u Parizu, Berlinu, Londonu i Vašingtonu više ne vide pouzdanog saveznika i prijatelja u Ankari.

Oni vide autokratsku figuru koja raspiruje nacionalističko i neo-islamističko raspoloženje, ksenofobiju i eurofobiju, kao i osećanje nesigurnosti zbog sukoba u Siriji.

VIDEO: Šta se dešava u Sriji posle američkih bombi?

(Telegraf.rs/A.T.)